Depresija je neuropsihijatrijski poremećaj koji kod obolele osobe uzrokuje osećanja tuge, praznine, beznadežnosti, krivice, te druga neprijatna osećanja. Ovaj poremećaj često se tretira SSRI antidepresivima (selektivnim inhibitorima preuzimanja serotonina) koji pomažu kod olakšanja tegoba. SSRI antidepresivi se koriste i kao lekovi protiv bolova, što samo ilustruje koliko su tesno isprepleteni emocionalni i fizički bol.
Poslednjih pola veka, dominantno objašnjenje depresije bilo je usredsređeno na serotonin. Osnovna ideja je da nizak nivo serotonina (hormon, odnosno neurotransmiter u našem mozgu) u organizmu ili aktivnosti serotonina dovode do simptoma depresije. Ova teorija poznata je kao hipoteza o serotoninu. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, brojni istraživači su osporavaju ideju da serotonin igra glavnu ili čak ikakvu ulogu u depresiji. Stav da je depresija samo disbalans u određenim neurohemikalijama jako je brzo postao popularan i često eksploatisan na različte načine, ali ono što je zapravo problematično je što takav stav često otežava osobama koje pate od depresije da potraže adekvatnu pomoć, već se oslanjaju isključivo na medikametozni tretman simptoma (antidepresive).
Kada tretiramo depresiju, važno je da šire sagledamo situaciju u kojoj se osoba nalazi:
Ukoliko je osoba odgovorila sa DA na sve gorenavedene stavke i još uvek ima simptome depresije, tada će najverovatnije imati koristi od antidepresiva. Međutim, ukoliko je osoba nezadovoljna u navedenim segmentima svog života, manja je verovatnoća da će takva terapija biti učinkovita. Umesto toga, najpre se preporučuje korenita promena životnog stila.
U praksi tretmana depresije već dugo se preferira multidisciplinarni pristup koji uključuje psihoterapiju. Svaki pokušaj da komplikovane procese pretvorimo u jednostavna objašenja često samo dovodi u ćorsokak. Važno je u svakom individualnom slučaju proceniti da li je upotreba antidepresiva neophodna, a takođe je od izuzetnog značaja da osoba koja uzima takvu terapiju razume da antidepresivi ne služe za umirivanje, iako mogu uticati na to da budete manje napeti i nervozni. Oni mogu pomoći da se osećate bolje i stabilnije i da se lakše nosite sa svojim osećanjima i problemima koji su doprineli depresivnom stanju, međutim, oni vas ne mogu isceliti.
Zapravo, svrha antidepresiva trebalo bi da bude osposobljavanje osobe da, uz pomoć stručnjaka, radi na dubokim uzrocima koji su doveli do depresije. Nijedan poremećaj, bolest ili stanje ne mogu se isceliti lečenjem posledice, već uzroka, što zahteva holistički pristup. Lekove, odnosno antidepresiive, može prepisati isključivo psihijatar, koji bi takođe trebalo da radi sa osobom koja ima teži i/ili hroničan oblik depresije.
Kod početne faze depresije ili lakših oblika, psihoterapija je najčešće najbolje rešenje, pod uslovom da je osoba otvorena za duboki rad. Naravno, pored psihoterapije, postoje različite metode rada na sebi koje se mogu koristiti kako bi se holistički pristupilo problemu. Antidepresivi nisu i ne treba da budu jedina niti najvažnija terapija i oni vas ne isceljuju. Njihova upotreba trebalo bi da bude kontrolisanog obima i vremenski ograničena, samo dok je to neophodno.
Reference:
Dr Džordan Piterson, klinički psiholog
Depresija i serotonin