Šta su uverenja i kako da ih transformišeš da rade u tvoju korist?
Uverenja su, jednostavno, naša istina. To su misli koje smo prihvatili i usvojili kao apsolutnu istinu, najčešće u periodu ranog detinjstva, i to najčešće od svojih roditelja, staratelja, baba, dedova, rodbine… Nismo ih svesni sve dok ih ne osvestimo. S obzirom na to da deluju na podsvesnom nivou, veoma su moćna. Naš um može odgovarajućim uverenjima napraviti pakao od raja ili raj od pakla. Promenom uverenja menjamo život. Uverenja gotovo da potpuno upravljaju našim životom. Ona su toliko moćna da um mogu držati ceo život zatočenog u tami, ili ga mogu osloboditi da poleti do najviših visina sreće i uspeha. Onog trenutka kada reprogramiramo određena uverenja, više ne gledamo na život istim očima. Pred nama se odjednom mogu otvoriti vrata koja su bila zaključana i mogu se upaliti svetla na mestu gde je bio potpuni mrak.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Ne postoje pogrešna uverenja. Svako uverenje savršeno i bez greške podržava uspeh ili neuspeh, sreću ili nesreću, slobodu ili ropstvo uma.
– Branislav, osnivač i direktor
Funkcija uverenja
Uverenja su način našeg uma da pronađe smisao i da funkcioniše u složenom svetu u kom živimo. Ona su mentalni prikazi načina na koje naš mozak očekuje da se ponašaju ljudi i stvari u našem okruženju i kako stvari treba da budu povezane jedna sa drugom – obrasci po kojima naš mozak očekuje da svet funkcioniše. Uverenja su preduslov za efikasno učenje i često su od suštinskog značaja za opstanak. Osnovna uverenja su definisana kao temeljna, nefleksibilna, apsolutna i uopštena uverenja koja ljudi imaju o sebi, drugima, svetu i budućnosti.
Budući da spoljašnji svet doživljavamo u potpunosti kroz svoja čula, teško prihvatamo da su te percepcije ponekad subjektivno iskrivljene i da ne predstavljaju uvek objektivnu stvarnost. Ljudi imaju tendenciju da veruju u svoja fizička čula i percepciju čak i kada haluciniraju, bez obzira na to koliko su bizarna njihova opažanja. Naći će objašnjenje za svaku situaciju koja se ne uklapa u njihovo viđenje sveta kako bi potvrdili i održali svoja uverenja. Ovo nam dokazuje da imamo previše poverenja u svoja čula i subjektivno iskustvo, te da se ponekad slepo držimo svojih uverenja. Lakše nam je da nađemo opravdanje za one stvari koje su u suprotnosti sa našim uverenjem, nego da ga preispitamo i eventualno izmenimo ili potpuno odbacimo.
Odnos vrednosti i uverenja
Uverenja su tesno povezana sa našim ličnim vrednostima. Lične vrednosti su „široki poželjni ciljevi koji motivišu radnje ljudi i služe kao vodeći principi u njihovom životu“. Lične vrednosti oslikavaju ono što je nekome važno. Međutim, ista vrednost kod različitih ljudi može izazvati različito ponašanje, npr. ako neko vrednuje uspeh, jedna osoba može veoma naporno raditi da postigne uspeh u karijeri, dok neko drugi može iskoristiti druge ljude da dođe do visoke pozicije.
Osoba može imati mnogo vrednosti, pri čemu pojedinac pridaje veću važnost nekim vrednostima u odnosu na druge. Pokazalo se da nas vrednosti koje su nam najvažnije često vode u donošenju odluka u svim aspektima našeg života, kao što su karijera, religija, društveni krugovi, identitet itd. Lična vrednost je širok pojam i jedna određena vrednost može se primeniti u različitim situacijama. Na primer, ako vam je važna vrednost odanost, to se može primeniti na vašu porodicu, prijatelje ili radno okruženje.
Formiranje uverenja
Mi koristimo uverenja da nam pomognu da razumemo svet oko sebe. Uverenja će osobu voditi u donošenju odluka i reagovanju na situacije. Ona se obično formiraju u detinjstvu ili bilo kom drugom značajnom formativnom iskustvu. Izvori uverenja mogu biti:
- Dokazi – logično i racionalno formiranje uverenja na osnovu dokaza koji dokazuju uzročno-posledičnu vezu
- Tradicija – porodične i društvene tradicije
- Autoritet – obično od strane roditelja, staratelja, ali takođe može biti verski vođa, učitelj ili bilo koja druga osoba
- Asocijacija – uverenja se mogu formirati kroz ljude ili grupe sa kojima se družimo, radimo ili provodimo vreme
- Otkrovenje – verovanja koja se formiraju „božanskom intervencijom“, predosećajem, slutnjom ili šestim čulom
Vrste uverenja
1. Korisna i nekorisna
2. Podržavajuća i nepodržavajuća
U suštini, obe podele su vrlo slične i mogu se objasniti na istom primeru. Podržavajuća uverenja su ona koja su optimistična i pokazuju samopouzdanje ili veru u sebe da možete nešto postići. Primeri korisnih ili podržavajućih uverenja: Ja sam inteligentan; Ja sam sposobna; Uvek se trudim i vredno radim.
