Samopouzdanje je poverenje u vlastito umeće.
Samopouzdanje je poverenje u nekog drugog.
Samopouzdanje je vera u život.

U tradicionalnim društvima svaka osoba imala je svoje mesto. Samopouzdanje i nije bilo neophodno ako je sve već unapred bilo uređeno samim činom rođenja. Moderan život, s druge strane, pravi od nas slobodne činioce, odgovorne za sopstvenu sudbinu. Naš je posao da pokrenemo određeni projekat, da dokažemo svoju vrednost i izgradimo vlastitu sreću – naš je zadatak da isplaniramo svoj život, a to iziskuje samopouzdanje. Ono nikada nije bilo važnije, ali ga, takođe, nikada nije bilo toliko teško steći.

Da bismo razotkrili misteriju samopouzdanja, u ovoj knjizi okrenućemo se drevnim mudrostima i modernim filozofima, među kojima su Ralf Voldo Emerson, Fridrih Niče i Anri Bergson. Ovi mislioci često prilaze toj temi indirektno – kada razmišljaju o slobodi, odvažnosti ili individualnosti, oni govore o samopouzdanju. Takođe, otići ćemo malo dalje, do psihologa kao što je Boris Sirilnik i psihoanalitičara kao što je Žak Lakan. Pritom ćemo isto tako proučiti iskustva atleta, borbenih pilota i lekara iz hitne pomoći, potom reči pesnika i vizije velikih mistika. Sve ovo pokazaće nam da ne postoji priručnik za upotrebu ljudskog života i da su uputstva za instant podizanje samopouzdanja zapravo beskorisna jer poriču složenost ljudskog duha. Jedan od razloga za manjak samopouzdanja jeste činjenica da je život težak i pun neizvesnosti. Nećemo otresti svoju bojazan od života ako od njega bežimo i jurimo fantaziju reprogramiranja svojih neurona ili traženja „ličnog uputstva za upotrebu“, već tako što ćemo pronaći način da živimo sa svojim strahovima. Život znači ostati na visini zadatka i kada on skrene s očekivanog puta – bilo u dobrom ili lošem pravcu. Kada bi se život u celini poklapao s našim očekivanjima, to ne bi bio život, nego program koji teče svojim unapred određenim tokom – i mi mu ne bismo verovali.