skip to Main Content

Kognitivne pristrasnosti: Mehanizmi donošenja odluka i kako da prepoznate predrasude

Kognitivne pristrasnosti ili predrasude su svojstvene načinu na koji razmišljamo, a mnoge od njih su nesvesne. Identifikovanje predrasuda koje doživljavamo i potvrđujemo u svojim svakodnevnim odnosima je prvi korak ka razumevanju kako naši mentalni procesi funkcionišu. To nam kasnije može pomoći da donesemo bolje odluke.

Šta su kognitivne pristrasnosti?

Kognitivna pristrasnost je jaka, unapred stvorena predstava o nekome ili nečemu, zasnovana na informacijama koje imamo, smatramo da imamo ili koje nam nedostaju. Ove predrasude su mentalne prečice koje ljudski mozak proizvodi da bi ubrzao obradu informacija — i tako nam brzo pomogao da shvatimo smisao onoga što vidimo.

figurica-senka-kognitivne-pristrasnosti-predrasude
Photo by Siegfried Poepperl on Unsplash

Mnoge kognitivne pristrasnosti i njihove vrste služe kao sistematske greške u subjektivnom načinu razmišljanja osobe, koje potiču iz sopstvenih percepcija, zapažanja ili gledišta te osobe. Postoje različite vrste pristrasnosti, odnosno predrasude koje utiču na način na koji razmišljamo i ponašamo se, kao i na naš proces donošenja odluka.

Kako kognitivne pristrasnosti utiču na način na koji razmišljamo?

Pristrasnosti ili predrasude otežavaju ljudima da razmenjuju tačne informacije ili otkriju istine. Kognitivna pristrasnost iskrivljuje naše kritičko razmišljanje, što dovodi do eventualnog tvrđenja (i održavanja) pogrešnih shvatanja ili dezinformacija koje mogu biti štetne za nas i druge.

Pristrasnosti nas navode da izbegavamo informacije koje mogu biti neželjene ili neprijatne, umesto da istražujemo informacije koje bi nas mogle dovesti do tačnijeg ishoda. Predrasude takođe mogu da nas dovedu do toga da vidimo obrasce ili veze između ideja koje nisu nužno prisutne.

U nastavku vam predstavljamo 12 najčešćih kognitivnih pristrasnosti.

Pristrasnost prvog utiska

Kao ljudi, obično se potpuno oslanjamo na prvi utisak koji steknemo o nečemu, bez obzira na to koliko je ta informacija pouzdana dok donosimo odluke. Prve informacije imaju ogroman uticaj na naš mozak.

Primera radi, zainteresovani ste za kupovinu automobila koji košta 25.000 evra. Ukoliko za nedelju dana njegova cena bude 20.000 evra – auto će vam odjednom izgledati veoma pristupačno samo zato što na vaš sud utiče početna cena. Da je njegova početna cena iznosila 10.000 evra, a potom uvećana na 20.000 evra, to uopšte ne bi delovalo kao dobro sklopljen posao – opet zbog ove vrste kognitivne pristrasnosti.

Predrasude o dostupnim otkrićima

Ljudi precenjuju vrednost informacija koje imaju. Na primer, neki ljudi misle da je terorizam najveća pretnja za svet jer to vide na televiziji. U vestima često govore o tome i zbog toga prenaglašavaju opasnost koju terorizam predstavlja. Međutim, veća je verovatnoća da će vas ubiti pijani vozač automobila nego terorista. Teroristima se pridaje velika važnost u medijima i razgovorima koje ljudi vode jer deluje mnogo strašnije nastradati od terorističkog napada.

Efekat grupe

Ljudi rade ili veruju u nešto ne zato što istinski veruju u to, već samo zato što ostatak sveta veruje u to. Drugim rečima, prate ostale bez razmišljanja – takozvani efekat grupe. Primera radi, to je slučaj kada ljudi glasaju za određenog političkog kandidata jer je popularan ili zato što žele da budu deo većine. Takođe, na poslovnim sastancima većina ljudi će se radije složiti nego protiviti stavu ili predlogu koji su svi podržali.

Predrasuda koja podržava izbor

Ljudi imaju tendenciju da se brane kada naprave neki izbor. Veruju da njihov izbor mora da je ispravan upravo zato što su ga napravili. Na primer, ako osoba kupi Apple telefon, verovatno će ignorisati prednosti nekog konkurentnog proizvoda i pritom umanjiti nedostatke uređaja koji je odabrala jer zašto bi neko istakao mane svog izbora?

Predrasuda potvrđivanja

Skloni smo da slušamo informacije koje potvrđuju ono što već znamo. Čak ćemo i informacije koje dobijemo tumačiti na način koji potvrđuje informacije koje trenutno imamo. Ako verujemo da su svi šećeri nezdravi, fokusiraćemo se samo na informacije koje potvrđuju ono što već znamo.

Veća je verovatnoća da ćemo gledati snimke ili čitati tekstove koji podržavaju ove argumente. Nećemo tražiti materijale o pozitivnim efektima povećanja glukoze u krvi, već ćemo instinktivno ukucati na guglu: „Koliko je šećer štedan po zdravlje?“

Predrasuda potvrđivanja je veoma opasna stvar u naučnim krugovima i jedna je od široko rasprostranjenih kognitivnih pristrasnosti.

Nojeva pristrasnost

Ova vrste kognitivne pristrasnosti je podsvesna odluka da ignorišete negativne informacije. Takođe, pokazuje da možda želimo da razmotrimo samo pozitivne aspekte nečega.

