Ljubav ili ipak ne: Saznaj da li se nalaziš u zavisničkom partnerskom odnosu

Ako se nalazite u partnerskom odnosu u kome vam razum kaže da bi trebalo prekinuti, a vaš osećaj teskobe se pojača kada pomislite na prekid, ovo je tekst za vas.

Poreklo potrebe za vezivanjem

Zavisnička potreba za drugom osobom, posebno u partnerskom odnosu, često je praćena osećajem da je održavanje ili prekidanje tog odnosa pitanje života ili smrti. Ovo i ne čudi mnogo, ako se shvati poreklo pomenutog osećaja koje datira iz perioda detinjstva, kada vam je zaista bio potreban neko kako biste preživeli. Najčešće su tu ulogu igrali roditelji. Danas, kada ste odrasle osobe, iako možete sami obezbediti svoju egzistenciju i bezbednost, može postojati situacija da očekivani gubitak ili gubitak osobe kojoj ste privrženi, u vama aktivira stare strahove i uverenja, koji su ,,ugravirani’’ u vaš podsvesni um, poput programa. U nastavku teksta ću se osvrnuti na glavne uzroke takvog ponašanja.

Privrženost i osamostaljivanje

Mnogobrojne studije, sprovođene desetinama godina, govore u prilog važnosti detetove potrebe da se veže za majku šakama, rukama i očima. O ovome, između ostalog, govori i dr Howard M. Halpern u svojoj knjizi Kako prekinuti zavisnost od druge osobe. Pomenuta veza između deteta i majke je zasnovana na dubokoj, biološkoj detetovoj potrebi, a način na koji majka reaguje na tu potrebu u najranijoj dečijoj dobi u velikoj meri utiče na sposobnost osobe da u odraslom dobu oblikuje zdrav partnerski odnos. Jasno je da ni najbrižnija ni najposvećenija majka ne može biti apsolutno posvećena detetu niti uvek adekvatno odgovoriti na sve detetove potrebe za privrženosti u početnom stadijumu razvoja i odrastanja.

Međutim, problem u odrasloj dobi može nastati ukoliko je u toku detinjstva majka ispoljila na intenzivan način, ili duže vreme ispoljavala deprimiranost, napetost, strah ili duže vreme bila bolesna ili fizički odsutna. Pored ovoga, još jedan razlog zavisnosti u odnosima se može odnositi na propuste roditelja u ,,uvođenju’’ deteta u život, u periodu kada bi dete trebalo da se odvoji od simbioze sa majkom i postepeno započne osamostaljivanje. Dešava se da neke majke, koje se izvanredno snađu u fazi privrženosti, ,,zataje’’ u pogledu puštanja deteta da odraste i osamostali se, pre svega zbog brige, ali i vlastite potrebe za održanjem prisne veze, posebno ako im to nedostaje u partnerskom odnosu. U tom slučaju presudna je uloga oca, da pomogne i detetu i majci da se odvoje.

Dakle, stepen vaše ,,gladi za privrženosti’’ u odraslom dobu zavisiće od pomenutih događaja i odnosa u fazi privrženosti i uvođenja u život. Ako su roditelji zadovoljili vaše potrebe na adekvatan način u ovim fazama, verovatno ćete u odrasloj dobi retko ući u zavisničke odnose, i obrnuto.

Nekada ta potreba za privrženosti kod odrasle osobe bude toliko jaka da osoba ima osećaj da je prekidanje zavisničkog odnosa pitanje života ili smrti. Ovo iz razloga jer vam je u periodu ranog detinjstva, kada se formiraju ovi ,,programi’’, zaista i bukvalno bio potreban neko da vas održi u životu – othrani, napoji, promeni pelenu, pomeri sa mesta, udalji od opasnosti.

Ako ste se prepoznali u ovome, važno je da sebi ponavljate sledeće:

,,Danas sam odrasla, zrela i samostalna osoba. Mogu sam/a zadovoljavati svoje fiziološke potrebe i ne zavisim od drugih. Ja sam sposoban/na da se zauzmem za sebe.’’

Još jedna posledica neadekvatnog odnosa sa roditeljima u ranom periodu detinjstva, koja se ispoljava kroz sklonost ka zavisničkim odnosima u odraslom dobu, jeste nesigurnost u vlastito postojanje. U tom slučaju, kroz vezivanje za drugu osobu, vi zapravo dajete sebi zadatak da partneri isprave ono što vaši roditelji nisu uspeli u detinjstvu – da vas potvrde.

Osećaj vlastitog identiteta, postojanja i vrednosti može biti ugrožen i iskrivljen, ukoliko su u prvim godinama života postojali sledeći obrasci:

  • roditelji su često bili deprimirani, povučeni, zabrinuti, isključeni, rezervisani;
  • roditelji su vas posmatrali kao ,,produžetak’’ sebe, ili vas videli u svom svetlu, umesto da odraze vaše pravo, vlastito JA (,,Ti si tatina devojčica’’/ ,,Ti si mamin mali pomoćnik’’ / ,,Ne možeš naučiti ništa bez mene’’ / ,,Ti to isto radiš kao i ja’’…).

