Depresija: Uzroci, simptomi i izlaz iz mraka

Depresija je jedan od termina koje sve češće koristimo u svakodnevnom životu, često i ne znajući šta je depresija i na šta se ta reč tačno odnosi.

Pominjemo depresiju svaki put kada nas uhvate „ljubavni problemi“ ili kada se osetimo preplavljeno stresom, nesigurno zbog svoje egzistencije, bezvoljno, potišteno ili tužno. Čak i kad su u pitanju samo osećanja koja su prolazna i nisu ono što se naziva klinička depresija.

Šta je depresija?

Depresija (lat.depressio – spuštanje, opadanje, snižavanje) je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatka vere u sebe i osećaja krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje može biti vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći osobu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo, tako da osoba može doći do toga da ima i suicidne misli. Baš zbog ovoga, psiholozi upozoravaju da se sa terminima vezanim za depresiju ne treba poigravati i olako ih koristiti.

Ovo stanje je mnogo više od žalosti i očaja, traje najmanje dve nedelje i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju takav uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što su hronična anksionznost ili poremećaj u ishrani.

Osobe koje od nje pate obično imaju narušen san i apetit, usled manjka energije i koncentracije teško im je da obavljaju obične svakodnevne poslove. Odlikuje je pre svega velika tuga, beznađe, manjak vere u sebe, bezrazložna briga ili strah, crne misli.

Jedan od razloga zašto često protekne dosta vremena dok se osoba ne odluči da potraži pomoć je taj što je depresiju teško prepoznati i potražiti pomoć u ranoj fazi. Drugi razlog može biti i taj što osoba koja pati od depresije dobija obeshrabrujuće signale iz svoje okoline:

• Ma, nije ti ništa, to će proći (iako stanje bezvoljnosti i potištenosti očigledno ne prestaje posle 2 nedelje).
• Treba samo da misliš pozitivno i problem će se rešiti.
• Bolje radi nešto (npr. svoj posao, treniraj i slično)…
• Sve je to u tvojoj glavi (pod pretpostavkom: kako si sam upao u to stanje, tako ćeš se sam i izvući).

Ovakvi komentari nisu korisni za osobu koja pati od depresije, između ostalog jer ona u tom trenutku nema ni motivacije ni volje a ni snage da sebi pomogne i neophodna joj je stručna pomoć.

Zašto je bitno prepoznati depresiju?

Pre svega, iz razloga što depresija nije nimalo naivna duševna bolest. Karakteristično za nju je da potpuno preuzima kontrolu nad nečijim životom. Kao da vam je neko stavio crne naočare i u tom trenutku prosto ne možete da na svet gledate drugačije.

Još jedan od razloga zašto treba znati prepoznati depresiju kod sebe ili kod drugih je taj što depresija zna da bude „prikrivena“ nekim drugim tegobama.

Kada se ne leči, depresija može da postane poput hronične bolesti.

Koliko traje depresija?

Teško je dati tačne procene od čoveka do čoveka. Ali kod otprilike trećine ljudi simptomi depresivne epizode mogu da se povuku posle pola godine do godinu dana.

Pod depresivnom epizodom podrazumeva se prolazno trajanje simptoma depresije od bar dve nedelje.

Kod većine će, međutim, i nakon godinu dana simptomi depresije opstati. Tu je u pitanju hronična depresija.

Uzroci depresije

Depresija nije jednostavno stanje koje se može pripisati samo jednom uzroku. Ona često ima više faktora koji doprinose njenom razvoju. Neki od glavnih uzroka depresije:

1. Biološki faktori: Genetika može igrati značajnu ulogu u predispoziciji prema depresiji. Ako imate porodičnu istoriju depresije, vaš rizik može biti veći.
2. Hemijska neravnoteža: Neravnoteža neurotransmitera u mozgu, kao što su serotonin, dopamin i norepinefrin, može doprineti depresiji.
3. Stres i traume: Traumatični događaji ili dugotrajni stres mogu povećati rizik od razvoja depresije.
4. Hronične bolesti: Fizičke bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja ili hroničnih bolova takođe mogu doprineti depresiji.
5. Socijalni faktori: Usamljenost, nedostatak podrške od porodice ili prijatelja, ili loši međuljudski odnosi mogu imati negativan uticaj.

Simptomi depresije

Depresija se ne manifestuje isto kod svih pojedinaca, ali postoje neki zajednički simptomi koje treba uzeti u obzir. Evo nekoliko ključnih simptoma depresije grupisanih u kategorije:

Telesni simptomi depresije

• težak umor, iscrpljenost, manjak energije za uobičajene aktivnosti
• poremećen san (nekada i preterano spavanje, uglavnom manjak sna, s karakterističnim ustajanjem rano izjutra)
• poremećen apetit (uglavnom slab apetit i s tim u vezi gubitak težine)
• glavobolja
• medicinski neobjašnjivi bolovi u leđima ili stomaku
• vrtoglavica
• oslabljena seksualna želja

