Bolesti zavisnosti: Nastanak, vrste, simptomi i lečenje

Bolesti zavisnosti čine široku grupu problema koji u savremeno doba pogađaju sve veći broj ljudi. Moderno društvo, nažalost, donosi otuđenost među ljudima, slabu komunikaciju, a nije retka ni depresija, kako kod starije, tako i kod mlađe populacije. U ovakvom društvu pojedinac gubi samopouzdanje, oseća se bespomoćno, te se često okreće raznim vrstama zavisnosti kako bi veštačkim putem izazvao određene emocije i stanja i ,,pobegao” od svakodnevnice u kojoj nije srećan i ispunjen.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Šta su bolesti zavisnosti?

Bolesti zavisnosti, ukratko, podrazumevaju žudnju za uzimanjem neke (psihoaktivne) supstance ili za prinudnim ponavljanjem nekog ponašanja. Zbog toga se zapostavljaju druga interesovanja i zanemaruju ostale potrebe. Javljaju se fizičke tegobe kada ono od čega je osoba zavisna izostane.

Naš mozak svako biološki poželjno ponašanje nagrađuje hormonima sreće. Zavisnik, najčešće iz želje da ublaži osećanja koja ga muče, pokušava da veštačkim putem (unosom supstance) proizvede te hormone. Vremenom, jača njegova tolerancija i prag se povećava, te je potrebna sve veća količina supstance i veća učestalost konzumiranja (ili učestalo ponašanje od koga je osoba zavisna).

U jednom trenutku, kod zavisnika hormoni sreće prestaju da se proizvode u dovoljnoj količini prirodnim putem. Oslanja se na veštačko dejstvo psihoaktivne supstance ili nekog nezdravog ponašanja da nadomesti dovoljne količine hormona sreće. Ovo dejstvo je, međutim, kratkotrajno. U slučaju nekih droga, recimo kokaina, traje samo petnaestak minuta. Posle toga zavisnik prestaje da oseća zadovoljstvo i rasterećenje. Supstanca mu više ne pomaže da se rastereti nelagode. Međutim, žudnja za supstancom od koje je zavisan ne prestaje i on pod prisilom nastavlja da ponavlja ponašanje.

Kao posledica uzimanja supstance, javljaju se psihička zavisnost i fizička zavisnost. Recimo, suprotno uvreženom mišljenju, za psihološku zavisnost od kokaina karakteristično je da se javi posle samo 2 do 3 uzimanja.

Hemijska (fizička) zavisnost najjača je kod heroina. Vrlo brzo se javlja potreba za njegovim ponovnim uzimanjem. U jednom eksperimentu ustanovljeno je da su životinje birale heroin umesto hrane nakon samo dve nedelje redovne upotrebe ove droge. Kod čoveka se jednako brzo razvija fizička zavisnost od heroina.

Zbog toga zavisnicima nije lako da se oslobode supstance i stalno joj se vraćaju (recidiv).

Kako nastaju bolesti zavisnosti?

Važno je znati da se bolesti zavisnosti mogu javiti kod ljudi različitih starosnih grupa, polova, socijalnog statusa, nivoa obrazovanja i drugih faktora. Uzroci bolesti zavisnosti su često složeni i multifaktorski. Psihološki faktori, poput stresa, depresije, anksioznosti i različitih trauma mogu uticati na razvoj zavisnosti, kao i biološki faktori, poput genetike ili neurorazvojnih poremećaja. Treba napomenuti da bolesti zavisnosti ne pogađaju samo pojedince koji su slabi ili moralno nesposobni. Zavisnost je ozbiljna bolest koja može da pogodi bilo koga.

Najčešći uzrok jesu upravo traume, odnosno posttraumatski stres, teške emocije, depresija, anksioznost i druga neprijatna osećanja koja se javljaju nakon doživljene traume, koja može voditi poreklo još u detinjstvu, ali i u odraslom dobu. Osoba nema znanje ili kapacitet da reguliše svoje emocije u datom trenutku, te poseže za veštački stvorenim ,,dobrim osećajem” koji trenutno izaziva određeno ponašanje ili supstanca.

