Depresija i antidepresivi: Ovo je važno da znaš pre uzimanja antidepresiva

Depresija je neuropsihijatrijski poremećaj koji kod obolele osobe uzrokuje osećanja tuge, praznine, beznadežnosti, krivice, te druga neprijatna osećanja. Ovaj poremećaj često se tretira SSRI antidepresivima (selektivnim inhibitorima preuzimanja serotonina) koji pomažu kod olakšanja tegoba. SSRI antidepresivi se koriste i kao lekovi protiv bolova, što samo ilustruje koliko su tesno isprepleteni emocionalni i fizički bol.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Hipoteza o serotoninu

Poslednjih pola veka, dominantno objašnjenje depresije bilo je usredsređeno na serotonin. Osnovna ideja je da nizak nivo serotonina (hormon, odnosno neurotransmiter u našem mozgu) u organizmu ili aktivnosti serotonina dovode do simptoma depresije. Ova teorija poznata je kao hipoteza o serotoninu. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, brojni istraživači su osporavaju ideju da serotonin igra glavnu ili čak ikakvu ulogu u depresiji. Stav da je depresija samo disbalans u određenim neurohemikalijama jako je brzo postao popularan i često eksploatisan na različte načine, ali ono što je zapravo problematično je što takav stav često otežava osobama koje pate od depresije da potraže adekvatnu pomoć, već se oslanjaju isključivo na medikametozni tretman simptoma (antidepresive).

Kako holistički posmatrati depresiju?

Kada tretiramo depresiju, važno je da šire sagledamo situaciju u kojoj se osoba nalazi:

  • Da li ima posao koji doživljava kao smislen?
  • Da li je stekla onoliko obrazovanja koliko je mogla/htela?
  • Da li ima ispunjen društveni život? (Da li ima prijatelje i/ili partnerski odnos?)
  • Da li je dobrog fizičkog zdravlja, da li vežba i da li se svakodnevno kreće?
  • Da li i koliko vremena provodi na suncu?
  • Šta sve unosi u sebe i kakvim se namirnicama hrani?
  • Da li slobodno vreme koristi na smislen i ispunjavajući način?

Ukoliko je osoba odgovorila sa DA na sve gorenavedene stavke i još uvek ima simptome depresije, tada će najverovatnije imati koristi od antidepresiva. Međutim, ukoliko je osoba nezadovoljna u navedenim segmentima svog života, manja je verovatnoća da će takva terapija biti učinkovita. Umesto toga, najpre se preporučuje korenita promena životnog stila.

Koja je najbolja terapija?

U praksi tretmana depresije već dugo se preferira multidisciplinarni pristup koji uključuje psihoterapiju. Svaki pokušaj da komplikovane procese pretvorimo u jednostavna objašenja često samo dovodi u ćorsokak. Važno je u svakom individualnom slučaju proceniti da li je upotreba antidepresiva neophodna, a takođe je od izuzetnog značaja da osoba koja uzima takvu terapiju razume da antidepresivi ne služe za umirivanje, iako mogu uticati na to da budete manje napeti i nervozni. Oni mogu pomoći da se osećate bolje i stabilnije i da se lakše nosite sa svojim osećanjima i problemima koji su doprineli depresivnom stanju, međutim, oni vas ne mogu isceliti.

Zapravo, svrha antidepresiva trebalo bi da bude osposobljavanje osobe da, uz pomoć stručnjaka, radi na dubokim uzrocima koji su doveli do depresije. Nijedan poremećaj, bolest ili stanje ne mogu se isceliti lečenjem posledice, već uzroka, što zahteva holistički pristup. Lekove, odnosno antidepresiive, može prepisati isključivo psihijatar, koji bi takođe trebalo da radi sa osobom koja ima teži i/ili hroničan oblik depresije.

Kod početne faze depresije ili lakših oblika, psihoterapija je najčešće najbolje rešenje, pod uslovom da je osoba otvorena za duboki rad. Naravno, pored psihoterapije, postoje različite metode rada na sebi koje se mogu koristiti kako bi se holistički pristupilo problemu. Antidepresivi nisu i ne treba da budu jedina niti najvažnija terapija i oni vas ne isceljuju. Njihova upotreba trebalo bi da bude kontrolisanog obima i vremenski ograničena, samo dok je to neophodno.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Preporučujemo i ove članke:

Reference:
Dr Džordan Piterson, klinički psiholog
Depresija i serotonin

0 0 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x