4 odgovora na traumu: Saznaj kako tvoje telo reaguje na stres, pretnju ili opasnost

U prethodnom članku na blogu obradili smo pojam traume i sve što je važno da znate o ovoj temi. Danas se bavimo odgovorima na traumu, odnosno načinima na koje naš nervni sistem reaguje kada se nađe u stanju velikog stresa, pretnje ili opasnosti. Ovo je važno da razumemo kako bismo bolje upoznali svoje reakcije i ostvarili što bolju i svesniju kontrolu nad njima radi svog mentalnog, fizičkog i emotivnog blagostanja.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Kada postoji situacija za koju telo smatra da nije bezbedna, tada limbički sistem – deo našeg mozga odgovoran za pamćenje, emocije i preživljavanje – postaje osnova za delovanje. Automatski prelazi u akciju zaštite uz uglavnom instinktivne mere. Međutim, nakon doživljene traume, naše telo može produženo ostati u ovom stanju, što ima razne negativne uticaje na nervni sistem i celokupno psihofizičko zdravlje.

Šta se dešava kada u blizini nema opasnosti, a vi se i dalje nalazite u stanju opreza, kao da ne možete da se vratite u stanje relativne sigurnosti? Trauma može biti nevidljivi faktor koji stimuliše ta izuzetno jaka osećanja – i izaziva preterano oslanjanje na instinkte preživljavanja, koje možemo nazvati i odgovorom na traumu.

Šta je odgovor na traumu?

Odgovor na traumu je refleksna upotreba adaptivnih mehanizama suočavanja u stvarnom ili pretpostavljenom prisustvu traumatskog događaja. Četiri reakcije na traumu koje se najčešće prepoznaju su borba, bežanje, ukočenost i udovoljavanje.

Kada doživimo nešto traumatično ili smo bili izloženi dugotrajnom stresu, to uzrokuje da deo našeg mozga, amigdala, pređe u hiperpogon, gde vidimo i osećamo pretnje i u situacijama bez pretnje. To nas dovodi do toga da se ponašamo na načine koje ne razumemo i može nam stvoriti osećaj kao da više nemamo kontrolu nad sobom. Odgovor na traumu se često zasniva na onome što naš mozak misli da će nam pomoći da preživimo trenutnu situaciju.

U studiji o neurobiološkim efektima psihološke traume, istraživači primećuju da je naše telo dizajnirano da odgovori na uočene pretnje kroz strukturu gotovo trenutnog, refleksnog preživljavajućeg ponašanja. Kratkoročnom strategijom, hemikalije se šalju u naš krvotok kako bi aktivirale odbrambeni simpatički nervni sistem. Ali kada se reakcije na stres stalno aktiviraju, nema dovoljno vremena za metabolizam hemikalija, a naš nervni sistem se preopterećuje i disreguliše – stavlja nas direktno u zonu preživljavanja. Tako ono što bi trebalo da bude privremena odbrana postaje stalna, jer naše telo prelazi u stanje dominacije simpatičkog nervnog sistema.

Ovi odgovori na traumu nisu ekskluzivni samo za ljude koji su doživeli velike traumatične događaje poput rata, smrtnih okolnosti ili katastrofe. Realnost je da trauma postoji kada ste izloženi kontinuiranomu stresu. Manji traumatični događaji, koji se ponekad nazivaju i mikrotraume, takođe mogu duboko uticati jer je trauma subjektivno i individualizovano iskustvo. Na primer, neki traumatični stresori mogu uključivati događaje kao što su bolan raskid, izdaja poverenja, hronični stres na radnom mestu ili prolaz kroz nešto suptilno zastrašujuće tokom određenog vremenskog perioda.

Možda nemate osećaj da se dešava nešto posebno štetno, ali složeni efekti traume mogu i dalje značajno uticati na vas ako nisu emocionalno obrađeni i integrisani – fizički, duhovno i mentalno. Ako se ne reši, trauma se u suštini može pretvoriti u zaglavljenu, zamrznutu energiju na koju će vaše telo jedinstveno fiziološki reagovati u obliku traumatskog odgovora.

