Na pisanje članka na ovu temu inspirisala me je jedna objava sa instagram stranice Raspikuća, odakle je preuzeto i nekoliko rečenica. Da li znate da većina ljudi romantizuje (materijalno) siromaštvo, a oni koji ga romantizuju i opravdavaju su nekako, vremenom, naučili da životare?

Hteli vi to da prihvatite ili ne, ako ste zaposleni i živite samo od plate do plate, vi ste materijalno siromašni. Ako vas ovo sada boli, to je u redu. Dozvolite da nastavim. Posao koji smatrate sigurnim nije siguran i jedino što ga čini sigurnim je vaše uverenje o tome. Sutra ili sledećeg meseca možete ostati bez istog. Tek tako.

Apsolutna sigurnost ne postoji. Dakle, ne postoji siguran posao. Ne postoji siguran partner. Ne postoji sugurno sutra. Ne postoji sigurno za 20 godina. Shvatite to. Sve je relativno. Sigurno je iluzija koju mnogi koriste samo da se osete sigurnim, što i jeste u ljudskoj prirodi.

Nego, kako nemanje novca može biti okej? Nisam siguran, ali se iza toga najčešće kriju ograničavajuća uverenja i transgeneracijske traume. Kad sam već spomenuo transgeneracijske traume – o ovome ćemo pisati uskoro na blogu. Veoma važna tema koja mnogo otkriva o našem ponašanju i akcijama.

A sada – da li ste nekada rekli ili čuli nešto poput:

• Evo, guram, ide nekako…
• Kako drugi kaže/hoće…
• On ne zarađuje, pa eto, živi nekako, svaka njemu čast.
• Mnogo si nezahvalan, znaš li ti koliko malu platu neki imaju i srećni su! Oni se ne žale kao ti!
• Ćuti, dobro je. Iako imaš ludog šefa i plata ti kasni, bar primaš platu (350e).
• Čuvaj taj posao kao oči u glavi i ne budali, kakva crna promena sad na ovu krizu?
• Opet menjaš posao? Kako misliš nisi zadovoljan?
• Ti bi hleba preko pogače?!
• Zašto da menjaš? Pa ovde imaš siguran posao. Šta ti fali, ćuti tu i guraj, vidiš kakvo je vreme.
• Samo da ja dobijem posao za stalno (500e) i dignem kredit (na 30 god), da kupim stan i bog da me vidi!

Razumem da je ovo realnost mnogih ljudi, ali mene ovo, blago rečeno, užasava. Nemam ništa protiv tih ljudi i ne osuđujem ih. Razumem da su verovatno zaglavljeni na nekim od nižih nivoa svesti, i to je okej. Pomoći ću koliko mogu, ali nisam ovde da spasavam druge, pogotovo ne one koji ne žele sebe spasiti.

Meni se čini da se kod nas izrazito neguje mentalitet žrtve i da je ljudima u redu da plivaju u nametnutom mulju. Što ti je teže, to te više tapšu po ramenu, a koliko vidim, nekima to toliko prija da se i ne trude mnogo da im bude bolje.

Da se razumemo – jedno je nemati dovoljno novca, biti svestan toga i truditi se da se to promeni, a drugo mazohistički upasti u zamku: ,,Ja sam siromašan, ali pošten, malo nas je takvih” i onda se tešiti time. Jedno je u nekoj fazi života raditi bilo šta (legalno) za novac, skresati troškove na minimum i svesno proći kroz tu fazu, bez kukanja poput – Jadan ja, nisam ja ovo zaslužio, a drugo busati se u grudi, ponositi praznim džepovima i hraniti se samilošću i opravdavati svoje neuspehe raznim izgovorima (Svi drugi su krivi, ja nisam).

Zaslužuješ ono što tolerišeš.

Dobro zapamtite ovu rečenicu. Rekao bih da to važi za sve u životu. Sve što tolerišete, vi prihvatate i odobravate.

