Sadržaj
Iskustva koja dete stekne u najranijem detinjstvu u odnosu sa majkom (odnosno ocem ili drugim starateljem u odsustvu majke) od presudnog su značaja za formiranje odrasle ličnosti, kao i za formiranje odnosa i veza tokom daljeg razvoja osobe, a utiču i na njena očekivanja, planove i strategije tokom celog života.
Postoji teorija koja se bavi ovim odnosom koji se u prvim mesecima i godinama života razvija između majke i deteta i i traje kroz čitav život, a zove se teorija afektivnog vezivanja. Kao što i samo ime teorije kaže (afekat – osećanje, emocija), ona proučava emocionalni razvoj čoveka. Afektivna veza se formira na osnovu prvih emocionalnih kontakata deteta sa osobama iz svog okruženja. Obično ta osoba bude majka. Dete na osnovu tih prvih iskustava stiče sliku o sebi, kao vrednom poštovanja, ljubavi i svetu kao sigurnom ili nesigurnom mestu za život
Afektivno ili emocionalno vezivanje predstavlja deo ljudskog iskustva tokom celog života i javlja se u svim vrstama odnosa. Različiti ljudi se vezuju na različite načine, a taj način umnogome zavisi od ranih iskustava sa primarnim figurama vezanosti – roditeljima ili starateljima. Novija saznanja ukazuju na to da na formiranje stila vezivanja utiču i neki drugi faktori kao što su genetske predispozicije ili iskustva u odnosima u odraslom dobu.
Stil vezivanja podrazumeva način na koji osoba doživljava bliskost i intimnost i kako na njih reaguje. U odraslom dobu, postoje četiri tipa afektivnog vezivanja i uglavnom svako od nas ima jedan dominantan.
Osobe koje su odrasle uz majku (roditelje, negovatelje) koja je bila emocionalno dostupna, topla i puna ljubavi, verovatno će razviti siguran stil vezivanja. To su ljudi koji postaju emocionalno zdrave odrasle osobe, koje se osećaju bezbedno u odnosima i ne plaše se da će biti napuštene. Pošto je majka bila puna ljubavi i osoba od poverenja, oni su sposobni da veruju ljudima oko sebe jer su odrasli uz uverenje da će druga osoba učiniti ono što je potrebno, što im olakšava funkcionisanje u odnosima.
Pokazatelji sigurne vezanosti, vidljivi u bliskim odnosima kod odraslih osoba, jesu efikasna komunikacija o osećanjima, zadovoljstvo sobom, iskrenost, nezavisnost od spoljašnje validacije, empatičnost, poštovanje granica, sposobnost neslaganja i suprotstavljanja bez gubljenja kontrole, podržavanje nezavisnosti partnera.
Ljudi sa izbegavajućim stilom vezivanja imali su negovatelje koji su bili strogi, odsutni, ili emocionalno distancirani. Njihove potrebe nisu bile adekvatno zadovoljene i morali su sami da se snalaze. Njihove emocije nikada nisu bile zaista priznate i prihvaćene. Kao rezultat toga, od detinjstva razvijaju snažnu nezavisnost, jer su naučili da ne mogu da se oslone ni na koga ni za šta. Njihovi odnosi ne postaju emocionalno duboki, imaju uglavnom površne i kratke veze, deluju hladno i distancirano. U emotivnim vezama sa ovim osobama teško je izgraditi bliskost jer beže od intimnosti i otvaranja.
Za sebe su tako stvorili štit za koji veruju da ih čuva od potencijalnih bolnih iskustava koja sa sobom nosi otvorenost pred drugima. Njima omiljeno ponašanje je izbegavanje jer se izbegavanjem ne dolazi u kontakt sa osećanjima. Retko ulaze u konflikte, a svoje nezadovoljstvo izražavaju pasivno-agresivno i kroz manipulaciju. Često umeju da budu ironični i sarkastični, pa ljudima u njihovom prisustvu bude neprijatno jer imaju osećaj da se ispod te njihove hladne fasade nešto krije. Oni sebi zabranjuju bliskost i oslanjaju se isključivo na sebe i sopstvene snage.
