Ljutnja i bes: Da li su zdravi, koje su razlike i kako ih izraziti?

Ljutnja spada u jednu od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja. Svaka od osnovnih emocija je kroz istoriju čovečanstva imala neku zaštitnu ulogu, pa je tako uloga ljutnje povezana sa reakcijom simpatičkog nervnog sistema ,,bori se ili beži”, koja se javlja kada se osoba nađe u opasnosti ili pod određenim stresom. Ljutnja je potpuno normalna i zdrava ljudska emocija, dok god ne preraste u bes koji može biti destruktivan. Kada se bes otrgne kontroli, javlja se osećaj da se nalazimo u vlasti nepredvidivih i snažnih emocija, stoga je jako važno razumeti ih i naučiti da kontrolišemo njihovo ispoljavanje, umesto da one kontrolišu nas.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Šta je ljutnja?

Ljutnja je emocionalno stanje koje može da varira od sasvim blage nervoze do intenzivnog besa. U situacijama intenzivnog besa, ona nas lišava razuma i duhovnog mira. Svojstveno svim emocijama, i ljutnja je udružena sa fiziološkim i biološkim promenama u organizmu. Srce počinje ubrzano da kuca, disanje je ubrzano, diže se krvni pritisak, kao i nivo adrenalina.

Ljutnja je reakcija na frustraciju, a frustracija je reakcija na nešto što nam smeta. Sasvim je prirodno da nam nešto smeta, ne može sve da nam odgovara i da nam bude potaman. Frustracija nastaje kada se na putu ka našim ciljevima pojavi neka prepreka. Frustracija i nezadovoljstvo su zdrave emocionalne reakcije jer nas motivišu da nešto menjamo kako bismo stigli do cilja koji želimo. Ljutnja se javlja, na primer, kada se osećamo ugroženo, iskorišćeno, odbačeno ili nepoštovano, ili kada smo sprečeni da uradimo nešto što nam je važno.

Ljutnja nas uvek upućuje na određenu potrebu koja nije zadovoljena. Zapamtite, ljutnja uvek ukazuje na jednu od četiri osnovne potrebe (prema Abrahamu Maslovu): potreba za sigurnošću, za pripadanjem, za uvažavanjem i za samoostvarenjem. Kada se ljutnja pojavi, može se pouzdano tvrditi da jedna od ovih osnovnih potreba nije zadovoljena. Ovo je dobra vest, jer kada jednom identifikujemo svoju nezadovoljenu potrebu, možemo se pripremiti da konstruktivno odgovorimo na nju. Dakle, ljutnja je veoma značajna emocija. Ona je od evolutivnog, adaptivnog značaja, daje nam snagu da se borimo za sebe i javlja se na svim uzrastima, u svim kulturama i etničkim grupama.

Ljutnja je zdrav odgovor na frustraciju jer nas tera da promenimo situacije koje nas nerviraju, da se zauzmemo za svoja prava i štiti nas kada nam je život ugrožen. Pomaže nam da upoznamo sebe i druge i branimo svoje granice, što je povezano sa osećanjem samopoštovanja. Problem, dakle, nikada nije u ljutnji, već u prevelikoj ljutnji koja se pretvara u bes, koji u mnogim okolnostima stvara neželjene posledice.

Šta je bes?

Bes predstavlja mešavinu različitih emocija – ljutnje, straha, očaja, panike. Iako se ne može napraviti tačna skala po kojoj ćemo proceniti kada ljutnja prerasta u bes, osnovna razlika je u sledećem: osoba koja oseća ljutnju može da kontroliše svoju emociju i ponašanje, dok osoba koja oseća bes nema kontrolu nad svojim emocijama i to ponekad može biti destruktivno. Ljudi u besu često kažu nešto što ne misle i time stvaraju dodatne probleme i sebi i drugima. U najgorem slučaju, može doći i do ispoljavanja agresije, bilo verbalno ili fizički. Pored toga, pogrešno kanalisan bes dovodi do trajnog osećanja ogorčenosti koje može da izazove fizička i psihička oboljenja.