Emocionalni simptomi

• anhedonija – gubitak zadovoljstva i interesovanja za aktivnosti koje su osobi ranije donosile radost
• stalni osećaj tuge i beznadežnosti
• besperspektivnost
• bezrazložna zabrinutost i strah
• utisak praznine, otupljenost
• umrtvljenost, ravnodušnost
• gledanje na svet ,,kroz crne naočare“ (pesimizam)
• teskoba, nemir, anksioznost
• iritabilnost, ispadi besa zbog sitnica (ponekad)
• samookrivljavanje (obično osećaj da je osoba na teretu porodici ili partneru)
• suicidne misli ili želja za samopovređivanjem

Ostali simptomi depresije

Na motivacionom planu depresija se ispoljava kao:

• slaba volja, nemogućnost njenog sprovođenja u delo
• poteškoće pri odlučivanju
• nemotivisanost

Na kognitivnom planu:

• nemogućnost koncentracije
• zaboravnost
• doživljaj da ne može da se misli
• usporen tok misli
• slab fokus
• zanemarivanje detalja pri razmišljanju
• usporen govor

Na društvenom planu

• povučenost u sebe
• izbegavanje uobičajenih aktivnosti i druženja s prijateljima
• zapostavljanje ranijih hobija i interesovanja
• poteškoće u odnosima s drugima, u porodici, na poslu

Izlaz iz depresije

Depresija se različito ispoljava i klasifikuje s obzirom na trajanje i ozbiljnost simptoma. Svaki od tipova depresije odlikuje neka specifičnost simptoma, te se lečenje depresivne osobe razlikuje u odnosu na vrste depresije. Dodatnu složenost slike upotpunjuje postojanje maskirane depresije – kod ljudi koji uopšte sebi ne priznaju depresivnost, a ipak se vidi promena u njihovom svakodnevnom funkcionisanju.

Osobi koja je depresiji teško je da usmeri volju da sebi pomogne. Često i nije svesna da je to ono od čega pati. Zato je ono što za početak najbitnije da se informiše o simptomima i, ukoliko se prepozna u nekima od njih, javi se za pomoć stručnjaku.

Što pre se potraži pomoć, to su veće šanse da će se neko ko pati od depresije vratiti svom uobičajenom životu bez posledica. Odlaganje lečenja može bespotrebno da produži depresiju i produbi njene simptome.

Stanja depresije ponekad podrazumevaju uzimanje antidepresiva prema preporuci psihijatra, a najbolji rezultati se postižu kombinacijom sa psihoterapijom. Antidepresivi nisu tu da reše problem, već pomažu da se ublaže simptomi u akutnoj fazi, stoga je potrebno uključiti i psihoterapiju. Ukoliko osoba uzima antidepresive i ne ide na psihoterapiju, samo odlaže rad na sebi (uzroku problema) i čini sebi gore. Zapamtite – simptomi se ne leče.

Važno je promeniti stil života. Umerena fizička aktivnost, zdrava ishrana, dobar režim spavanja i izgradnja zdravih navika izuzetno pomažu, kako u lečenju, tako i u prevenciji. A takođe i kvalitetno vreme provedeno sa bliskim ljudima u otvorenim razgovorima, u aktivnostima u kojima uživate i od kojih se osećate korisno, kao i vreme u prirodi.

Depresija je ozbiljno stanje, ali postoje različiti načini za prevazilaženje njenih izazova. Evo nekoliko koraka koji mogu pomoći:

1. Potražite profesionalnu pomoć: Psihoterapeuti i psihijatri mogu vam pomoći da razgovarate o svojim osećanjima i razvijete strategije za suočavanje sa depresijom.
2. Vežbajte i pravilno se hranite: Fizička aktivnost i zdrava ishrana mogu pozitivno uticati na vaše mentalno zdravlje.
3. Povežite se sa podrškom: Razgovarajte sa prijateljima i porodicom i potražite podršku u zajednici.
4. Izbegavajte alkohol i droge: Ove supstance mogu pogoršati simptome depresije.
5. Radite na smanjenju stresa: Vežbe opuštanja, meditacija i tehnike upravljanja stresom mogu pomoći.
6. Postavite realna očekivanja: Nemojte sebi postavljati nerealna očekivanja i neka vam bude dozvoljeno da napredujete korak po korak.

Depresija je izazovna, ali uz odgovarajuću podršku i pristupanje problemu s razumevanjem, ljudi mogu prevazići ovo stanje i vratiti se sreći i zadovoljstvu u životu. Ne oklevajte da potražite pomoć ako se suočavate s depresijom – to je prvi korak prema ozdravljenju.

Napomena: Ovaj članak služi samo kao informativni resurs i ne može zameniti savetovanje stručnjaka za mentalno zdravlje. Ako sumnjate da patite od depresije, obratite se licenciranom terapeutu ili psihijatru radi procene i tretmana.

Preporučujemo i ove članke:

• Osećaš bol ili nelagodu u ovim delovima tela? Otkrij povezanost emocionalnih stanja i organa u telu
• Ranjena deca u telima odraslih: Kako traume iz detinjstva oblikuju život?
• Transgeneracijske traume: Nastanak, prenos i uticaj na život
• Šta je anksioznost i koji su najčešći tipovi anksioznosti?
• Šta je tamna noć duše i zašto ti je potrebno ovakvo iskustvo?

Reference:
Svet kroz crne naočare: Šta je depresija i kako se leči
Depresija