Šta je unutrašnje dete i zašto je važno u procesu rada na sebi?

Verovatno ste već čuli izraz unutrašnje dete. Međutim, čak i ako ste u prolazu naišli na ovu temu, možda ćete i dalje imati pitanja o tome šta to znači. Svi mi imamo unutrašnje dete i svi možemo imati koristi od rada sa unutrašnjim detetom. Istina je da nema šta da se „popravi“ kada je u pitanju naše unutrašnje dete. Umesto toga, proces se odnosi na isceljivanje i ljubav. Hajde da počnemo tako što ćemo govoriti o definiciji pojma unutrašnje dete. Zatim ćemo razgovarati o tome kako započeti isceljivanje.

Šta je unutrašnje dete i šta ono zna?

Naše unutrašnje dete je deo nas samih koji je prisutan od kada smo začeti, kroz matericu i sve godine u razvoju, od faze kada smo bili beba, pa sve do srednjoškolskih godina.

Unutrašnje dete pamti i čuva u sebi dobra iskustva, ali i strahove iz detinjstva, traume, zanemarivanja ili značajne gubitke. Može biti teško odrediti tačan događaj koji nas vuče, ali možemo početi da primećujemo naše unutrašnje obrasce koji su nam ostavili podsvesne tragove kada počnemo da istražujemo svoj unutrašnji svet.

Da li svako ima svoje unutrašnje dete?

Svi imamo unutrašnje dete. Vaše unutrašnje dete je deo vaše podsvesti koji je prikupljao poruke mnogo pre nego što je mogao u potpunosti da obradi ono što se dešava (mentalno i emocionalno). Sadrži emocije, uspomene i uverenja iz prošlosti, kao i nade i snove za budućnost.

Kada napravimo prostor za isceljenje unutrašnjeg deteta, često vidimo pomak u celokupnom isceljenju i poboljšanje u smeru upoznavanja sebe i menjanja ustaljenih obrazaca ponašanja.

Da li je svako povezan sa unutrašnjim detetom?

Nisu svi u kontaktu sa svojim unutrašnjim detetom. Često, kada se ljudi povežu sa detetom iznutra, to je zato što se suočavaju sa problemom koji je ukorenjen u ranom detinjstvu ili iskustvu. Čak i ako je vaše unutrašnje dete zdravo i srećno, verovatno postoji deo vas koji se oseća i reaguje na život kao dete. Svako ovo doživljava na određeni način i u određenim situacijama. Izazov je znati prihvatiti i povezati se sa njim.

Da li je unutrašnje dete stvarno?

Možda ćete se zapitati da li je vaše unutrašnje dete stvarno ili samo psihološki koncept ili teorija. Ono što treba da zapamtite je da, iako više ne postoji u fizičkoj realnosti jer ste odrasli, ono je ipak stvarno. Mi se menjamo kako rastemo, ali naši umovi i tela i dalje nose uspomene, a često i osećanja i obrasce iz prošlosti. Unutrašnje dete ponekad može biti u korenu toga kako se osećamo kao odrasli.

Kako da identifikujemo sećanja svog unutrašnjeg deteta?

Naše unutrašnje dete je ono koje pamti miris bake kada se sagnula da nas zagrli, sa izrazom ponosa na licu, ili kada smo joj pokazali kako smo naučili da vozimo bicikl.

Naše unutrašnje dete pamti osećaj kako nam je srce puno radosti i ljubavi kada nas je tata gledao sa sjajem u očima ili kada smo svoju omiljenu igračku podelili sa drugarom iz komšiluka.

Naše unutrašnje dete se seća da se igralo na rođendanskoj zabavi drugarice iz odeljenja i da se osećalo tako srećno i samopouzdano.

Naše unutrašnje dete je takođe ono koje je osetilo kako nam slane suze teku niz obraze kada je mama izašla iz kuće u žurbi da se oprosti od tate na samrti.

Naše unutrašnje dete se seća da su ga ignorisali i maltretirali u autobusu prvog dana škole.

Naše unutrašnje dete se seća da se osećalo glupo jer mu se učitelj rugao kada nije znalo odgovor na naizgled lako pitanje.

Naše unutrašnje dete je prisutno kada krenemo na svoj prvi posao, dokazujući šefu da smo odgovorni i sposobni.

Naše unutrašnje dete je prisutno kada smo tinejdžeri i toliko želimo da se uklopimo u društvo da smo spremni da uradimo svakakve gluposti.
Naše unutrašnje dete je u nama kada želimo da pronađemo ljubav ili da pripadamo određenim društvenim grupama.

To je deo koji se oseća prihvaćeno, spokojno i voljeno kada se uklapa u grupu prijatelja. To je takođe deo koji se oseća slomljenim i izdanim kada smo povređeni, ignorisani ili nas je neko lagao.

Da li unutrašnje dete uvek komunicira sa nama?

Naše unutrašnje dete uvek komunicira sa nama, samo treba da naučimo da slušamo.

Naše unutrašnje dete može biti ili smireno i zadovoljno (većim delom), ili može da se ponaša povređeno, ljuto, stojeći na putu zdravim odnosima, veštinama organizacije, samoregulacije i slično.

Ako se osećate frustrirano ili zaglavljeni u nekom aspektu svog života, verovatno je da vašem unutrašnjem detetu treba malo pažnje. Zaglavljene tačke mogu izgledati kao poteškoće na poslu, u roditeljstvu, pronalaženju ili čuvanju ljubavi, produbljivanju odnosa ili postavljanju granica.