Bes najčešće nastaje kumulativno, kada nam nešto ili neko smeta a mi ne reagujemo nego držimo to nezadovoljstvo u sebi, povlačimo se, prećutkujemo, gutamo. Što duže trpimo nezadovoljstvo, narasta ljutnja i na kraju se ona pretvara u bes i nemoć. Kada trpimo previše, javlja se dupla doza besa – besni smo na ono što nam stoji na putu, ali postajemo i besni na sebe. Bes na sebe je često gora stvar od besa na druge. Bes na sebe može osobu uvesti u depresiju.

Svako nekada iskusi osećanje besa i to je uobičajeno. Međutim, problem kontrole besa se javlja kada učestalost ili intenzitet ovakve reakcije ugrožavaju međuljudske odnose i efikasnost u radu, kada dovode osobu u probleme sa zakonom i/ili ugrožavaju njeno mentalno zdravlje. Kada osoba reaguje besom često i intenzivno, govorimo o problemima kontrole besa. Ovaj problem spada u probleme kontrole impulsa. To znači da kada osoba naiđe na neku frustraciju, ona ne može sa njom da se izbori na konstruktivan način, već reaguje na nju osećanjem besa i agresivnim ponašanjem, i to na nesrazmerno intenzivan način.

Koje su posledice neizražavanja ljutnje i besa?

Kao što smo napomenuli – što duže trpimo nezadovoljstvo i frustraciju, iz zdravog osećanja ljutnje dolazimo do sve intenzivnijeg besa i to može postati destruktivno. Tada dolazi do nagomilavanja negativnog emocionalnog naboja koji na kraju može da kulminira i pretvori se u izliv besa, agresiju, anksioznost ili neki neugodni telesni simptom (na primer: glavobolju, probleme sa gutanjem, visok pritisak i sl.). Ne treba trpeti jer trpljenje stvara tenziju koja pre ili kasnije mora negde da se izlije.

Kada osoba često i intenzivno oseća bes, to dovodi do različitih bioloških i fizioloških promena u njenom organizmu, što su posledice koje su najviše ugrožavajuće po samu osobu. Hronično trpljenje dovodi do javljanja psihosomatskih poremećaja. Od potisnutog besa može doći do opadanja kose, hroničnog visokog krvnog pritiska, problema sa varenjem, sa snom, migrena i sl. Promene kao što su povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, povišen nivo adrenalina i noradrenalina, predstavljaju stres za organizam i dugotrajna izloženost ovakvim promenama može dovesti do raznih bolesti.

Karakteristično za osobe sa čestim ispadima besa je i to da nakon gubitka kontrole osećaju druge neprijatne emocije, kao što su stid, razočaranost, potištenost, depresivnost, pa čak i još intenzivniji bes (ovog puta usmeren na sebe) zbog prethodnog gubitka kontrole. Ovo dovodi i do značajnog narušavanja međuljudskih odnosa, u nekim situacijama čak i do problema sa zakonom (ako se bes izražava kroz agresivno ponašanje).

Kako na zdrav način izraziti ljutnju i bes?

Najpre je važno da razumemo da neprijatne emocije nikada nećemo moći u potpunosti da iskorenimo. Što je još važnije – ne treba i nije zdravo. Sve one imaju svoju ulogu i značaj. Dalje, važno je da naučimo da reagujemo na adekvatan način pre nego što neprijatna emocija postane jako intenzivna. Da ne bismo postali besni kada se jave frustracije, treba da reagujemo, da izrazimo nezadovoljstvo ali ne i bes, jer besa nema na početku. Kada se osećamo nezadovoljno, treba to odmah da iznesemo i učinimo nešto u pogledu rešavanja problema, odnosno otklanjanja prepreke koja je dovela do nemogućnosti da zadovoljimo neku potrebu.