Faktori rizika za nastajanje bolesti zavisnosti mogu se podeliti u 4 grupe:

  • Društveni faktori koji dovode do nastanka bolesti zavisnosti, kao što su: ekonomska i društvena kriza, siromaštvo, društvena izolovanost, društvena pravila koja ne tolerišu određena ponašanja.
  • Školski faktori se vezuju za tinejdžersko doba. To su često izostajanje iz škole, loše vladanje, loš uspeh, nedovoljno fizičke aktivnosti, rizično okruženje (,,loše društvo”).
  • Porodični faktori su ključni za razvoj bolesti zavisnosti. Ukoliko u porodici postoji pojava alkoholizma, zloupotrebe lekova ili drugih supstanci, veća je verovatnoća da će se takvo ponašanje razviti i kod dece. Takođe, nedostatak komunikacije, saosećanja, bliskog i toplog odnosa među članovima porodice vrlo je važan faktor koji utiče na razvitak bolesti zavisnosti.
  • Posebnu grupu faktora čine same karakterne osobine pojedinca, sklonost rizičnom ponašanju, manjak samopouzdanja koji se reflektuje kroz potrebu za dokazivanjem u društvu, usamljenost ili asocijalno ponašanje u ranoj adolescenciji i tolerantni stavovi prema upotrebi alkohola i droga.

Bolesti zavisnosti vrlo često počinju u pubertetu, osetljivom periodu samom po sebi. Poznato je da je pubertet specifičan po tome da raspoloženje oscilira od ,,normalnog” do veoma impulsivnog, praćenog ljutnjom, vikom, svađom, suzama i prestankom komunikacije sa autoritetima. Na početku uzimanja supstanci (droge, alkohola ili druge vrste zavisnosti), raspoloženje zavisnika najčešće oscilira kao i raspoloženje u pubertetu. To za roditelje često predstavlja zamku jer smatraju da je sve to ,,deo odrastanja”.

Simptomi

Izvesna ponašanja pojednica odaju da problem bolesti zavisnosti postoji. Najčešći pokazatelji su: česte promene raspoloženja u kratkom vremenskom periodu, nesanica, nagle promene u težini, ektremne promene u energiji, promena zenica (manje ili veće u odnosu na to kako uobičajeno izgledaju). Ljudi koji imaju problem zavisnosti skloni su laganju, tajnovitiji su i imaju česte oscilacije u količini raspoloživog novca, pa ni krađe nisu retka pojava. Takođe, jedan od simptoma jeste i drastična promena društva, viđanje sa novim, sumnjivim prijateljima, hitni, neobjašnjivi izlasci iz kuće, kao i socijalno povlačenje i izolacija od ljudi.

Vrste bolesti zavisnosti

Alkoholizam i narkomanija su najpoznatije bolesti zavisnosti. Zavisnost od kocke sve više se pominje od kako su kazina i kladionice postale dostupne svim ljudima. Jedna od najrasprostranjenijih zavisnosti koja se često shvata olako je zavisnost od duvana, odnosno nikotina. Međutim, savremeno doba donelo je razvoj novih vrsta bolesti, kao što zavisnost od interneta, društvenih mreža, video-igara ili zavisnost od kupovine. Bez obzira o kojoj vrsti bolesti zavisnosti je reč, svaka direktno i indirektno narušava ne samo zdravlje, već i kvalitet života zavisnika i njegove porodice.

Alkoholizam

Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme zavisnika, njegove porodice i okoline. Ne radi se ni o kakvoj lošoj navici, kako se to često u narodu misli, već o pravoj bolesti koju treba lečiti . Po broju obolelih, alkoholna bolest se nalazi na trećem mestu, i to iza kardiovaskularnih bolesti i tumora. Ako tome dodamo da alkoholičar nikada nije sam u svojoj bolesti, već da pati i veoma često oboli i cela njegova porodica, jasno je da se broj ljudi kojima je potrebna stručna medicinska pomoć uvećava za dva do tri puta.

