Da bismo pokušali da steknemo uvid u to zašto ljudi mrze, plaše se i ne žele slobodu, možda bi bilo korisno razmotriti scenarija sa pticom u kavezu, iz nekoliko različitih perspektiva. Razmotriti:

Većina ptica poseduje prirodni instinkt za letenjem. Sada, ako je ptica rođena u malom kavezu i držana u ovom kavezu, sasvim sama, ne videći da druge ptice lete, da li će ikada pokušati da leti? Da li će ikada zamisliti ili zamisliti da leti, uprkos tome što poseduje prirodni instinkt za letenjem?

Sada, a šta ako je kavez mnogo veći, recimo 10 sa 10 metara, ali opet, ptica je rođena unutra, držana sama, nikada ne vidi nijednu drugu pticu da leti? Šanse su veće da će ptica zamisliti/zamisliti letenje, možda će pokušati i možda će leteti. Ali možda i ne, jer izgleda da hodanjem može stići svuda.

Šta ako su 2 ptice držane u ovom velikom kavezu, a male količine hrane stavljene na jedan kraj kaveza kada su ptice gladne? Podsticaj pticama da uče i izaberu da ispolje svoj prirodni instinkt za letenjem bi se povećao, jer bi obe želele i pokušale da dođu do hrane pre druge.

Sada, šta ako je novorođena ptica držana u ovom velikom kavezu sa drugom, odraslim pticama, koje su uhvaćene i stavljene u kavez nakon što su naučile da lete, a naravno i dalje letele u kavezu? Ptica rođena u kavezu bi gotovo sigurno naučila kako i odlučila da leti.

Sada, šta ako biste pticu rođenu i odgajanu u malom kavezu godinama izveli napolje u divljinu i iznenada otvorili kavez? Najverovatnije bi ptica bila preplašena i preplašena iznenadnom, drastičnom promenom okruženja. Ali ako biste uradili istu stvar sa pticama rođenim i odgajanim u kavezu veličine 10 sa 10 metara, odgovor bi verovatno bio manje ekstreman.

Da biste želeli da budete slobodni, potrebno je postojeće, evoluciono, lično iskustvo stvarne slobode, a da biste to uspeli, prvo je potrebno da spoznate da ste u kavezu, saznate kako ste tu dospeli, zašto ste još uvek u njemu, a zatim preuzmete odgovornost za svoj život, što većina ljudi nažalost nije spremna da uradi.