Sa druge strane, uverenja koja su nekorisna / nepodržavajuća (nazivaju se i ograničavajuća), kao što i sami nazivi govore – ograničavaju nas i često koče u životu. Ograničavajuća uverenja su uglavnom i netačna. Ljudi sa ograničavajućim uverenjima često osuđuju sebe ili druge. Primeri ovih uverenja: Ja sam slab; Ja sam dosadna; Ja sam glup; Nikad neću uspeti; Ja ne vredim.
Uverenja, bilo da su podržavajuća ili nepodržavajuća, nisu uvek tačna i to može navesti osobu da donosi odluke na osnovu netačnih uverenja. Istraživanja pokazuju da ljudi sa netačnim nepodržavajućim uverenjima o sebi mogu da pate od simptoma anksioznosti i depresije.
Kategorije uverenja
Uverenja se mogu svrstati u uverenja o sebi, drugima, svetu i budućnosti.
Uverenja o sebi: „Vredan sam ljubavi i sreće“, „Mene je teško voleti“
Uverenja o drugima: „Ljudi me vole i cene moje mišljenje“, „Ljudi često povređuju druge i nisu lojalni“
Uverenja o svetu: ,,Svet je prepun mogućnosti”, „Svet je opasno mesto“
Uverenja o budućnosti: „Budućnost je svetla i puna mogućnosti za napredak“, „Nema nade – stvari nikada neće biti bolje“
Nije uvek lak zadatak identifikovati svoja osnovna uverenja. Ovo može zahtevati veliku količinu introspekcije, a to može biti lakše uz podršku terapeuta ili drugog stručnjaka.
Transformisanje uverenja
Jednom kada su utvrđena ograničavajuća uverenja, modifikacija ovih uverenja pomoći će da se preoblikuju u podržavajuća uverenja. Transformisanje uverenja nije jednostavan zadatak jer su uverenja često duboko ukorenjena. Opet, potreba za podrškom određenog stručnjaka može biti neophodna za duboko usađena uverenja.
Jedan od najvažnijih razloga zašto može biti teško da promenimo neka uverenja jeste činjenica da smo mi vezani za njih, odnosno da ih na neki iracionalan način volimo i u stvari ne želimo da ih menjamo. Do ove vezanosti obično dolazi zbog toga što su nam ova uverenja nekada bila od koristi i pomagala nam da se lakše nosimo sa životom u datom trenutku. Koliko god da su iracionalna, iza svih disfunkcionalnih uverenja stoji neka logika. Tek kada otkrijemo tu logiku, bićemo zaista spremni da otpustimo određeno uverenje.
Iza planine uverenja, nalazi se potpuno drugačiji svet.
Klinički psiholog Ejmi Venzel opisuje različite strategije koje se mogu primeniti za modifikovanje osnovnih uverenja. Najpre je potrebno da definišete uverenje koje vam ne služi i koje želite da promenite. Istražite kako se uverenje uklapa u svaki aspekt vašeg života. Ispitajte dokaze zbog kojih ste razvili početno uverenje, a zatim napravite analizu prednosti i nedostataka uverenja kako biste uvideli koliko je ono za vas korisno ili nekorisno. Uverenja rezultiraju određenim ponašanjem, npr. ako verujete da ljudima nije bitno vaše mišljenje, možda se nećete ni pripremiti da odgovarate na pitanja o projektu na kom radite, pa nećete ni znati šta da kažete kada vas neko pita. Promenom svog ponašanja, npr. pripremom i uključivanjem u diskusiju, možete promeniti svoje uverenje otkrivanjem da ljude zaista zanima šta mislite.
Preispitajte prošle situacije koje su uticale na to da steknete određeno uverenje i analizirajte šta se tada zapravo dogodilo. Na primer, ako je uverenje Ja sam nevažna, možete se osvrnuti na vreme kada su vaši roditelji dali prednost vašem bratu ili sestri, ali kada kritički procenite, shvatite da je u toj fazi života njima zaista bilo potrebno više pomoći ili pažnje roditelja i da to ne znači ste im vi bili manje važni.
Definisanje „novog ja“ je bitno koliko i osvešćivanje ograničavajućeg uverenja i njegovih uzroka. Razmislite i definišite ko i kakvi želite da budete, te na osnovu toga formirajte nova uverenja koja će biti podržavajuća u tom smislu. Ne ustručavajte se da zatražite podršku bliskih osoba u tom procesu. Zamislite kakav će vam biti život sa novim uverenjima i neka vam to bude zvezda vodilja u radu na transformaciji.
Prateći ove korake, možete sebi pomoći da osvestite i modifikujete određena uverenja. Međutim, kao što smo napomenuli, za duboko ukorenjena uverenja – a verovatno ih je većina takva – može vam biti potrebna pomoć stručnjaka. Transformisanjem uverenja bavi se više oblasti i metoda rada na sebi, između ostalih tu spadaju: NLP, koučing, psihoterapija, regresoterapija, hipnoterapija, EFT, PEAT… Svaka od ovih metoda je vrlo učinkovita, stoga preporučujemo da isprobate više njih kako biste utvrdili koja vam najviše prija i ima najbolji efekat u vašem slučaju.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom.
Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu
Započni putovanje transformacije svojih uverenja, obrazaca, uma i tela i evoluiraj ili se oglasi i pomozi drugima u tome.
Preporučujemo i ove članke:
Reference:
Šta su disfunkcionalna uverenja i kako ih se osloboditi
Personal Values and Beliefs
What Actually Is a Belief?
