Šta je stres i kako ga prepoznati: Najčešći simptomi i posledice po zdravlje

Stres je jedan od najvećih problema današnjice sa kojim se suočava gotovo čitava populacija, nezavisno od uzrasta, stepena obrazovanja, zanimanja, visine primanja ili bilo kog drugog faktora. U ovom članku istražićemo šta se tačno podrazumeva pod pojmom stresa, kao i na koje načine se manifestuje i kako ga prepoznati. Jedan od narednih članaka biće posvećen načinima i tehnikama za pobeđivanje stresa i život u miru i ravnoteži.

Šta je zapravo stres?

Stres se najčešće određuje kao fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja, s tim što za tu reakciju suštinsku važnost ima personalni doživljaj stresa, pre svega emocije koje stres izaziva kod pojedinca, jer je svaka osoba ,,priča za sebe”. To kako ćemo reagovati na stres zavisi od našeg iskustva, ličnih kapaciteta, trenutnog raspoloženja i od mnogih drugih svojstava naše ličnosti.

Na fizičkom planu, stres predstavlja fiziološki proces kojim naše telo odgovara na pretnju ili opasnost. Kada naš mozak proceni neke okolnosti kao ugrožavajuće (u bilo kom smislu, fizičkom ili psihološkom), sve svoje kapacitete podiže na maksimum uz povećanje budnosti i pažnje.

Stres  može imati i svojih dobrih strana. Dobit od borbe sa stresom ogleda se u tome  što nas ojačava i podstiče povećanje otpornosti naše ličnosti za neke neprijatne ili opasne buduće događaje. To je slično kao borba organizma sa virusom – kada ga jednom savlada, organizam postaje imun  na taj virus. Tako je i sa većinom svakodnevnih stresova. Kada ličnost jednom nauči i usvoji načine kako da se uspešno nosi sa nekom vrstom stresa,  ona  će te načine da koristi u budućim sličnim stresnim situacijama. Time se konstruktivno saniraju ili ublažavaju posledice doživljavanja stresa. Tako, na primer, u vožnji ili na poslu mala doza stresa je korisna jer doprinosi dobroj koncentraciji.

Ipak, postoji granica kada stres više ne doprinosi efikasnom funkcionisanju, već postepeno  počinje da narušava psihofizičku ravnotežu osobe.

Eustres i distres

Postoje dve vrste stresa.

Eustres (pozitivan stres) je onaj koji podstiče na akciju koja je prilika za realizovanje ličnih kapaciteta. Motiviše na lični rast i razvoj kroz napor da se ostvare pojedini ciljevi.

Druga vrsta je distres (negativan stres), koji, ukoliko dugo traje, predstavlja hronični stres, ili ukoliko je kraćeg trajanja i snažnijeg inteziteta, onda je reč o akutnom stresu. U oba slučaja osoba trpi psihičku patnju i bol, što za posledicu može imati narušavanje zdravlja u vidu nastanka neke od psihosomatskih bolesti.

Akutni stres traje više dana, a najčešće se doživljava u okolnostima kada se osoba suoči sa nekim gubitkom, porodičnim problemom, kratkim rokom za ispunjavanje nekog zadatka, neuspehom ili konfliktom. Praćen je simptomima snažnijeg inteziteta, najčešće u vidu izraženih fizioloških reakcija koje upućuju na fizički bol, uz emocionalnu uznemirenost. U većini slučajeva ne dovodi do značajnijeg narušavanja zdravlja, ali ukoliko se često ponavlja, može doći i do toga.

Hronični stres se odnosi na dugotrajno doživljavanje stresa u svakodnevnom životu neke osobe, može da traje mesecima ili godinama. Osoba koja trpi hronični stres godinama funkcioniše sa ubeđenjem da je to tako oduvek, da je to odlika njene ličnosti, oseća se kao da ima „planinu na leđima“. Uzroci hroničnog stresa najčešće proizilaze iz teških životnih okolnosti koje traju duži vremenski period, poput ozbiljnih problema u porodičnim odnosima, sopstvene teške bolesti ili bolesti člana porodice, prevelikih zahteva i odgovornosti na poslu i sl.