Uneti alkohol putem krvi dospeva bukvalno do svakog dela našeg tela. Dok se konzumira umereno i povremeno, jetra ga brzo preradi i tako prerađen, lako se izluči iz organizma. Kod alkoholičara je drugačije. Kod njih, usled velike učestalosti i velikih količina alkohola, jetra nije u stanju da ga u celini preradi, te se zaostali alkohol i njegovi produkti u organizmu ponašaju kao otrov. Posledice njihovog dejstva su oštećenja skoro svih organa u telu.

Zbog oštećenja mozga, nastaju brojne psihičke promene, od kojih su najčesće alkoholna demencija, alkohoIna epilepsija (padavica), alkoholino ludilo (delirijum tremens), alkoholna bolesna ljubomora. Pod dejstvom alkohola moždane ćelije izumiru znatno brže no što je to normalno, pa imamo alkoholičara koji u četrdesetoj godini života pokazuje znake demencije kao da je u odmakloj starosti. Suvišno je i govoriti o posledicama koje ovakva stanja imaju na međuljudske odnose alkoholičara, funkcionisanje u porodici, na poslu i uopšte u životu. U poodmaklim fazama alkoholizma, okruženje više ne prepoznaje osobu koja je alkoholičar bio ranije, ličnost se potpuno transformiše i nestaje, ostaje samo ponašanje pod dejstvom alkohola.

Narkomanija

Narkomanija je stanje periodičnog ili hroničnog trovanja, štetnog za pojedinca, kao i za društvo, prouzrokovanog ponavljanim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. Najčešće se narkotici prvi put probaju u periodu puberteta. Početni stadijum zavisnosti od narkotika karakteriše gubitak kontrole nad upotrebom supstance. Čovek teži da sve češće i jače oseti opijenost.

U srednjem stadijumu upotreba supstance postaje redovna. Za dobijanje željenog rezultata potrebne su sve veće doze (rast tolerancije). Pri odsustvu supstance (alkohol, heroin, benzodiazepini) razvijaju se neprijatna, mučna i ponekad opasna fizička ispoljavanja apstinencijalnog sindroma (krize). Kod zloupotrebe psihostimulatora, marihuane, halucinogena preovlađuju psihičke tegobe – nesanica, apatija, bezvoljnost, nervoza, depresija, intenzivna želja da se uzme narkotik. U ovoj fazi osoba vidi i negativnu stranu narkotizacije – probleme sa zdravljem, psihom, neslogu u porodici, gubitak posla. Najčešće se u ovoj fazi zavisnici obraćaju za pomoć.

Završni stadijum zavisnosti od narkotika prate nepovratne promene u organizmu. Posledice upotrebe narkotika dovode do senilnosti, raspada ličnosti, demencije, smrti.

Zavisnost od nikotina

Svaki oblik upotrebe duvana i uopšte udisanje duvanskog dima predstavlja opasnost po zdravlje. Šteta je direktno proporcionalna načinu konzumiranja duvana, dužini pušačkog staža i broju popušenih cigareta, a zavisi i od godina starosti kada se započelo sa ovom lošom navikom, kao i od stepena otpornosti organizma. Naime, pušenjem klasične cigarete dolazi do sagorevanja duvana i oslobađanja duvanskog dima sa preko 7000 štetnih sastojaka. Od njih su mnogi toksični, a za oko 50 je utvrđeno i da su kancerogeni. Najpoznatija supstanca gasovite faze duvanskog dima je nikotin. Reč je o psihoaktivnoj supstanci koja stvara zavisnost.

Duvanski dim deluje štetno termički i hemijski, prvenstveno na tkiva usne duplje sa kojima prvo stupa u kontakt. Tu je uzrok pojave od estetski nepoželjnih duvanskih pigmentacija, prebojavanja zuba, kamenca i karijesa, do bolesti koje uslovljavaju gubitak zuba (parodontopatija) i onih koje prete da ugroze život čoveka (oralni-Ca). Dalje, prateći put kiseonika, dospeva do najudaljenijih tkiva i organa. Ugrožava najviše pluća, zatim srce i krvne sudove. Uzrok je i prevremenog starenja. Značajno doprinosi (u više od 80% slučajeva) pojavi najčešćih malignih oboljenja.

