Kako nastaje narcis: Rano detinjstvo i uticaj majke na razvoj deteta
Danas pišemo o vrlo rasprostranjenoj pojavi u društvu kako bismo rasvetlili šta tačno znači i na koji način nastaje. O narcizmu je prvi put pisao Frojd još 1910. godine. Tu pojavu je imenovao prema svima poznatom mitološkom liku Narcisu koji je bio zaljubljen u samog sebe. Međutim, Frojd je ,,pozajmio” ovaj naziv u prenesenom značenju jer u psihologiji narcizam ima drugačije značenje.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Tipovi narcizma
Kada posmatramo razvoj svakog deteta, odnosno osobe, važno je naglasiti da postoje zdravi i nezdravi narcizam, odnosno samoljublje. U svakom od nas postoji određena doza narcizma i to ne znači da imamo strukturisani poremećaj ličnosti.
Primarni narcizam je normalna i zdrava pojava koja se javlja kod tek rođene bebe. Ljudska beba je po rođenju bespomoćna i potpuno zavisna od majke (staratelja). Beba u prvim trenucima života ne pravi razliku između sebe i majke, već je majka potpuno u službi bebinih potreba. S obzirom na to da je majka ta koja ulaže energiju i ljubav u bebu, dešava se stanje primarnog narcizma kod deteta.
Beba ne razlikuje majku i sebe kao dve odvojene osobe i sve što se bebi pruži, bebi i ostaje. Sazrevanjem bebe, razvija se i samosvesnost o drugom ljudskom biću, odnosno majci kao zasebnom ljudskom biću koje, pored zadovoljavanja bebinih potreba, ima i svoj život.
Sekundarni narcizam nastaje kada dete uspe da premesti pažnju sa sebe na drugu osobu, ali prestane interes za drugu osobu i usmerava pažnju nazad na sebe. Sekundarni narcizam je poremećaj u razvoju i razlikuje se po stepenu izraženosti. Primarni narcizam je razvojna faza.
Razvoj identiteta
Dešava se da je najlogičnija i najrazumnija adaptacija na porodične okolnosti upravo narcistična. U periodu od 10 do 18 meseci, dete se nalazi na prekretnici – uči da hoda i time se detetu otvaraju novi horizonti koje treba istražiti. Ukoliko je uspostavljena sigurna veza između majke i deteta, dete će se sve više udaljavati od majke i znatiželjno istraživati svet oko sebe.
Međutim, ukoliko je veza majke i deteta na neki način nesigurna, odnosno dete je nesigurno u vezi sa majčinom ljubavlju, mogu nastupiti problemi u razvoju. Ako je majka (staratelj) opterećena svojim problemima, traumama ili psihološkim tegobama, dete neće imati kapaciteta da razume šta se sa njom događa. Njemu je potrebna majka da obradi njegova iskustva i doživljaje, da ga podržava i voli. Ako majka to nije u stanju da učini, ta ista osećanja straha, tuge i depresije će preneti na svoje dete.
S obzirom na to da dete ne može samo da obradi ono što mu se događa, a posebno ne ono što se događa majci (strahovi, anksioznost, depresija ili drugi problemi), dete postaje preplavljeno. Dete nema u svom iskustvu majku koja će obuhvatiti detetova osećanja i senzacije za njega, pa dete ne može da integriše ono što se događa, a time ne može da razvije ni stabilan identitet.
Obuhvatanje bi značilo da majka za dete i sa detetom imenuje i objašnjava ono što se događa, daje značenja i time gradi osećaj selfa deteta. Bez ovoga, dete ima krhki i nesigurni identitet, nema poverenja u sebe i svoje sposobnosti.
Bez stabilnog identiteta, odnosno osećaja sebe, dete se ne razvija u autentičnu i nezavisnu ličnost. Tom detetu, a kasnije i odrasloj osobi, nedostajaće sposobnost nezavisnog razmišljanja, planiranja i stabilnosti. Ovo dete nije uspelo da razvije stabilan temelj, odnosno osećaj sigurnosti u sebe, svesnosti šta se događa meni i oko mene. To dovodi do nestabilnog identiteta, a onda i do nesigurnosti u sebe.
Narcistična adaptacija ličnosti
Dete koje već prolazi kroz razne izazove na svom razvojnom putu, ujedno će i osećati da majka nije prisutna, pa se dve stvari dešavaju: ne razvija autentičan self (identitet), a razvija osećaj da nije vredno pažnje i ljubavi – jer šta god da uradi, (depresivna, anksiozna ili opterećena) majka ga neće dočekati sa toplinom i osmehom koji traži. Neće ga ugledati. Neće dobiti ljubav koja mu pripada. Vremenom, sva patnja se investira u sebe, jer samo na sebe može da se osloni. Kako jesmo socijalna bića, osoba će težiti da kreira sliku o sebi koja je vredna pažnje. To je narcistična adaptacija.
Narcizam je mesto duboke patnje. Osobe koje imaju narcističnu adaptaciju ličnosti su doživele takve okolnosti da je ovakva adaptacija za njih bila logično rešenje. Sa jedne strane narcizma je duboka bol, stid i praznina zbog neugledanosti od strane najvažnije osobe, a sa druge strane grandiozna (lažna) slika sebe.
Osobe sa narcističnom adaptacijom ulažu u svoj imidž kako bi osigurale pažnju, ljubav i prisustvo drugih. Ukoliko dožive kritiku ili odbacivanje na neki način, to je za njih retraumatizacija, tačnije – doživljavaju to jako bolno jer to narušava ono što su izgradili.
Zaključak
Dakle, uzimajući sve navedeno u obzir, možemo da zaključimo da narcizam nije samo površna zaljubljenost u sopstveni odraz. To je složen odnos sa sobom i okolinom koji seže do dubokih emocionalnih potreba. Od zdravog primarnog narcizma do patološkog sekundarnog oblika, razvoj dece pokazuje da je emocionalna povezanost sa roditeljem ključna za izgradnju stabilnog identiteta. Ovaj duboki proces otkriva suštinsku patnju i potrebu za prihvatanjem, dok istovremeno naglašava važnost emocionalne sigurnosti u formiranju ličnosti. Osoba koja ovoga postane svesna može raditi na isceljenju sa stručnjakom.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Referenca:
Maja Petković – Kafa sa psihologom
