skip to Main Content

Šta su ograničavajuća uverenja i kako oblikuju naš život

Kada su u pitanju uverenja, a pre svega ona ograničavajuća, prvo je bitno da znate da su vaša uverenja usađena u vas najvećim delom do vaše 7-8. godine. Dok smo deca, verujemo u sve što vidimo i čujemo. Ne dovodi se ništa u pitanje. Samo upijamo sve, kao sunđer. I onda  postanemo „prosto takvi“. Znate ono kad vam neko kaže, posebno kad radi nešto za šta je svestan da mu ne služi: „Znam, ali ja sam prosto takav“? Ne, ne. Niko nije prosto takav. Niko se nije rodio sa tim! Ništa nije bilo kada smo se rodili. To kakav je neko, stekao je kroz život.

Ono što je dobra vest jeste da podsvest i uverenja mogu da se menjaju. Nije lako, ali je moguće. Vaša podsvest vas vodi kroz 95% dana i to je naučno dokazano. Dakle, vodite se svojim uverenjima. Ono što treba uraditi je osvestiti vlastita uverenja, videti koja vam služe i njih zadržati, a ona koja vam ne služe, svesno ih zameniti drugim, podržavajućim.

skok sa jednog brda na drugo

Uverenja nisu objektivna istina, već subjektivna. Zato u samom korenu reči „uverenja“ stoji „vera“, a ne „istina“. Uverenja su dovoljno puta ponovljene misli koje za pojedinca postanu istina.

Na putu do uspeha, neće nas sprečiti ono što ne znamo, već ono što znamo, a mislimo da je istina.

Slavica Squire

Uverenja su konstrukti uma, ne možemo ih videti ili dodirnuti, ali ih možemo upoznati kroz jezik.

NLP metodologija započinje premisom da je struktura naše komunikacije indikator našeg procesa razmišljanja. Drugim rečima, ono što vidimo i čujemo odraz je onoga što se događa iznutra.

Reči koje će vam pomoći u prepoznavanju uverenja i kod sebe i kod drugih:

  • mogu, ne mogu, mogli bismo, ne bismo mogli, moguće, nemoguće, morati, ne morati, trebalo bi, ne bi trebalo, činiti, značiti, jer, uzrokovati, uvek, nikad, svako, niko.

Mi uglavnom ne preispitujemo svoja uverenja. Počnemo sa preispitivanjem tek kada nas neko pita. Zato je korisno da znate reči za prepoznavanje uverenja kako biste mogli da preispitate i sebe i druge. Plus, da razumete zašto su ljudi ubeđeni da su u pravu i da je njihova percepcija i iskustvo jedino što je istinito i ispravno. S druge strane, da izbegnete trošenje energije i vremena na ubeđivanje i objašnjavanje jer ljudi vide i čuju samo ono što je u skladu sa njihovim uverenjima vezano za određenu situaciju.

Imati uverenje da nemamo ograničavajuća uverenja – takođe je ograničavajuće uverenje. Imajte to na umu.

Kako nastaju uverenja?

Vaspitavanje

Roditelji nas uče onome što su oni učili od svojih roditelja. Misle da je to najbolje za njihovu decu.

Modelovanje

Mi učimo tako što gledamo ljude. Ako nas uče jedno, a rade drugo, najverovatnije ćemo raditi što i oni rade, a ne ono što pričaju. Ako hoćemo da našoj deci bude bolje, moramo mi biti bolji da bi deca videla da smo takvi. S tim da ima i kontraefekata. Izuzetaka.

Verovatno znate onu priču – otac alkoholičar koji je imao dva sina i jedan je postao alkoholičar, a drugi nije pio uopšte. Sin alkoholičar na pitanje zašto pije, odgovorio je: „Pa zato što mi je otac bio alkoholičar“. Sin koji ne pije, na isto pitanje, dao je isti odgovor. Ne pije, jer mu je otac bio alkoholičar.

Kroz značajna iskustva

Jednom nam se desi nešto i ostane nam to uverenje do kraja života. Na primer, kao tinejdžeri imamo neku vezu, raskinemo, patimo. Tada pomislimo da je ljubav bolna. Usvojimo to kao uverenje. Tako idemo kroz ceo život sa tim uverenjem, a ono nam se samo oslikava u našoj fizičkoj realnosti.

Kroz iskustva koja se ponavljaju

Isti primer. Neko neće misliti da je ljubav bolna posle jednog razočarenja, ali ako se to ponovi 3 ili 5 puta, onda dolazi do uverenja da je ljubav bolna.

Sve u šta verujemo postaje naša sudbina.

Sve dok ne osvestimo nesvesno, ono će nas voditi kroz život, a mi ćemo to nazivati sudbinom.

Carl Gustav Jung

Ako ne osvestite svoja ograničavajuća uverenja i ne zamenite ih podržavajućim na svesnom nivou, vaši potencijali mogu ostati zaključani, a vaše nezadovoljstvo životom će vremenom samo rasti.