Četiri vrste odgovora na traumu

Zdrave reakcije na traumu nisu same po sebi loše jer vam pomažu da reagujete u kratkotrajnim situacijama. Međutim, kada ste suočeni sa traumom i ovo stanje produženo traje, to može dovesti do krajnjih granica i postati vrlo nezdravo za vaše telo.

Valter Kanon je 1915. godine prvi opisao reakciju organizma poznatu kao „bori se ili beži“ (fight or flight). Tokom svojih istraživanja, on se najviše bavio radom digestivnog sistema koji je pod kontrolom parasimpatičkog dela autonomnog (vegetativnog) nervnog sistema. Kanon je zaključio da ovaj sistem usporava u stresnim situacijama, pošto on nije od suštinske važnosti za opstanak. Sa druge strane, primetio je da se, pri stresu, simpatički nervni sistem aktivira naglim oslobađanjem hormona, koji priprema telo da ostane i suoči se sa pretnjom ili da pobegne na sigurno.

Telo može da ostane u stanju stresa i do 60 minuta nakon što opasnost prestane. Kada se parasimpatički nervni sistem ponovo aktivira, telo se vraća u stanje u kojem je bilo pre stresa. Rad srca usporava, krvni pritisak opada, a digestivni sistem nastavlja sa normalnim radom. Ovakvo stanje se naziva „odmaraj i vari“ (rest and digest). Kanon je objasnio da reakcija „bori se ili beži“ predstavlja urođeni mehanizam koji nam omogućava da se suočimo sa stresnom situacijom i da prevaziđemo uočenu pretnju, kao i da ona ima ključnu ulogu za naš opstanak. Osim ove dve najpoznatije reakcije/odgovora, postoje još dva karakteristična.

Borba (fight)

Odgovor u vidu borbe je prvi u tradicionalnom modelu odgovora na traume. Ovaj odgovor karakteriše pojačan osećaj agresije, prkosa i besa. Pojedinci koji imaju ovaj odgovor obično će reagovati na traumu agresivnim ponašanjem, konfrontacijom i nasilnim ispadima. Ljudi koji pokazuju reakciju na tuču tokom traumatičnog događaja imaju tendenciju da budu otporni i mogu se posmatrati kao preživeli.

Odgovor na traumu u obliku borbe može se objasniti time da verujemo da ćemo, ako uspemo da zadržimo moć nad pretnjom, steći kontrolu. Ovo može biti izraženo u obliku tuče, vikanja, fizičke agresije, bacanja stvari i uništavanja imovine. Takođe, može biti ispoljeno i kao skupljanje ruku u pesnice, osećaj čvora u stomaku, plakanje, svađa ili osećaj ukočene vilice.

Bežanje (flight)

Kada se osoba suoči sa situacijom koju percipira kao opasnu, odgovor u obliku bežanja ukazuje na izbegavanje kao reakciju. Ovaj odgovor može se manifestovati kao fizičko ili emocionalno izbegavanje i često se vidi kod ljudi koji doživljavaju visok nivo anksioznosti i intenzivnih emocija.

Bežanje je kada verujemo da, ako uspemo da izbegnemo pretnju i sukob, tada nećemo biti oštećeni. Ovo može izgledati kao bežanje i izbegavanje interakcije sa drugima. Da biste izbegli neprijatna osećanja, izbegavate situaciju tako što ostajete zauzeti nečim ili se udaljavate kad god stvari postanu teške.

Ukočenost/,,zaleđenost” (freeze)

Kada je u zdravom obliku, ukočenost kao odgovor može vam pomoći da usporite i pažljivo procenite situaciju kako biste odredili sledeće korake. Kada je nezdrav, ovakav odgovor se odnosi na disocijaciju (osećanje da niste povezani sa samim sobom) i imobilišuće ponašanje. Kada se ova odbrana aktivira, često rezultira doslovnom ,,zaleđenošću” – osećate se ukočeno i nesposobno da se pomerite ili kao da ste zatečeni u izmaglici ili odvojeni od stvarnosti. Ne osećate se kao da ste zaista tamo i mentalno ste iscrpljeni dok izostavljate ono što se dešava u vašem okruženju i ono što osećate u pokušaju da pronađete emocionalnu sigurnost.