Veoma mi je zanimljivo kako se mnogi ljudi ne umore od tog konstantnog nemanja, oskudice, svog tog stresa, jurnjave, pozajmljivanja novca i gotovo ceo život se muče i misle da tako treba i da je to normalno. Oni godinama, decenijama ili čitav život tolerišu takvo stanje. Nije ni čudo što ogroman broj ljudi ima srčane i moždane udare, rak i mnoge druge bolesti koje su uglavnom manifestacija njihovih trauma, uverenja i nezdravog načina života. Zapamtite: bolest nikad nije uzrok, ona je posledica. Bolest se prvo razvija na emotivnom i energetskom planu, pa se tek onda manifestuje u telu.

Gotovo svako ko se umorio od svog siromaštva je sebi, u jednom momentu, rekao nešto poput: Dosta! Neću više ovo da tolerišem i neću više da živim ovakav bedni život. Želim da imam dovoljno za sve što mi je potrebno i da imam više slobode! Od danas okrećem novi list.

Siromašni umovi govore: Ja to ne mogu (sebi da priuštim), a bogati pitaju: Kako ja to mogu (sebi da priuštim). Da li vidite razliku?

Promena počinje postavljanjem pitanja.

Evo nekih pitanja koja ljude dele od drugačijeg života:

1. Šta treba da prestanem da radim?
2. Šta treba da nastavim da radim?
3. Šta treba da počnem da radim?

Jednostavno je, slažete se? Mislim da je upravo najveći problem što ljudi ne postavljaju (sebi) pitanja. Prestali su da tragaju. Prestali su da budu radoznala deca koja za sve imaju rešenja. Ozbiljnost ih je nekako pojela. Takođe, verovatno nisu naučeni da postavljaju pitanja, jer sistem nas od malih nogu uči da budemo neuspešni i siromašni, kao i poslušni građani, robovi koji će samo da rade i izvršavaju zadatke bez pitanja, što je karakteristično za robote/mašine, a ne za ljude.

Kada čovek ima odgovore na neka važna pitanja, on tada jasnije vidi i ima putokaz koji mu pomaže da napravi neke drugačije, nove korake, korake koji će ga usmeriti ka boljem životu, u kom će on prvo prepoznati kakvu štetu je nanosio sebi, zatim to prihvatiti i oprostiti sebi, a onda načiniti korake i zavoleti sebe. Dosta je više mržnje. Nemate vremena za to, trgnite se.

Dakle, ljubav prema sebi, negovanje talenata, nove veštine, fokus na rešenja, rad na sebi, rad na dodatnom izvoru prihoda (ili možda svom biznisu) i zarađivanju novca za sve što vam je potrebno i sloboda ili pak – mržnja, život u prošlosti, oskudica, krivica, muka, izgovori, opravdavanje neuspeha i ropstvo? I jedno i drugo će boleti, ali budite sigurni da će ovo drugo boleti daleko jače, a da krivica u dubokoj starosti može vrištati toliko da vas duša boli. Kao i uvek, vi birate. Mudro birajte.

Zanimljivo je kako je većini bilo kakav rad na sebi glupost i gubljenje vremena, ali su zato stres, bolest i prazan novčanik normalna stvar.
– B. Dostanić, osnivač i direktor

Ako vam se svideo ovaj članak, podelite ga sa drugima.

Ovih dana na našem blogu moći ćete da pronađete novi članak o novcu – Zbogom, siromaštvo: Kako razviti mentalni sklop milionera. Ukoliko ste se umorili od oskudice i siromaštva ili jednostavno želite da naučite nešto novo ili dobijete još inspiracije, ovaj članak ne smete propustiti.

[vc_message message_box_color=”green” icon_fontawesome=”fas fa-question-circle”?]Da li romantizujete siromaštvo i, ako da, kako vam to pomaže da živite bolje? Da li imate nekoga u vašem okruženju ko romantizuje siromaštvo i, ako da, kako to utiče na vas?[/vc_message][vc_message message_box_color=”sky” icon_fontawesome=”fas fa-book-reader”]Ukoliko vam se dopao ovaj članak, preporučujemo da pročitate i sledeće:

• Zašto nemam dovoljno novca?
• Koja je razlika između bogatih i siromašnih?[/vc_message]