Na primer:

  • Svet je postao mnogo loše mesto.
  • U Srbiji se ne može uspeti.
  • Ja nisam sposoban/na, nisam dovoljno dobar/ra da budem srećan/na, ja ne zaslužujem sreću.

devojka vuce teret za sobom

Uverenja kreiraju našu realnost. Sve u šta verujemo da je tačno. Naša podsvest, na račun naših uverenja, konstantno traži potvrde u našoj fizičkoj realnosti.

Dakle, ona nisu ni dobra ni loša. Ona su samo takva kakva jesu. Cilj je osvestiti svoja uverenja i zadržati ona koja nam služe. A ona koja nam ne služe, zameniti drugim, podržavajućim.

Razlika između istine i uverenja

  • Ne možemo da letimo bez pomagala. (istina)
  • Ne možemo da ronimo dugo pod vodom. (istina)
  • Ne možemo da savladamo neki jezik, materiju. (uverenje)
  • Ljubav je bolna. (uverenje)

Postoje ograničavajuća i podržavajuća uverenja.

Ograničavajuća – sabotiraju naše ciljeve: Ja ne mogu,  ja nisam, ja ne znam, neću smeti, neću znati, neću se snaći…

Podržavajuća – Ja sam sposoban, ja verujem u sebe, ja mogu, ja hoću, ja sam istrajan/na u svojim ciljevima…

Moć uverenja

  1. (NE)VERA – ako neko veruje da lako može da nađe posao koji voli,
  2. SPOSOBNOST – uradiće sve što je potrebno da nađe takav posao.
  3. AKCIJA – Potražiće nekoga, napisati CV, informisati se, naučiti neku veštinu koja će mu pomoći da dođe do posla,
  4. REZULTAT – a onda ima rezultat. I tada dokaže da je istina to u šta je on verovao.

A onaj ko ne veruje da može da nađe posao – neće se potruditi, malo akcije će napraviti. Na kraju može da nađe neki loš posao ili da ga ne nađe uopšte i da dokaže da ne može da se nađe dobar ili bilo kakav posao.

Placebo efekat

Izlečenje u skladu sa uverenjem – rađena su istraživanja na dvema osobama sa istom dijagnozom i istom terapijom. Jedna osoba je  umrla, a druga nije. Ova druga je imala uverenje da će ozdraviti.

Nocebo efekat

Oboljevanje u skladu sa uverenjem – kada neko kaže: ,,Samo da mi dete završi fakultet i posle mogu da umrem” – i to se desi.

Ipak, iako je moć uverenja ekstremna, nije nužno istina da će neko da umre zbog takve priče jer to dosta zavisi od toga koliko je zaista emocionalno povezan sa tim uverenjem. Može da postoji neko drugo uverenje koje je emocionalno jače od toga i ide u suprotnom smeru.

Na primer: Muhamed Ali je imao tehniku sećanje na budućnost. Čim bi dobio informaciju da će imati meč sa nekim, on bi krenuo da se priprema umno za njega. Da bukvalno vizualizuje svaki njegov potez na treningu, pred meč, tokom meča i sve do pobede. Kada se dešavalo da izgubi i kada su novinari pitali šta je sa njegovim sećanjem na budućnost, odgovorio bi da je protivnik imao jače sećanje na budućnost. Tako je i između naših uverenja.

Pigmalionov efekat

Uticaj individualnih uverenja i očekivanja na ono što se dešava određuje naše sposobnosti. Rađeno je istraživanje u kojem su podelili decu sa približnim IQ-om u 2 grupe. Prvoj grupi su rekli da je natprosečno initeligentna, a drugoj nisu ništa rekli. Deca iz prve grupe su imala ekstremno veći učinak, kao da su zaista specijalno nadareni. Više su radili, trudili se  i onda ostvarili neverovatan rezultat.

Autosugestija je jako moćan alat za kreiranje ličnosti i vašeg života. Zato je jako bitno da pazite šta pričate sebi, šta vam drugi pričaju, koju muziku slušate, šta gledate na YouTube-u. Sve utiče na vašu realnost. Podsvest ne zna za šalu niti za laž, niti ima svest o NE. Naša podsvest uopšte ne percepira negaciju. Kada kažete: ,,Nisam ja glup, nisam ja budala” – vaš um čuje samo „glup“ i „budala“ i onda kroz dan ide i traži potvrde za to što ste rekli. Znam da zvuči ekstremno da treba da pazite na svaku vašu misao ili reč, ali, s druge strane, to koliko ćete voditi računa o tome zavisi samo od toga koji nivo kvaliteta življenja želite da postignete.

