Neka mudra žena je u potoku našla dragi kamen.

Srela je putnika koji beše gladan. Otvorila je svoju torbu i dala mu je nešto da pojede.

On ugleda dragi kamen kako je virio iz njene torbe, očara se i zatraži da mu ga pokloni, a ona to učini bez ikakvog premišljanja.

Putnik pođe dalje, sav radostan zbog svoje dobre sreće. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga učini bogatim. Ali, posle nekoliko dana, vrati se nazad, pronađe ženu koja mu je poklonila kamen i vrati joj ga.

Reče joj: ,,Znam koliko ovaj kamen vredi, ali ti ga vraćam u nadi da ću od tebe dobiti nešto što je mnogo vrednije. Ako možeš, daj mi to što imaš u sebi, a što ti je omogućilo da mi sa takvom lakoćom daš ovak skupoceni kamen.”