Simptomatsko ispoljavanje hroničnog stresa je diskretnije i blaže nego u slučajevima akutnog stresa. Međutim, psihička patnja uzrokovana stalno prisutnim stresom maskirana je naglašenim mnogobrojnim fiziološkim simptomima, te se teško prepoznaje, a upravo iz navedenih razloga, za posledicu najčešće ima obolevanje od neke psihosomatske bolesti.

Kako prepoznati stres: Simptomi stresa

Reagovanje na stresnu situaciju se odvija na fizičkom i psihičkom planu. Stres ima ulogu da nas zapravo zaštiti i održi u životu. Naš nervni sistem na stres reaguje reakcijom „bori se ili beži“, odnosno pojačanim lučenjem adrenalina i pripremom celog tela za akciju, borbu i savladavanje nastalih opasnosti i prepreka.

Problem nastaje iz razloga što naš nervni sistem u stresnim okolnostima uvek reaguje kao da je pitanje života ili smrti, i u prvom mahu ne razlikuje emocionalnu od stvarne ugroženosti. Tako, na primer, kada imamo konflikt sa nekim na poslu, u porodici ili kada imamo finansijske probleme, na fiziološkom planu naš organizam reaguje kao da je neposredno ugrožen.

Potpuno je jasno da učestale reakcije ovog tipa slabe naše sveukupne psihofizičke snage i, pre ili kasnije, dovode do njihovog sloma, izazivajući psihičke smetnje, anksioznost, psihosomatska oboljenja i sl.

Doživljaj stresa se ispoljava u vidu fizičkih i psihičkih simptoma.

Fizički indikatori stresa

• Pad imuniteta
• Nesanica
• Hormonski poremećaji, gubitak seksualne želje
• Poremećaj funkcije sistema za varenje, dijareja ili zatvor, grčevi u stomaku
• Poremećaj kardiovaskularnog sistema (infarkt miokarda, hipertenzija, vaskularne glavobolje)
• Smetnje u disanju i bol u grudima, zamaranje
• Bolovi u mišićima i osećaj trnjenja u rukama
• Smetnje u ravnoteži, osećaj nestabilnosti i vrtoglavice

Psihički indikatori stresa

Na kognitivnom planu pokazatelji koje ne treba zanemariti su:

• Konstantna prisutnost negativnih misli i brige
• ,,Prazna glava”– misaona blokada koji uslovljava teškoće u odlučivanju
• Ishitreno donošenje odluka bez promišljanja o posledicama
• Pad koncentracije, zaboravnost, rasejanost
• Nesposobnost da se govori o osećanjima

Sa stanovišta emocija, stres se ispoljava najčešće kroz prisustvo neprijatnih osećanja. Prisustvo intenzivnih neprijatnih emocija  je krucijalno u reagovanju na stres, jer su one okidač za sve ostale simptome stresa. Usled stresa, kod osobe se najpre jave neprijatne emocije, a kao pratioci slede ostali simptomi.

Neprijatne emocije

• Razdražljivost i agitiranost, usled sniženog praga tolerancije na frustraciju
• Napetost i anksioznost
• Osećaj bespomoćnosti, pad volje, pesimizam i depresivnost
• Nesigurnost i pad samopouzdanja
• Negativan samogovor i samokritika

Simptomi u ponašanju

• Ponašanja koja su pokrenuta prisustvom neprijatnih emocija i misli, poput pušenja, zloupotrebe lekova i psihoaktivnih supstanci, prekomerene upotrebe alkohola i sl
• Povećan unos hrane, naročito slatkiša u vidu prejedanja ili pak izgladnjivanje
• Preterano spavanje
• Povlačenje i osamljivanje, pasivna agresija ili suprotno – iniciranje kontakta u nameri da se izazove konflikt sa ljudima iz okoline
• Prokrastinacija – nedostatak inicijative i odlaganje da se urade poslovi koje je racionalnije uraditi odmah

Većina ovih simptoma jasni su pokazatelji psihičkog bola koji ličnost trpi usled stresa. Međutim, kako je svaka ličnost jedinstvena i neponovljiva, moguće je ispoljavanje stresa i na drugačije načine, a gorenavedeni simptomi su najzastupljeniji među populacijom.