Kao odrasla osoba, vi imate problem da svoj identitet jasno i nezavisno doživite, osim u odnosu sa nekom drugom osobom, koja će potvrditi vašu vrednost, važnost i postojanje.

Ukoliko ste se prepoznali u ovome, važno je da osvestite da ste vi danas zasebna, celovita i izgrađena ličnost koja pogrešno oseća da to nije. Moraćete pronaći načine da sebi to i dokažete, kroz definisanje i reizgradnju svog identiteta.

Uloga spasitelja

Još jedna forma zavisničkih odnosa može biti ona u kojoj uporno igrate ulogu spasitelja partnera, birajući slabe, nedovoljno samopouzdane osobe, nazovi ,,gubitnike’’. To ćete raditi ukoliko ste odrasli u porodici u kojoj je jedan od roditelja stalno bio nezadovoljan i nesrećan, a od vas je očekivao, najčešće posredno iskazujući zahteve, da vi zadovoljite njegove / njene potrebe ili da ga / je učinite srećnim. U odraslom dobu, ulazićete u veze u kojima ćete osećati da je potrebno da sprovedete ,,akciju spasavanja’’ partnera.

muskarac i zena tuzni sede posle svadje

Zaključak

Ukoliko ste shvatili da se nalazite u zavisničkom odnosu ili stalno ulazite u nove, najpre se zapitajte šta vam ta veza donosi:

  • Pažnju? Podršku? Razumevanje? Doprinos vašem osećaju rasta i razvoja kao ličnosti? Zadovoljstvo? Ili pak:
  • Bol? Frustraciju? Nepoštovanje? Deprimiranost? Osećaj nedovoljnosti?

Ako su vaši odgovori pozitivni na drugu grupu pitanja, važno je i potrebno sledeće:

  • da dođete do spoznaje da se doživljaji nesigurnosti, slabog samopoštovanja i nedefinisanog identiteta odnose na prošlost – do ovoga možete doći kroz razgovor sa bliskom ili stručnom osobom, ali i na način da se sami setite i zapišete sve događaje iz svoje prošlosti za koje osećate ili znate da su imali negativan uticaj na vaše samopouzdanje i sigurnost u sebe;
  • da otkrijete koji to obrazac ili program iz prošlosti ponavljate i zašto – pažljivo se vratite na prethodno pomenute događaje i pokušajte da uvidite ,,zajedničku tačku’’ ili više njih – ponavljajuće reči, fraze, ponašanje, akcije i reakcije, doživljaje određenih situacija;
  • da prošlost i sadašnjost smestite svaku na svoje mesto – spisku onoga što vam se nekada dešavalo dodajte i aktuelne događaje i situacije iz odraslog doba, koje se tiču partnerskih odnosa, a takođe negativno utiču na vaše samopouzdanje i doživljaj sopstvene vrednosti. Razmislite koju boju za vas ima prošlost, a koju sadašnjost. Na ovo odgovorite bez razmišljanja, već na osnovu osećaja, a zatim tim bojama napišite / obojite na dva posebna lista papira izdvojene događaje koji se tiču prošlosti i one iz sadašnjosti i velikim slovima zapišite kao naslov PROŠLOST / SADAŠNJOST. Zatim zapišite sve emocije koje osetite kada čitate svaki od spiskova i to će biti tema za vaš dalji rad;
  • da potražite pomoć ili stručnu podršku, koja će vam pomoći da, uz vašu hrabrost i odlučnost, sebe i svoje odnose sagledate u pravom svetlu i preduzmete konkretne korake za usvajanje novog obrasca / obrazaca.

Pružite empatiju, saosećanje i podršku tom nezaštićenom, uplašenom i nezadovoljenom detetu u sebi, koje nije imalo izbor osim da razvije mehanizme zaštite i preživljavanja. Svoju prošlost ne možete promeniti.

Ipak, možete promeniti doživljaj svoje prošlosti i reakcije na sećanje, jer danas, kao odrasla, zrela i samostalna osoba imate izbor.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Da radiš na ovoj ili drugoj temi sa stručnjakom, pronađi ga na našem sajtu.

Investiraj u sebe. Kod nas možeš da pronađeš ili oglasiš sve na temu rada na sebi. Rasti sa nama. Počni odmah.

Promena te zove…odazovi se.

Pronađi psihologa, terapeuta, kouča, mentora, trenera, instruktora… Pronađi edukativni centar, savetovalište, događaj, knjigu i još mnogo toga!

Promena te zove…

…odazovi se.

Pronađi psihologa, terapeuta, kouča, mentora, trenera, instruktora… Pronađi edukativni centar, savetovalište, događaj, knjigu i još mnogo toga!

Preporučujemo i ove članke:

Autor: Ana Rodić

5 3 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
1 Komentar
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Neko
4 meseci od komentara

Upravo sam shvatila da sam zbog zavisnosti bila 20 godina u lošem braku a nakon razvoda sam ušla u vezu sa čovjekom koji je bio ok prema meni ali zbog okolnosti nije mogao da mi se posveti koliko je meni potrebno. Bez njega osjećam prazninu i tugu, i neku čudnu unutrašnju težinu. Danju dok imam dosta obaveza ne mislim toliko na njega, pred kraj dana kad ostanem sama sa sobom baš patim.

1
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x