Bilo je proleće. Bašta jednog domaćinstva. Dva semena leže u zemlji i pričaju.

Prvo seme je reklo: ,,Želim da rastem, želim da puštam svoje korenje i razvijam svoje pupoljke.” I počelo je da raste.

Drugo seme je reklo: ,,Plašim se. Ako pustim svoje korenje u tamnu zemlju, ko zna na šta mogu da naiđem, a ako razvijem svoje pupoljke, ko zna šta može da naiđe da ih pojede.” I tako je čekalo.

U jednom trenutku, jedna kokoška je prolazila baštom, čeprkala i tražila sebi hranu. Pošto je našla zrno koje je ležalo i nije bilo vezano za zemlju, pojela ga je.