Iako smo već pisali o disfunkcionalnim porodicama, u ovom članku ti predstavljamo neke od glavnih karakteristika disfunkcionalnih porodica. Iako kratak, ovaj članak ti može otvoriti oči za neke stvari i pokrenuti te na dublje radove.

Kontrola

Jedan član mora da kontroliše osećanja, ponašanje i odnose u porodici.

Negiranje

Negirajmo osećanja, misli, percepcije, želje i maštanja. Uvek.

Čutanje

Smenjuju se periodi i komunikacije i potpune tišine (tretman ćutanjem). Ne zna se šta je grđe.

Perfekcionizam

Jedan član uvek sve najbolje zna i apsolutno uvek je u pravu.

Krivica

Okrivljuj sebe ili nekoga drugog. Neko uvek mora biti kriv.

Kreiranje mitova

Uvek posmatraj lepšu stranu. Mi uopšte nemamo problema.

Nepouzdanost

Ne veruj nikome i na taj način nikada nećeš biti razočaran.

I šta ćemo sad?

Bilo da prepoznaješ jednu stavku ili više njih, tako je kako je. Uopšte nije ideja da se hvataš za okolnosti svog odrastanja kao čvrstog alibija za život kakav danas vodiš.

Pogled u naše primarne porodice nam je alat za razumevanje utisnutih sadržaja. Ali slobodna volja, lični rad i motivacija danas i ovde određuju kvalitet života kakav nam je sada.

Ako si odrastao/la u disfunkcionalnoj porodici, znaj da je to ostavilo neki trag na tebe danas i da ovo u manjoj ili većoj meri utiče na sve tvoje odnose. Analiziraj sve tvoje odnose. Zbog loših/toksičnih odnosa mnogi kreću na  psihoterapiju, ali ne da bi menjali druge, nego (da bi bolje razumeli) sebe.

Pitanje za tebe: Da li si aktivan i angažovan većinski vlasnik svog života, što bi rekao Rambo Amadeus, ili si još uvek u nekim partnerskim i međuzavisnim koalicijama?

Jesi li u mestu moći ili u tom smeru sa žudnjom gledaš?

Ako si roditelji i sam si učesnik u kreiranju podsvesnih obrazaca novih naraštaja, razmisli čemu doprinosiš i šta im ostavljaš u amanet.