Šta je stoicizam i kako mi može pomoći u savremenom životu
Da li ste znali da postoji jedna grana filozofije koja je kao stvorena za nas koji živimo u savremenom svetu? U pitanju je stoicizam.
Stoicizam je škola helenističke filozofije koju je osnovao u Atini Zeno iz Citijuma početkom 3. veka pre nove ere. Najpoznatiji predstavnici ove škole su Epictetus, Seneca i Marcus Aurelius. Ova filozofija tvrdi da je vrlina (poput mudrosti) sreća i da prosuđivanje treba biti zasnovano na ponašanju, a ne na rečima. Da ne kontrolišemo i da se ne možemo osloniti na spoljne događaje, već samo na sebe i svoje odgovore.
Stoicizam ima samo nekoliko centralnih učenja. On nas podseća na to koliko svet može biti nepredvidiv. Koliko je kratak naš životni trenutak. Kako biti postojan, jak i vladati sobom. I na kraju, da je izvor našeg nezadovoljstva u impulsivnoj zavisnosti od naših čula, a ne logike.
Stoicizam se ne bavi komplikovanim teorijama o svetu, već nam pomaže da prevaziđemo destruktivne emocije i delujemo na ono na šta se može delovati. Usmeren je na akciju, a ne na beskrajnu debatu.
Ova filozofija imala je tri glavna lidera. Marcus Aurelius, car Rimskog carstva, najmoćniji čovek na zemlji, svaki dan je sedeo i pisao beleške o suzdržanosti, saosećanju i poniznosti. Epictetus je podneo strahote ropstva kako bi osnovao svoju školu u kojoj je podučavao mnoge od najvećih rimskih umova. Seneca, kada se Nero okrenuo protiv njega i zahtevao njegovo samoubistvo, mogao je misliti samo na to kako da uteši suprugu i prijatelje.
Ali nisu tu samo njih trojica – stoicizam su praktikovali kraljevi, predsednici, umetnici, pisci i preduzetnici. Kako u istoriji, tako i u savremeno doba, stoicizam se posmatra kao način života.
O pruskom kralju Frederiku Velikom zapisano je da je išao na put sa delima stoika u svojim torbama, jer bi ona, po njegovim rečima, ,,mogla da ga održe u nesreći”. Montaigne, političar i esejista, imao je citat Epictetusa isklesan u gredi iznad radne sobe u kojoj je provodio većinu svog vremena.
Osnivači SAD-a su, takođe, bili inspirisani stoičkom filozofijom. George Washingtona su susedi upoznali sa stoicizmom kada je imao sedamnaest godina, dok je Thomas Jefferson imao primerak Senece na svom noćnom ormariću kada je preminuo.
Na teorije ekonomiste Adama Smitha o kapitalizmu značajno je uticao stoicizam koji je učio u školi, i to od nastavnika koji je preveo dela Marcusa Aureliusa. Politički mislilac John Stuart Mill pisao je o Marcusu Aureliusu i stoicizmu u svom čuvenom traktatu O slobodi, nazivajući ga „najvišim etičkim proizvodom drevnog uma“.
Stoicizam se od većine postojećih škola razlikuje u jednom važnom smislu: njegova svrha je praktična primena. To nije čisto intelektualni projekat. To je alat pomoću kog možemo postati bolji u svom zanatu, bolji prijatelji i bolji ljudi.
Lako je prevideti činjenicu da je Marcus Aurelius rimski car, a da istinski nije prihvatio težinu tog položaja. Carevi su bili božanstva, obični ljudi s direktnim pristupom neograničenom bogatstvu i poklonima. Pre nego što zaključite da su stoici bili strogi i tužni ljudi, zapitajte se: da ste diktator, kako bi izgledao vaš dnevnik?
Stoičko pisanje je mnogo bliže sesiji joge nego knjizi filozofije koju bi mogao napisati univerzitetski profesor. To je priprema za filozofski život u kojem je odgovarajuće stanje uma presudni deo.
Referenca:
What Is Stoicism?
[vc_message message_box_color=”juicy_pink” icon_fontawesome=”fas fa-question-circle”]Da li ste ranije čuli za stoicizam i slažete li se sa ovom filozofijom života? Da li nešto od toga primenjujete u svakodnevnom životu i šta tačno? Podelite sa nama u komentaru ispod.[/vc_message][vc_message message_box_color=”sky” icon_fontawesome=”fas fa-book-reader”]Ukoliko vam je ovaj tekst bio interesantan, pročitajte i Kako da razmišljam kao stoik: Preispitivanje života, kao i Kako da pronađem mir: Saveti Jiddu Krishnamurtija za postizanje unutrašnjeg mira.[/vc_message]
