Mit o surovoj iskrenosti: Kako biti iskren i direktan sa empatijom?

Iskrenost – reč koja se uglavnom stavlja u pozitivne okvire. U našoj kulturi, to je reč koja svojim prisustvom isključuje obmanu, laž i prevaru. To je visoko vrednovana osobina i neretko ćemo čuti ljude kako se ponose svojim umećem glasnog govorenja istine. Međutim, da li je svaka iskrenost u službi najvećeg dobra i da li je svako pozvan da saopštava velike, iskrene reči?

Većina nas je čula ljude koji „nemaju dlake na jeziku“ , koji svojom parolom „Što na um – to na drum“ žele da nas stave na mesto koje nam pripada i jasno daju do znanja šta da očekujemo od njih. Verovatno poznajete ili u svom okruženju imate nekoga ko se hvali time kako je ,,surovo iskren”. A zapravo, biti iskren i govoriti istinu je nešto sasvim drugačije od ,,surove iskrenosti”.

Šta je surova iskrenost?

Surova iskrenost je upućivanje kritike ili nekonstruktivne sugestije koja nije tražena, sud o izborima, odlukama, željama, namerama, uvredljiva reč koja se odnosi na ličnost a ne na postupak, ili nepodržavajući, intenzivni komentari obojeni dobronamernošću. Iskrenost ne mora nužno da boli, kako to često možemo čuti, dok je istina iz bezobzirnosti uglavnom uvredljiva i bolna.

Surova iskrenost obično dolazi iz sebičnih razloga. Izražavamo „iskreno“ mišljenje jer želimo da izgledamo pošteno u sopstvenim očima. Ili zato što se govoreći „poštene“ i provokativne stvari osećamo superiorno u odnosu na druge. Iskrenost bez obzirnosti i empatije nema dobronamernu svrhu prema drugoj osobi, već se najčešće odnosi na zadovoljavanje nekih naših potreba, dok istovremeno može povrediti drugog.

Možda mislite da tuđa osećanja nisu vaša odgovornost i velikim delom ste u pravu, ali poštovanje tuđih prava, ljubaznost, saosećanje i pristojan i asertivan način komunikacije jesu vaša odgovornost. Možda verujete da surovom iskrenošću olakšavate ljudima da saznaju nešto što im drugi ne bi tako otvoreno rekli ili da tako postavljate čvrste granice. Možda verujete da je biranje reči neiskrenost i ,,uvijanje u mašnu”, a da je istina samo jedna, bez obzira na način na koji se saopštava.

Da li i kako reći istinu drugima?

Iskrenost je po svojoj definiciji ljudska vrlina, kao takva ona ide uz dobronamernost i temelj osećajnosti. Ljude ne treba lagati da biste ih zaštitili od neprijatnosti ili bola, ali nije svaki način za saopštavanje istine dobar i poželjan. Komunikacija je veština koja se uči i usavršava, pa ako smatrate da niste vešti u tom smislu, uvek postoji način da se unapredite.

Pre nego što izgovorite neku neprijatnu istinu, zapitajte se koji cilj želite da postignete.

  • Da li ste upitani za mišljenje ili savet?
  • Da li je to što želite da kažete zaista važno i korisno za sagovornika?
  • Da li imate iskrenu nameru da pomognete?
  • Da li ste baš vi osoba koja treba da prenese tu informaciju ili je to zadatak za nekog drugog?

Upoznati nekoga sa nečim neugodnim zahteva vreme, zajednička iskustva, podelu ranjivosti, zahteva strpljenje i trud. Svaka nepromišljeno eksternalizovana istina zapravo je u službi govornika, a ne onog kome je upućena. Ukoliko poštujete osobu koja je sa vama u komunikaciji, u većini situacija će vam se upaliti lampica zvana ,,saosećanje” i svoje mišljenje ili kritiku ćete izneti na svaki, samo ne na surov način.

Iskrena kritika je korisna, ali ako ne uključuje rešenje problema, konstruktivnu povratnu informaciju ili bar neku empatiju prema osobi, onda ta iskrenost nema vrednost. Svako može reći: „Ne sviđaš mi se“, „Ne smatram te privlačnim“ i „Ono u šta veruješ je glupo“. Ali ove iskrene kritike nisu od koristi. Takva kritika se ne može nazvati konstruktivnom. Ono što karakteriše pravilno iskazanu kritiku ili mišljenje jeste jasnoća, direktnost, usmerenost na ponašanje, a ne na ličnost i, ono što je najvažnije, upućuje se uz uvažavanje osobe kojoj se obraćamo.

Ovo je šema koja govori o pravilnom iznošenju svog mišljenja:

Plus na ličnost + minus na ponašanje + predlog + provera

Na primer, da li biste se lepše osećali i lakše prihvatili ukoliko bi vam se neko obratio uz konstataciju ,,Ti si uvek tako nadmen/a!” ili ukoliko bi rekao: ,,Možda nisi primetio/la, ali nekada ti je ophođenje prema drugim ljudima netaktično. Možda bi mogao/la da razmisliš o tome. Šta kažeš?”

Mišljenja smo da uz reč iskrenost ne ide epitet surovosti. Iskrenost dobija svoj pravi smisao samo uz poštovanje drugih ljudi i njihovih prava. Ovako se neguju i međuljudski odnosi, bliskost i poverenje. Iskrenost je vredna ako je krajnje korisna, pa vas na kraju pitamo da se zamislite ne koliko ste iskreni, nego koliko ste korisni sebi, a koliko drugima. Možda, ako boli i povređuje, to ipak nije iskrenost.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Da radiš na ovoj ili drugoj temi sa stručnjakom, pronađi ga na našem sajtu.

Investiraj u sebe. Kod nas možeš da pronađeš ili oglasiš sve na temu rada na sebi. Rasti sa nama. Počni odmah.

Promena te zove…odazovi se.

Pronađi psihologa, terapeuta, kouča, mentora, trenera, instruktora… Pronađi edukativni centar, savetovalište, događaj, knjigu i još mnogo toga!

Promena te zove…

…odazovi se.

Pronađi psihologa, terapeuta, kouča, mentora, trenera, instruktora… Pronađi edukativni centar, savetovalište, događaj, knjigu i još mnogo toga!

Preporučujemo i ove članke:

Reference:
Šta znači biti surovo iskren?
Iskrenost nije isto što i bezobzirnost

0 0 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x