Duvanski dim je ozbiljna pretnja i „pasivnim pušačima“, koji unose iste hemikalije kao aktivni, samo u manjoj koncentraciji. Trećina duvanskog dima ostaje u plućima pušača, dok dve trećine izađe u vazduh i ponovo ga udišu i pušači i nepušači. Vidljivo je samo 5% sadržaja koji cigareta emituje dok gori u vidu plavičastog dima, sve ostalo je gasovito stanje, nevidljivo a izuzetno toksično. Tanak, takođe nevidljiv, lepljiv sloj toksičnog sedimenta duvanskog dima nalazi se u prostorijama i na predmetima pušača i kontaminira ih veoma dugo, ugrožavajući iznova pušače, nepušaće, a ponajviše decu. Posledice pasivnog pušenja ispoljavaju se najpre u vidu različitih iritacija disajnih puteva, suzenja očiju, kijavice, napada astme, glavobolje, slabije koncentracije… Vremenom, udisanje duvanskog dima povećava učestalost koronarnih bolesti i pogoršanje plućnih bolesti, dovodi do otežanog začeća, prevremenih porođaja, novorođenčadi male porođajne težine. Udisanje duvanskog dima kod odojčadi i male dece smatra se odgovornim za pojavu učestalijeg bronhitisa, upale pluća, astme, smanjene plućne funkcije, akutne i hronične upale srednjeg uha.

Zavisnost od kockanja

Svaka igra u kojoj je presudan faktor sreća i slučajnost, a koja uključuje novac i materijalnu dobit, spada u kockanje. Najpoznatiji oblici kockanja u Srbiji su igre na sreću, sportsko klađenje, internet klađenje, karte, poker aparati, rulet,  kao i online varijante svih tih igara. Kao i kod ostalih bihejvioralnih zavisnosti, i kod kockanja je uobičajeno stanje žudnje pre započinjanja aktivnosti, koje je jako slično onome koje imaju zavisnici od psihoaktivnih supstanci pre upotrebe droge. Žudnja nije isto što i obična želja. Ona je po kvalitetu bliska nagonskoj potrebi, a po intenzitetu jača od svake nagonske potrebe.

Veliki procenat kockara ima ozbiljne probleme sa alkoholom i drogama (do 60%). Kockanje je povezano i sa većim zdravstvenim problemima, kao što su srčani problemi i oboljenja jetre. Zavisnosti poput kockanja nose rizik i po život pojedinca. Veze i odnosi trpe usled loše komunikacije i poljuljanog poverenja, što dalje ima uticaj i na sve druge sfere života, počev od porodičnih odnosa, posla, prijateljstava. Vrlo često, u poodmaklim fazama, dolazi do gubljenja posla, prodaje imovine, pa čak i činjenja krivičnih dela poput krađe, razbojništva i drugih, kako bi se došlo do sredstava koja bi se uložila u igre na sreću.

Mentalno zdravlje biva narušeno anksioznošću, depresijom, pa čak i suicidalnim mislima. Prema jednom istraživanju, 48% kockara je u nekom trenutku imalo suicidalnu nameru. Broj pokušaja i izvršenja samoubistva kod kockara takođe nije zanemarljiv.

Kako se leče bolesti zavisnosti?

Na žalost, još uvek su prisutne brojne predrasude kada su u pitanju bolesti zavisnosti. I dok jedni smatraju da to zapravo nisu bolesti već hirovi, drugi ističu da su one neizlečive i da takve ljude treba izolovati. Međutim, decenije istraživanja su odredile bolest zavisnosti kao bolest koja menja strukturu i funkcije mozga.

Sada znamo da, iako je početna odluka da se droge koriste dobrovoljna, zavisnost od psihoaktivnih supstanci je bolest mozga koja primorava osobu da postane opsednuta jednim jedinim pitanjem: kako da dođe do supstance i kako da je unese u sebe, uprkos sve većim posledicama po zdravlje i po sam život.