Kako da znamo da je unutrašnje dete preuzelo vođstvo?

Samo neki od primera su neobjašnjiv strah, perfekcionizam, anksioznost ili izbegavanje ljudi, nekih mesta ili iskustava. Sve su to načini na koje vaše unutrašnje dete pokušava da se oseća bezbedno. Kada unutrašnje dete vodi naš život, ono će birati ponašanja, odluke i misli zasnovane na nesvesnim uverenjima ili sećanjima iz prošlosti, kao i na osnovu onoga što bi trebalo da učini da se oseća bezbedno.

Često, unutrašnje dete nema pristup stvarnosti odraslog ja i nema svest o tome kako je život sada drugačiji ili kako su se stvari promenile.

Emocionalne rane iz detinjstva mogu učiniti da se osećate kao da hodate sa tonom cigala na leđima.

Ako vaše unutrašnje dete hoda okolo sa tolikim bolom, verovatno ćete se osećati kao da nosite svu težinu sveta na svojim ramenima. Ako je vaše unutrašnje dete živelo sa nestabilnošću, neizvesnošću ili opasnošću, to vas može sprečiti da pravite promene. Možda ćete primetiti deo sebe koji se plaši da pokušava nove stvari i verovatno ćete se osećati rastrzano i anksiozno.

Kako da znamo da je unutrašnje dete povređeno i da pati?

Ovo su neki od znakova:

  • osećaj stida, krivice i/ili bola;
  • hronična preopterećenost i potreba za postignućem (da dobijete odobrenje ili pripadnost);
  • nemogućnost da se bude prisutan u trenutku;
  • redovna anksioznost i strah;
  • krutost i pokušaji da se bude „savršen“ (teško podnošenje neuspeha);
  • poteškoće u uočavanju i proslavljanju uspeha u životu (nijedan uspeh nikada nije dovoljan);
  • nezdravi obrasci odnosa i/ili izbegavanje odnosa i bliskosti;
  • samosabotaža i opsesivno/zavisno ponašanje;
  • nekorišćenje svog potencijala;
  • snažan unutrašnji kritičar.

Razumevanje traume

Trauma iz detinjstva, i trauma u ​​celini, može imati mnogo različitih oblika. Neki primeri traume koje mogu uticati na mlade uključuju (ali nisu ograničeni na):

  • zlostavljanje ili zanemarivanje (bilo fizičko ili emocionalno);
  • prirodne katastrofe;
  • finansijske turbulencije ili nevolje;
  • saobraćajne nezgode;
  • bolesti zavisnosti;
  • druga poremećana stanja mentalnog ili fizičkog zdravlja u porodici;
  • smrt bliske osobe;
  • izbeglištvo ili česte selidbe;
  • odvajanje od roditelja ili porodice.

Zašto se ,,zaglavimo”?

Kada jedan deo nas traži sigurnost i doslednost, a drugi deo traži mogućnosti, slobodu i avanturu – eto unutrašnjeg konflikta.

Ipak, možete pronaći sredinu i „odglaviti se“ tako što ćete prevazići blokade, a za to je potreban određeni nivo svesnosti. Da biste negovali ravnotežu kreativnosti, fleksibilnosti, odgovornosti, povezanosti i doslednosti, biće važno da se odraslo ja i dete upoznaju. Ovo je prvi korak ka stvaranju dobrog tima – onog u kom su zadovoljene vaše potrebe odraslog i unutrašnje potrebe deteta.

Dva koraka do negovanja odnosa sa svojim unutrašnjim detetom

Ovde su važna dva koraka:

  1. stupanje u kontakt sa svojim unutrašnjim detetom, započinjanje dijaloga i razvijanje odnosa sa njim;
  2. da počnete da zaista slušate i učite o potrebama, bolu, nadama i snovima svog unutrašnjeg deteta, kao i da preduzimate korake da ih ostvarite.

Postoje određene vođene meditacije o povezivanju sa vašim unutrašnjim detetom koje su napravljene da vam pomognu da stupite u kontakt sa njim. Cilj je da spoznate kako se oseća vaše unutrašnje dete, ponudite mu nežnu brigu i nađete način da zadovoljite njegove potrebe. Često ovo pomaže da se razjasni šta treba da se promeni da biste krenuli napred. Takođe, ovaj unutrašnji proces često ublažava otpor i „zaglavljivanje“ koje osećate u sadašnjem životu kada ste odrasli.

U jednom od narednih članaka ćemo nastaviti priču i usmeriti se na isceljenje unutrašnjeg deteta, kako komunicirati i šta mu je potrebno govoriti kako biste iscelili delove sebe kojima je to neophodno.

Pišite nam u komentaru šta vam je u ovom članku najviše pomoglo i da li ste došli do nekih novih uvida.

Ukoliko vam nije lako da se nosite sa izazovima u životu, ohrabrujemo vas da potražite podršku i obratite se nekom od naših stručnih saradnika. Dok ovaj deo platforme ne bude spreman, potražite ih na našoj stranici na instagramu ili u odeljku ,,Stručnjaci” i pišite im direktno.

Reference:
What Is An Inner Child & What Does It Know?
Inner Child: Healing Your Inner Child With Therapy
3.9 7 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
guest
1 Komentar
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nikola
Nikola
1 mesec od komentara

Jako bitna tema, pohvale za tekst.

1
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x