Odgovor na traumu u obliku zaleđenosti je kada delovi vašeg simpatičkog nervnog sistema dostignu tačku preopterećenja uzrokujući neurološko isključivanje. Ljudi se mogu činiti „zaglavljenima“ u traumatičnom događaju, nesposobni da ga obrade ili prevaziđu. Ovo možemo uporediti sa odgovorom životinja koje reaguju kao da su mrtve u prisustvu predatora. Kada smo u stanju zaleđenosti, to bi moglo izgledati kao da nemamo reči, povlačimo se u sebe, spavamo i emocionalno ili fizički otupljujemo. To je ekvivalentno privremenoj paralizi i prekidanju veze sa telom kako biste sprečili dalji stres.

Udovoljavanje/bespomoćnost (fawn)

U svojoj srži, udovoljavanje se odnosi na ponašanje koje će zadovoljiti očekivanja ljudi i smirivanje napete situacije. Karakteriše ga davanje prednosti ljudima iznad svega, radeći sve što žele kako bi se ugušio sukob i dobilo njihovo odobravanje. Dobro je biti voljen i kada je potrebno popuštati drugima, ali ne kada je cena gubitak sebe. Može doći do tačke u kojoj gubite svoju ličnost i svoje potrebe tako temeljno se stapajući sa drugima.

Ovaj odgovor, zapravo, karakteriše traženje zaštite i utehe od drugih. Ljudi koji imaju ovaj odgovor često pokušavaju da se dodvore onima za koje smatraju da su moćniji nego što jesu. Oni takođe mogu pokušati da umire traumatično iskustvo, često preuzimajući krivicu i odgovornost za to. Ovaj odgovor se obično vidi kod ljudi koji su iskusili zlostavljanje ili zanemarivanje.

Možete li imati više od jednog odgovora na traumu?

Odgovori na traumu ne uklapaju se uvek uredno u kategoriju, pa se ne možete previše oslanjati na istu odbranu kad god naiđete na strah. Veća je verovatnoća da ćete se prvenstveno identifikovati sa jednim ili dva odgovora/reakcije, ali ćete se ipak prebacivati između sva četiri u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. Za ljude koji su pretrpeli teške traume, odgovori se spajaju stvarajući hibride, kao što su borba/udovoljavanje i bežanje/zamrzavanje.

Drugi faktor koji doprinosi našim odgovorima su stvarne ili pretpostavljene posledice naših akcija. Jedan okidač za traumu mogao bi izazvati bežanje, dok bi drugi možda izazvao želju da se borite – primer za to je svađa sa voljenom osobom u kojoj oboje želite da spustite slušalicu i vrištite od besa, dok drugom prilikom povlađujete i kažete da je druga strana u pravu, a da vi grešite, samo kako biste održali mir.

Važan podsetnik

Gde god da ste se pronašli i u kojoj god fazi traume ili isceljenja se nalazite, važno je da se setite da budete strpljivi i saosećajni prema sebi. Trauma nije samo izolovan događaj koji će delovati na vas u datom trenutku, već može imati ozbiljne i dugoročne posledice, pa tako i isceljenju treba pristupiti postupno, posvećeno i sa mnogo nežnosti prema sebi. Najjednostavniji put jeste uz pomoć stručnjaka, što ne znači da će biti lako, ali je sasvim sigurno vredno truda. Edukacija, informacije i bolje razumevanje sebe i svojih reakcija može vam mnogo značiti, ali rad sa stručnjakom jedan na jedan je nešto što je od neprocenjive vrednosti.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Preporučujemo i ove članke:

Reference:
Odgovori na traumu
Reagovanje na situacije nakon traume

5 1 glas
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x