Perfekcionizam: Uzroci, simptomi, vrste i posledice po zdravlje

Ovaj članak posvećen je, prvenstveno, svima onima koji vole da se hvale perfekcionizmom, kao i onima koji ga možda kod sebe još nisu prepoznali. Često možemo čuti kako pojedinci ponosno ističu tu osobinu, misleći da je korisna i sjajna. A nije, jer svaki zahtev za savršenstvom nosi određenu dozu pritiska i moranja da se stvari obave na perfektan i jasno utvrđen način bez prevelikih odstupanja, što neminovno vodi u anksioznost i previsoka očekivanja od sebe.

Perfekcionizam postaje sve češća „boljka“ našeg vremena. Sve je veći broj ljudi koji se udaljava od svog bića i suštinskih potreba, dok trke za visokim rezultatima, zavidnim statusom i dobrim finansijama postaju sve surovije.

Osoba kojoj „sve ide od ruke“, koja je uvek doterana, sa pažljivo odabranim rečima i zapaženim uspesima gde god da se pojavi, ume da zavede svojom harizmom, uslužnošću i „savršenošću“ na prvi pogled. Verovatno ćete pomisliti da je to osoba uz koju ne idu greške, i možda poželeti i vi takav život. Međutim, realnost je da veliki broj osoba koji je uvek „na nivou svakog zadatka“, na kraju dana dođe kući sa osećajem iscrpljenosti i praznine. Da, perfekcioniste nije uvek lako prepoznati. Teret koji oni nose nevidljiv je u društvu drugih, gde ih kult moćne osobe uspešno štiti.

Uzroci: Kako i kada nastaje perfekcionizam?

Najčešći i najuočljiviji uzrok skriva se u porodici. Odrastanje sa kritikujućim i zahtevnim roditeljem/roditeljima nosi dugoročne posledice za razvoj svakog deteta. U neizvesnom i nestabilnom okruženju, dete se oseća uplašeno. Ono nikad ne zna kada će nastati galama i oštre kritike ili uvrede.

Svako dete želi da ga roditelji vole i da budu ponosni na njega. Međutim, kada dete ne ispuni neko od očekivanja roditelja (koja su često i nedostižna), detetu se uskraćuje ljubav i odbija komunikacija ,,dok ne ispravi stvari“. Želeći da se scene galame, ljutnje, odbijanja komunikacije, nekad i nasilja, više ne ponove, dete vremenom razume da mu je zadatak da zasluži ljubav. A put do ljubavi su poslušnost, ispunjena očekivanja i dobri rezultati, odnosno uspeh.

Kada je bolje od drugih u odeljenju, kada je najuspešnije na treningu, kada se po nečemu izdvaja u odnosu na grupu vršnjaka, atmosfera u kojoj dete živi postaje prijatna. Ono oseća da je ljubav tada najveća, da su roditelji ponosni, a da je ono ipak vredno. Počinje da veruje da se roditelj sa razlogom ljuti i postaje hladan, jer tako i treba, ako nismo dovoljno dobri. Dete je usvojilo jednu veoma važnu životnu poruku, a to je da možemo biti voljeni samo kada smo dovoljno dobri.

Stid, sram i odbačenost koje je dete osećalo pri ljutnji roditelja, nastavlja da ga prati i u životu. Kada se posvađa sa vršnjakom, kada nije uspešno u školi, kada mu neko uputi konstruktivnu kritiku ili savet… Glas roditelja koji je u detinjstvu bio tako jak, nastavlja da prati dete tokom odrastanja.

Uverenje koje stoji iza perfekcionizma je ,,Nisam dovoljno dobar/a”. Osoba koja teži savršenstvu nesvesno pokušava to da ,,popravi” (da se popravi), ali to nikada ne uspeva, sve dok ne isceli svoju ranu i ne prihvati sebe. Rana koja najčešće stoji iza perfekcionizma je odbacivanje. Ukoliko niste pročitali članak ,,5 rana duše i maske ega: Put ka isceljenju i samoprihvatanju“, onda obavezno to uradite jer će vam dati jasne uvide o vašim emocionalnim ranama i voditi vas ka dubljim radovima i isceljenju.

Čak i ako situacija u detinjstvu nije bila tako drastična, perfekcionizam se može razviti ukoliko dete nije dobijalo (dovoljno) pohvale od roditelja. Svakom detetu je potrebno priznanje i potvrda da je ono što radi dobro. Od najranijih dana, reper za razvijanje slike o sebi jesu roditelji. Da li će se nasmejati na naše šale, da li će nas zagrliti kad smo tužni, da li će biti zadovoljni nekim našim postupkom. Ako roditelji počnu da podrazumevaju uspehe deteta, da obraćaju pažnju samo na neuspehe i loše trenutke deteta, ono će naučiti da se na isti način odnosi prema svojim rezultatima i napretku – verovaće da nikada nije dovoljno dobro i  da uvek može bolje.