Bitno je imati na umu da izraženost simptoma varira u toku dana. Ljudi najčešće minimiziraju neke fiziološke simptome i pripisuju ih umoru, dok su psihički simptomi najčešće nejasni i opisuju se kao nervoza zbog lošeg sna ili teškog dana.

Posledice stresa na fiziološkom planu često rezultiraju bolestima koje su predmet ispitivanja psihosomatske medicine. Psihosomatske bolesti su telesne bolesti za čiji su nastanak u velikoj meri odgovorni psihički činioci. Potiskivanje snažnih emocija, nagomilavanje ljutnje i besa, dovodi do poremećaja u funkcionisanju organizma i nastanka psihosomatske bolesti. Bolesti koje se povezuju sa stresom su: kardiovaskularne bolesti ( hipertenzija, nepravilan rad srca i sl.), astma, dijabetes, psorijaza, migrenozne i tenzione glavobolje, smetnje u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta (najčešće čir na želucu) i dr.

Poslednjih godina se i kancerogena oboljenja dovode u vezu sa stresom. To se objašnjava činjenicom da hronični stres ozbiljno slabi imunitet organizma, te slabiji imunitet izazvan stresom, u sadejstvu sa drugim uzrocima, povećava verovatnoću da se oboli od karcinoma.

Otpornost na stres – rezilijentnost

Biti otporan na stres ne znači da osoba nikada ne može da doživi stres, da je potpuno imuna na njega. To je sposobnost efikasnog savladavanja  životnih problema i teškoća u kratkom vremenskom roku, pri čemu je i oporavak od posledica stresa relativno brz. U psihološkoj nauci označava se terminom rezilijentnost.

Rezilijentnost se ogleda u tome što je osoba samouverena i zbog čvrste vere u sopstvene sposobnosti u stanju je da se suoči sa svakavim problemima koje uspešno rešava, na konstruktivan način, uz brz oporavak od stresa i bez posledica po sopstveno psihofizičko zdravlje.

Suprotno od rezilijentnih osoba su oni koji su zbog izražene osetljivosti (nerezilijentnosti) u stalnom riziku da i najmanji stresovi koji se kumulativno udružuju ugroze njihovu stabilnost, psihofizičko zdravlje i normalno funkcionisanje. Rezilijentnost nije nužna datost, nešto sa čime se rađamo, i moguće je razvijati je različitim metodama.

U jednom od narednih članaka obradićemo temu rezilijentnosti, kako je razvijati, kako i kako se nositi sa stresom i dostići mir i ravnotežu u svakodnevnom životu. U međuvremenu, ukoliko ste se prepoznali u ovim rečima, a nije vam lako da se sami izborite sa izazovima, najbolje što možete uraditi za sebe i svoje zdravlje jeste da potražite pomoć stručnjaka. Na našem sajtu ih već ima preko 20.

Preporučujemo i ove članke:

• Hipersenzitivnost: 26 znakova da si visokosenzitivna osoba
• Simptomi preopterećenog nervnog sistema i 8 načina za vraćanje u balans
• Uvod u isceljivanje nervnog sistema: Temelji za mir i veći uspeh
• Zamka modernog doba: Sindrom izgaranja, 1. deo | Uvod u burnout
• Šta da radim kada imam loš dan: 9 saveta koji instant pomažu

Referenca:
Šta je stres i tehnike za oslobađanje od stresa