Anksiozni, preokupirani ili stil nesigurne vezanosti u velikoj meri prožet je strahom od napuštanja i odbacivanja. Postoji želja za intimnošću, ali postoji i anksioznost i sumnja, kao i strah od napuštanja. Ovim ljudima je bilo teško da veruju svojim negovateljima, jer su njihove potrebe bile ponekad zadovoljene, a ponekad ne. Kao rezultat toga, oni stalno traže odobrenje i validaciju. U odraslom dobu za njih je ljubav partnera sinonim za sigurnost. Zbog toga stalno traže pažnju, dokazivanje ljubavi i ,,garancije”. U partneru često traže roditelja koji brine, žele predvidivost i stabilnost koja im je bila potrebna u detinjstvu.
Neki od znakova anksiozne vezanosti su prevelika zavisnost u vezi, praćena strahom od napuštanja, strah od samog sebe, stalna potreba za uveravanjem, ljubomora, nisko samopoštovanje, nastojanje da se ugodi drugima, nesigurnost u odnosima, ambivalentna osećanja prema partneru. Imaju poteškoće u izražavanju ljubavi i privrženosti, kao i tendenciju da se osećaju nevoljeno u vezi.
Anksiozno-izbegavajući stil vezivanja ili neorganizovana privrženost predstavlja mešavinu izbegavajućeg i anksioznog stila. Ima dosta nedoslednosti kod ovih ljudi, kojima je teško da veruju drugima jer imaju iskustva kao što su zanemarivanje, zlostavljanje, traume. Kao deca, nisu imali poverenja u svoje roditelje zbog načina na koji su ih tretirali. Ova deca su se nalazila u velikoj dilemi: u isto vreme su želela da pobegnu na sigurno od roditelja koji ih je traumatizovao, međutim – to sigurno mesto predstavljala je upravo osoba koja je dete zastrašila, zanemarila, kažnjavala ili zlostavljala.
Osobe koje imaju ovaj stil vezivanja imaju teškoće u upravljanju emocijama, izbegavaju intimnost, pokazuju konfliktno ponašanje i anksioznost, više vole neobavezne odnose, imaju loše granice i izbegavaju emocionalno angažovanje. Sklone su ekstremnim promenama raspoloženja i stanja, a kao posledica neorganizovanog stila, ujedno i raznolikim ljubavnim iskustvima. Nažalost, nije retkost da pribegavaju zavisnostima od supstanci poput narkotika, alkohola, opijata.
Imajte u vidu da navedene kategorije ne treba shvatiti bukvalno jer vaši obrasci iz detinjstva su specifični samo za vas, ali svakako najčešće predstavljaju jedan dominantan ili mešavinu dva stila vezivanja od kojih jedan dominira. Verovatno vam je očigledno da postoji samo jedan zdravi stil vezivanja i to je sigurna vezanost, dok se ostala tri stila klasifikuju kao nesigurni stilovi vezivanja. Otkrivanje svog dominantnog stila vezivanja i svojih emocionalnih obrazaca može vam doneti bolje razumevanje sebe, višu samosvest, jer možete razumeti zašto nešto radite ili očekujete, možete prepoznati obrasce kada počnu da se pojavljuju u vašim odnosima i raditi na tome da ih promenite. Kada postanete svesni uzroka problema, biće vam lakše da radite na rešavanju, kao i da bolje razumete svog partnera u odnosu na njegov stil vezanosti, a samim tim i da izgradite zdravije i kvalitetnije odnose.
Reference:
Adult attachment styles
Kako stilovi vezanosti iz detinjstva utiču na vaše sadašnje emotivne odnose
Stilovi emocionalnog vezivanja i partnerski odnosi