Još jedan model odrastanja u perfekcionistu jeste dete koje je ,,zvezda porodice”. Kada je dete izrazito uspešno, poslušno i „bez problema“, ono dobija ulogu „zvezde porodice“. To je dete koje nosi breme očekivanja i neostvarenih ambicija svojih članova porodice. Često se dešava da je to dete koje je prvo rođeno, koje je jedino ili dete na koje se dugo čekalo. Zbog velike pažnje koja mu je upućena, dete vremenom postaje rezervoar sreće za porodicu. Njegov zadatak je da niže uspehe, čineći porodicu srećnom, a sebe ponosnim. Iako uloga „zvezde porodice“ deluje zavodljivo, ona donosi brojne poteškoće. Kako se dete razvija i postaje mlada osoba od koje se očekuje da odlučuje o bitnim pitanjima, ona postaje razapeta između svojih i tuđih očekivanja i želja.

Kako prepoznati perfekcionizam?

Perfekcionisti žele da rade savršeno, zbog čega im je potrebno mnogo vremena da to i postignu, jer obično rade polako, detaljno i pažljivo. Vole da budu precizni. Pre nego što prikažu svoj rad, proveravaju ga više puta i na njihov rad se možemo osloniti. Nekada zakasne, probiju rokove, jer im uvek treba još vremena za doterivanje i proveru.

U grupi teže da zadrže posao za sebe i teško bilo šta prepuštaju drugima jer smatraju da ga drugi neće uraditi tako savršeno. Tipično su to ljudi koji su proaktivni prilikom rešavanja problema kao i u interakcijama sa drugim ljudima, lakše izlaze na kraj u situacijama „jedan na jedan”, nego sa većim grupama ljudi.

Ove osobe obično izgledaju skladno, harmonično, kako telesno tako i u uređivanju i u oblačenju. Problem je obično u tome što im je teško da uživaju u onome što su postigli jer teško sebi mogu da dozvole da se zabave i opuste, pošto su preterano odgovorni i savesni. Često su napeti, sami su sebi najgori kritičari. Očekuju istu perfekciju i od drugih ljudi i, takođe, mogu i prema njima biti kritikujući kao i prema sebi, mada, gledajući u praksi, većina ih je mnogo više kritikujuća prema sebi nego prema drugima.

Tipovi perfekcionizma

Svaki perfekcionizam teži savršenstvu. Ipak, postoje dve različite verzije.

Aktivni perfekcionizam

  • Pozitivno orijentisan
  • Teži uspehu
  • Greške ga motivišu
  • Realni, ostvarivi ciljevi
  • Zdrava samokritičnost

Aktivni perfekcionista ima realne ciljeve. Oseća ponos i zadovoljstvo kada ih postigne. Teži perfekciji, ali nije preterano samokritičan ukoliko neke od ciljeva ne ostvari, već traži lekcije iz sopstvenih grešaka i nastavlja dalje ka novom cilju. Misli da je mogao bolje, ali zadovoljan je i postignutim.

Pasivni perfekcionizam

  • Negativno orijentisan
  • Strah od neuspeha
  • Svaku grešku smatra nedopustivom
  • Nerealno visoki ciljevi
  • Preterana samokritičnost

Pasivni perfekcionista ima nerealne ciljeve i rokove. Retko uživa u samom putovanju do cilja, orijentisan je isključivo na postignuće. Kada ostvari šta je naumio, ,,nema vremena” za osećanja radosti i ponosa jer uvek smatra da mora više i bolje.

Razlika između ova dva tipa perfekcionizma je u jednom segmentu. Oba teže nekom savršenstvu (što je najčešće nerealno), ali ,,zdraviji” perfekcionizam je zadovoljan onim što je uradio iako smatra da može bolje, dok nezdravi nikad nije zadovoljan urađenim.

Prvi često vodi u akcijuOvo nije valjalo, moram da popravima drugi u odgađanjeNisu se složile kockice, Nisam uradio sve što je trebalo, Nije dovoljno dobro… U korenu perfekcionizma su najčešće stid, strah od neuspeha i strah od osude.

Nijedan perfekcionizam nije dobar. I nije vrlina. Prvi možemo smatrati korisnim u određenim slučajevima, ali daleko je to od osobine kojoj treba težiti. Svaki perfekcionizam je praćen anksioznošću, često neprimetnom i neprepoznatom, jer treptaje i teskobu mnogi tumače kao nervozu (Takav sam, šta ću).

Da li je perfekcionizam poremećaj?