Nauka je prošla dug put i pomogla nam da razumemo kako droge, ali i druge vrste zavisnosti, dovode do promena u mozgu. Istraživanja su pokazala da bolest zavisnosti utiče na delove mozga koji su odgovorni za sistem nagrade, motivaciju, pamćenje i kontrolu impulsa. Kada se ovi centri u mozgu oštete, oštećuje se i kapacitet osobe da upravlja svojom odlukom da ne uzima psihoaktivne supstance/ne ponaša se na određeni način, čak i kada to znači gubitak svega što joj je nekada bilo važno.

Kao i npr. srčane bolesti, zavisnosti se mogu prevenirati i uspešno lečiti. Međutim, ukoliko se ne leče, efekti zavisnosti mogu trajati doživotno. Lečenje je dug i težak proces. Prvi korak jeste prihvatanje problema i motivisanost da se on reši. Bitnu ulogu u tome ima podrška porodice i prijatelja, ali i stručna pomoć. Potpuna promena načina života i životnih navika, zapravo, je put ka izlečenju. Međutim, u nekoj fazi lečenja javlja se otpor kod pacijenta, a posledice toga mogu biti katastrofalne. Tada ključnu ulogu ima psiholog koji će pomoći da se prevaziđu svi strahovi i opasnosti od povratka na staro stanje.

Najefikasniji pristup lečenju zavisnosti je, dakle, integrativni pristup koji kombinuje medicinsku terapiju, psihološku terapiju i podršku društvene zajednice. Započinje se detoksikacijom, nakon čega se nastavlja psihoterapijsko lečenje. Potrebno je u lečenje uključiti porodicu kako bi zavisnik lakše i brže prebrodio poteškoće sa kojima se prirodno suočava tokom perioda uzdržavanja.

Prvi korak je svakako da se sazna više o bolestima zavisnosti i da se potraži stručna pomoć. Što pre se obratite za pomoć, to je lečenje uspešnije.

Važnost prevencije

Bilo da su u pitanju alkoholizam, patološko kockanje ili droga, adolescentsko doba je period u kojem je većina zavisnika počela. Bolesti zavisnosti kod mladih nisu retka pojava, a javljaju se čak i bolesti zavisnosti kod dece. Mladi su, ipak, najranjivija kategorija. Ono što je paradoks je što oni sebe doživljavaju kao neranjive, skoro pa besmrtne. Skloni su rizičnom ponašanju. A u isto vreme još nemaju potpuno razvijenu samokontrolu. Često se među mladima javlja i politoksikomanija. To se odnosi na kombinovanje različitih droga ili pak droge, alkohola i lekova kako bi se pojačalo dejstvo.

Prevencija bolesti zavisnosti je od velike važnosti. Edukacija o štetnosti određenih supstanci kao što su kokain, heroin ili ponašanja, kao i razvijanje zdravih navika za upravljanje stresom i emocijama mogu pomoći u sprečavanju razvoja zavisnosti. Važno je razgovarati sa decom i tinejdžerima o rizicima od zavisnosti i pružiti im podršku u razvoju zdravih navika i strategija za upravljanje stresom.

Ako se ipak dogodi sumnja – onog momenta kada roditelji posumnjaju da postoji problem, a tinejdžer negira, važno je do kraja ispitati da li je stvarno sve u redu ili ipak postoji razlog za brigu. Na početku ,,zavisničkog staža” mnogo je lakše detektovati problem, pomoći zavisniku da se ,,izvuče”, izolovati ga od problematičnog društva i pomoći i njemu i porodici da se oporave od svega.

Međutim, to ne znači da i nakon nekoliko godina zavisnosti pojedinac i porodica ne mogu da se izleče. Naravno da je moguće. Najbitnije je suočiti se sa činjenicom da problem postoji, priznati sebi i raditi na motivaciji zavisnika i ostalih članova porodice da se leče jer time se spašava zdravlje i život svih ukućana. Važno je naglasiti da je bez profesionalne pomoći mnogo teže prevazići bolesti zavisnosti.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Preporučujemo i ove članke:

Reference:
Šta su bolesti zavisnosti i kako se leče?
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti – kako ih prepoznati
Pušenje – bolest zavisnosti modernog doba
Narkomanija – kako je pobediti?
Alkoholizam
Zavisnost od kockanja i kako je prebroditi

5 1 glas
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x