Termin ,,toksičan” je u poslednje vreme često prisutan termin i opisuje osobu (ili odnos) koja je otrovna, maliciozna i nezdrava po druge ljude (i sebe). Termin pripada ovom današnjem vremenu kada se naglašeno opismenjavamo komunikacijski i kao da se ne podudara u potpunosti sa nekim osećanjima ili doživljajima koje imamo u krugu najbližih i voljenih.

Najčešće osobine i ponašanja toksične osobe

• Očekuje da drugi ljudi (partner, deca, prijatelji, kolege) zadovoljavaju sve njene potrebe, često odmah i sada
• Veoma je ,,needy” – neprestano joj je potrebna pažnja, podrška i pomoć uglavnom je obuzeta sobom i svojim doživljajima
• manipuliše tudom voljom verujući da je to legitimno
• ogovara druge ljude, vređa, omalovažava, posmramljuje i to pravda svojim dobrim namerama koje su tu da od druge osobe postane bolj čovek
• ima vrlo kratak fitilj tako da oko nje svi hodaju po jajima
• udavljena je u pesimizmu i lošem iskustvu
• kontroliše odnos, vara, laže i izvrće

Izlazak iz tokičnog odnosa je često praćen strahom: ,,Šta ako donesem pogrešnu odluku?”

Ovo je upravo jedan od pratećih simptoma nezdravog odnosa. Sumnja u sebe i svoje odluke se kao vlaga uvlači u ljude koji su zatočeni u toksičnim odnosima.

Veze sa toksičnim ljudima preuzimaju kontrolu nad našim mozgovima, pa naša tela moraju više da se trude. Mi u tom odnosu bukvalno plaćamo toksični porez na naše zdravlje.

Nakon romantične, a toksične veze – najteži deo je ponovno uspostavljanje poverenja. Prema sebi.

Loša vest

Toksična osoba nema percepciju da je takva. Ona funkcioniše u svom logičkom i emocionalnom sistemu koji odgovara realitetu koji živi.

Dobra vest

Moj život je u mojim rukama. Promena toksičnog okruženja ili umanjivanje toksičnog dejstva na mene – moj je posao. Pobrinuti se za sebe nije sebično.

Toksičan odnos ima hiljadu lica. Ključ za prepoznavanje je lična edukacija.

I šta ćemo sad?

Lako upadnemo u zamku da uperimo prst u nekog i kažemo za njega da je toksičan. Ali, hajde da se pogledamo i u ogledalo.

Da li smo mi nekad i za nekog ,,toksični”? Zapitamo li se nekada kako mi na druge utičemo? Naročito na te druge koji nam se podrazumevaju. Za koje smo sigurni da nikada neće otići.

Dobro je osnažiti ljude koji pate u nekim odnosima i ne dozvoljavaju sebi da iz odnosa izađu iz raznih razloga. Ali istovremeno, potrebno je uvek i pažljivo se zagledati u ogledalo. Tu su svi odgovori i sva rešenja.

Ko zapne u tim unutrašnjim radovima sam, trebalo bi da se okrene profesionalnim držačima ogledala. Psihoterapija je jedan od samospoznajnih puteva koji vodi ka stabilnijem i uravnoteženijem životu.