Još jedan problem je to što, u našem okruženju, ljudi koji nisu uspeli pričaju o ljudima koji su uspeli, tvrdeći da su imali bolje uslove. Da je to Amerika, Nemačka. Da su natprirodni, supermoćni. Glupost. Ljudi su isti kao i mi, možda imaju neki talenat više ili neke predispozicije, ali koga briga za to. Onaj ko hoće nešto da napravi, on ide i uradi to. Ne obazire se na izgovore da je nekome lakše, čak i da jeste. Koja je svrha misliti o tome? Jedina svrha je da i mi sami sebi napravimo da nam bude lakše.

Moj primer: Kad sam bio mlađi, oko šesnaest godina, omiljena pesma mi je bila „Dotakao sam dno života“ od Tome Zdravkovića. Skoro svaki dan sam je pevao. Kad krene, ja se načisto emocionalno povežem sa njom. I znate šta – najveći besmisao svog života živeo sam u tom periodu. Posle sam okrenuo ploču.

covek sakom sprecava domine u nizu da padaju

Ograničavajuća uverenja

Tri područja uverenja:

  1. Beznađe: Ljudi veruju da se određeni cilj nikako ne može da postići. Na primer: U Srbiji se ne može uspeti niti biti srećan.
  2. Bespomoćnost: Kada veruju da je cilj dostižan za druge, da su imali sreće, ali da oni nemaju šanse. Drugi da, ali oni ne mogu.
  3. Bezvrednost: Ljudi veruju da nisu dovoljno dobri i da ne zavređuju sve ono što žele.

Jedan od tipičnih primera ograničavajućih uverenja:

  • Lako je nekom drugom (zbog para, zbog zdravlja, zbog posla, zbog toga što živi u drugoj državi)…

Zašto je ovo uverenje, i to ograničavajuće? Prvo – mi ne znamo kako je nekom drugom. Drugo – kada kažemo lako, lako u odnosu na šta ili koga? Da li je nešto lako ili teško stvar je lične percepcije. Stvari nisu ni lake ni teške, one samo jesu. Mi ih percepiramo kao lakše ili teže, najčešće mereći to parametrima vremena i energije koje je potrebno da uložimo da bismo nešto postigli. Ljudi koji nisu spremni da ulože određenu (potrebnu) količinu vremena i energije, za ljude koji su to uradili, najčešće kažu da je njima lako. I tako, automatski sebi olakšaju, smatrajući da ne mogu to da urade jer oni nemaju pare, uređaje, mogućnosti… Ovim stavom i uverenjem samo ograničavaju sebe i svoje sposobnosti, ubeđujući sebe da nisu dovoljno dobri da urade nešto. Ovo uverenje najčešće potiče od najbližeg okruženja i roditelja koji su nezadovoljni sobom i svojim postignućima. Tako se opravdavaju prvenstveno sebi, a onda i pred svetom.

Suština

Ceo naš život je odraz naših uverenja. Već sam pomenuo: ona nisu ni dobra ni loša. Samo jesu. Ključ kvalitetnog života je posmatrati svoja uverenja i postaviti sebi pitanja:

  1. Da li mi služi ovo uverenje ili ne?
  2. Koje koristi tačno imam od njega?
  3. Da li me i u kojoj meri sprečava na putu do ostvarenja mojih ciljeva i kvalitetnijeg života?
  4. Šta je to u šta bih mogao da verujem, a što bi mi više poslužilo u ovoj situaciji?

Ključ je prepoznati svoja ograničavajuća uverenja, razmisliti šta je to što želite umesto njih, a onda stavljati fokus na ta podržavajuća uverenja dok ne postanu vaša prirodna istina i ne počnu da vam daju relevantne dokaze u vašoj fizičkoj realnosti. Suština je da vam to u šta verujete zaista i služi. Ukoliko vam je potrebna pomoć, slobodno me kontaktirajte putem moje instagram stranice čiji se link nalazi ispod, u sekciji o meni.

Da li ste prepoznali neka svoja ograničavajuća uverenja čitajući ovaj članak? Imate li ideju kojim podržavajućim uverenjima biste mogli da ih zamenite? Podelite sa mnom u komentaru ispod.

4.5 8 glasovi
Oceni sadržaj
Marko Perović

Marko Perović

Profesionalni kouč za lični razvoj i PEAT procesor

Pomažem početnicima u ličnom razvoju da reše konfliktne odnose, pre svega sa sobom, a onda i sa drugim ljudima (prijateljima, partnerom, porodicom, zaposlenima, saradnicima...).

Kada sebe postavite na pravo mesto, sve ostalo dolazi na svoje mesto. Bitno je shvatiti da je naša spoljašnjost odraz naše unutrašnjosti.

Zato radim sa ljudima na njihovom usklađivanju sa njima samima. Na sticanju novih i korisnih uvida, na transformaciji emocija i na konkretnoj akciji na putu ostvarivanja svojih ciljeva. Sve to uz moju kontinuiranu podršku, praćenje i vođenje tokom puta.

Prijavite se
Obavestite me o
guest
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x