Perfekcionizam je osobina ličnosti koja može biti štetna kada dovede do krajnosti ili ekstrema. Iako se sama po sebi ne smatra mentalnim poremećajem, ona je vrlo čest fenomen i segment u mnogim mentalnim poremećajima, posebno onim poremećajima koje karakterišu kompulsivne misli i kompulsivno ponašanje, poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja (OCD). Međutim, perfekcionizam može uticati na vaše mentalno zdravlje i onda kada nemate dijagnostifikovan bilo kakav mentalni poremećaj, ali imate problem sa perfekcionizmom koji pokazujete u većoj ili manjoj meri.

Koja je razlika između perfekcionizma i OKP-a?

Perfekcionizam i opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) se često koriste kao sinonimi, ali to nisu identična stanja. Perfekcionizam je osobina ličnosti, koju karakterišu previsoka očekivanja i standardi.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj je mentalni poremećaj kod kojeg osoba doživljava prisilne misli i ponavljajuća ponašanja koja ne može da kontroliše. Perfekcionizam može, ali ne mora biti jedan od simptoma OKP-a.

Može li perfekcionizam biti dobar za nas?

Postoji velika razlika između želje za uspehom i težnje za savršenstvom. Aktivni perfekcionizam je malo blaža verzija koja podrazumeva postavljanje velikih ciljeva i visokih standarda, te mnogo rada na putu do uspeha. Dakle, ovaj oblik perfekcionizma može biti donekle pozitivan i konstruktivan jer vodi nekoj konkretizaciji i akciji u ponašanju, ali sve dok postoji zahtev za perfekcijom (na bilo kom životnom polju), osoba ne može sasvim mirno uživati u procesu i dozvoliti sebi da pogreši, tj. da prihvati da u ovom trenutku ne može/ne mora bolje. Perfekcionizam nije vrlina. Ne dajmo mu da nas uhvati u zamku.

Posledice po zdravlje

Perfekcionizam se obično ,,hrani” strahom od neuspeha, osećanjem manje vrednosti, niskim samopouzdanjem, kao i traumama iz detinjstva. Iz tih razloga, usko je povezan sa depresijomanksioznošću, opsesivno-kompulsivnim poremećajem, poremećajima u ishrani i problemima sa varenjem, a u ekstremnim slučajevima čak i sa suicidalnim mislima.

Budući da perfekcionista funkcioniše pod velikim pritiskom, to može dovesti i do velikog stresa, te poremećaja u krvnom pritisku, hipertenzije i njenih posledica na srce i krvne sudove. Ovo ne znači da je perfekcionizam uzročnik ovih oboljenja, već da, uz druge brojne faktore, može činiti osobu lakše podložnom ovim oboljenjima.

Važno je da napomenemo i da su perfekcionisti skloni izgaranju i da im zdravlje može biti narušeno usled manjka ili odsustva odmora.

Šta je lek za perfekcionizam?

Ukratko: isključivo duboki rad na sebi. Ovo se ne može rešiti samo na kognitivnom nivou, čitanjem članaka, knjiga ili objava na društvenim mrežama. Dakle, psihoterapijom, regresoterapijom, hipnoterapijom, PEAT-om, EFT-om itd.

Da bismo se oslobodili perfekcionizma, moramo zavoleti sebe kakvi jesmo i osvestiti da smo dovoljno dobri, da vredimo.

Oba perfekcionizma rešavaju se odustajanjem od perfekcionističkih zahteva (što perfekcionistima izuzetno teško pada i često nisu spremni da ih se odreknu), bezuslovnim prihvatanjem sebe, jačanjem samopouzdanja i prevazilaženjem straha od greške, neuspeha, osude… Kao i spoznajom da to nije osobina kojom treba da se ponose i diče.

Čak i kada su svesni da im ne koristi, zahtev za perfekcijom im je pomogao da poveruju da je to savršena mana. A nije – savršena mana ne postoji.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Da radiš na ovoj ili drugoj temi sa stručnjakom, pronađi ga na našem sajtu.

Investiraj u sebe. Kod nas možeš da pronađeš ili oglasiš sve na temu rada na sebi. Rasti sa nama. Počni odmah.

Promena te zove…odazovi se.

Pronađi psihologa, terapeuta, kouča, mentora, trenera, instruktora… Pronađi edukativni centar, savetovalište, događaj, knjigu i još mnogo toga!

Promena te zove…

…odazovi se.

Pronađi psihologa, terapeuta, kouča, mentora, trenera, instruktora… Pronađi edukativni centar, savetovalište, događaj, knjigu i još mnogo toga!

Preporučujemo i ove članke:

Referenca:
Racionalna psihologija
Perfekcionizam: Uzroci, simptomi, vrste i opasnosti
Perfekcionizam – bolest savršenstva
Perfekcionizam

0 0 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x