Nekada možda nećemo moći istog trenutka da reagujemo iz različitih razloga (neodgovarajuće mesto/vreme, u žurbi smo, osećamo se suviše emotivno preplavljeno pa ne želimo da reagujemo dok smo pod uticajem emocija). To je u redu, ali ne treba čekati da se nezadovoljstvo gomila i da se polako transformiše iz frustracije u ljutnju, pa zatim i u bes. Ako smo nezadovoljni i nešto nam smeta, to ne znači da treba odmah da besnimo i ulazimo konflikte. Ne moramo. Ali treba da reagujemo, treba da kažemo šta nam smeta, na kulturan, smiren, iskren i direktan način, drugim rečima – da asertivno komuniciramo.

Kada su besni, ljudi često preuveličavaju svoje doživljaje i dramatizuju situaciju. Na ovaj način oni boje i samo viđenje situacije. Prema tome, umesto da u toj situaciji osoba sebi kaže/pomisli: ,,Ovo je strašno, nepodnošljivo, nije smelo da se desi”, bilo bi korisnije da kaže: ,,Uznemirava me što se ovo dogodilo, ali takve stvari se dešavaju, ja to mogu da podnesem i bes i agresija će mi samo doneti još štete i još gore posledice”.

Kod osoba koje često reaguju agresivno, korisno je upotrebiti stop tehniku. Kada osoba oseti bes koji prethodi agresivnom ispadu, ona može vežbati da zastane za trenutak i kaže sebi: ,,U redu, ovako sam reagovao/la već sto puta, znam kakve su posledice, hajde sada da pokušam da reagujem na neki drugi način”. Ovo nije nimalo jednostavno i zahteva veliku samosvesnost i vežbu, ali je izuzetno korisno.

U svrhu poboljšanja međuljudskih odnosa, kao što smo napomenuli, korisno je praktikovati veštine asertivnog ponašanja. Asertivno ponašanje predstavlja alternativu kako agresivnom, tako i pasivnom ponašanju. Ono podrazumeva da osoba, umesto besnog ispada ili povlačenja, jasno i direktno izrazi svoja osećanja i potrebe, pritom poštujući prava i osećanja drugih: ,,Povredio me je način na koji razgovaraš sa mnom i volela bih da mi se sledeći put obratiš na lepši način”.

Sve popularniji je metod regulacije besa njegovim izbacivanjem u kontrolisanim uslovima – tako možete pokušati da date sebi dozvolu da u određenom trenutku iskažete bes kroz agresiju, svesno i usmereno. Uzmite časove boksa, ili prosto nabavite džak i rukavice i udarajte dok vam ne bude lakše. Izađite, idite u šumu ili na obalu reke i vrištite, pustite sebe da izbacite sve ono što čuči u vama. U svoja četiri zida psujte do iznemoglosti, kažite sve što niste rekli jer nije ,,korektno”. Ovo može zvučati kao kliše iz američkih filmova, ali deluje! Nekada i plakanje može biti vid izražavanja besa, a u svakom slučaju pomaže da se nervni sistem reguliše.

Zaključak

Pored svega navedenog, pomoć stručnjaka, naročito psihoterapeuta, može biti od ogromnog značaja. Koji god problem i izazov da imate, stručna i objektivna osoba vam najbolje može pomoći da sa njim izađete na kraj i da usvojite korisnije i zdravije obrasce ponašanja. Pored psihoterapije, neke od metoda koje vam mogu pomoći da bolje razumete svoje emocije, da ublažite intenzitet i da zdravije reagujete jesu EFT tehnika, meditacija, RTT, porodične konstelacije, kao i mnoge druge. O njima možete saznati više na našem sajtu u odeljku Metode. Znajte da neizražavanje nezadovoljstva stvara nisko samopouzdanje. Voleti sebe i imati samopouzdanje podrazumeva zauzimanje za sebe, iznošenje ljutnje na asertivan način i podršku sopstvenom mentalnom zdravlju i emotivnoj stabilnosti.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Preporučujemo i ove članke:

Reference:
Bes je nagomilana ljutnja
Šta je bes? Vrste i načini prevazilaženja besa
Kako kontrolisati bes?
Razlika između ljutnje i besa

0 0 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x