Pristrasnost noja se takođe manifestuje kada imamo problem i ignorišemo ga misleći da će tako nestati. Na primer, možda imate zadatak koji morate (a ne želite) da uradite. Možda ćete odugovlačiti sa njegovim obavljanjem jer vaš um misli da će nestati ili da će se rešiti sam od sebe ako nastavite da ga ignorišete.

noj-noć-predrasude
Photo by CDD20 on Pixabay

Da bismo izbegli saznavanje negativnih informacija, jednostavno prestajemo da ih tražimo, ali to bi mogao biti ozbiljan problem u mnogim naučno-istraživačkim laboratorijama i u osnovi promoviše neznanje.

Pristrasnost ishoda

Mi smo skloni da procenimo efikasnost odluke prvenstveno prema tome kako se stvari odvijaju. Nakon što se odluka donese, retko ispitujemo uslove koji su postojali u vreme donošenja odluke, birajući umesto toga da procenjujemo učinak isključivo na osnovu toga da li je krajnji rezultat bio pozitivan ili ne.

Drugim rečima, odlučujemo da li je neka akcija bila ispravna ili pogrešna na osnovu ishoda, bez uzimanja u obzir efekata koje je u međuvremenu proizvela.

Preterano samopouzdanje

Ponekad postajemo previše samouvereni zbog svojih ispravnih odluka u prošlosti da počnemo da donosimo odluke zasnovane na svom mišljenju i hrabrosti, umesto na činjenicama kojima raspolažemo.

Na primer, vi ste trgovac akcijama i birate pet akcija koje se tokom godina pokažu izuzetno uspešnim i profitabilnim. Zbog toga vaše samopouzdanje raste do te tačke da verujete da će sve akcije koje izaberete biti uspešne. Ova vrsta kognitivne pristrasnosti je vrlo opasna jer vas navodi da se oslanjate isključivo na svoje mišljenje umesto da uvažite sve činjenice.

Placebo pristrasnost

Kada verujete da će nešto imati određeni efekat na vas, onda će to zapravo izazvati taj efekat. Na primer, vi ste bolesni i lekar vam daje određeni lek. Čak i ako vam taj lek zapravo ne pomaže, čak i ako je taj lek napravljen samo od vode i šećera, verujete da će vam pomoći – i zapravo će vam pomoći da se brže oporavite.

Način na koji razmišljate je važan. Um je zaista moćna stvar, a placebo pristrasnost nije uvek loša stvar. Zapravo, ako ga koristite mudro, možete iskoristiti placebo efekat u svoju korist. Placebo nam pokazuje da imamo moć da iscelimo sebe.

Kognitivne pristrasnosti preživljavanja

Kognitivne pristrasnosti preživljavanja odnose se na to kada o nečemu sudite na osnovu nepotpunih informacija. Na primer, postoji mnogo članaka sa naslovima poput „Pet stvari koje milioneri rade svako jutro“. Da li to znači da ćete radeći te stvari svakog jutra postati milioner?

Ne, jer ima mnogo ljudi koji su to uradili, a nisu postali milioneri, a ima i mnogo ljudi koji su to uradili i postali milioneri. Dakle, ovi članci su prvenstveno zasnovani na onima koji su ,,preživeli” i odbacuju sve druge ljude koji su radili istu stvar, ali nisu postali milioneri.

Pristrasnost selektivne percepcije

Selektivna percepcija je vrsta pristrasnosti koja dovodi do toga da ljudi percipiraju poruke i akcije u skladu sa svojim referentnim okvirom. Koristeći selektivnu percepciju, ljudi imaju tendenciju da previde i zaborave ono što je u suprotnosti sa njihovim očekivanjima i verovanjima.

Recimo da ste pušač i veliki ljubitelj fudbala. Veća je verovatnoća da ćete ignorisati negativne kampanje na televiziji o cigaretama jer već pušite i imate percepciju da je to u redu. Ali ako se radi o fudbalu, veća je verovatnoća da ćete primetiti takve reklame jer imate pozitivnu percepciju o tome.

Slepa pristrasnost

Kada bismo vas pitali koliko ste pristrasni, verovatno biste rekli da ste manje pristrasni od prosečne osobe i da je veća verovatnoća da ćete svoj sud zasnivati na činjenicama i statistikama. To je ono što je poznato kao slepa pristrasnost ili predrasuda o pristrasnosti. Pristrasni ste jer mislite da ste manje pristrasni od svih ostalih.

Koja je razlika između logičke zablude i kognitivne pristrasnosti?

Kognitivne pristrasnosti se često mešaju sa logičkim zabludama. Kognitivna pristrasnost se odnosi na to kako naši unutrašnji obrasci razmišljanja utiču na način na koji razumemo i obrađujemo informacije. Logička greška se odnosi na grešku u zaključivanju koja slabi ili poništava argument. Kognitivne pristrasnosti su sistematske greške u subjektivnom načinu razmišljanja osobe, dok se logičke greške odnose na greške u logičkom argumentu.

Kako smanjiti kognitivne pristrasnosti?

Iako su kognitivne pristrasnosti rasprostranjene u svakom sistemu, postoje načini da se rešite slepih predrasuda.

Budite oprezni. Najbolji način da sprečite da kognitivne pristrasnosti utiču na način na koji razmišljate ili donosite odluke jeste da budete svesni da one uopšte postoje. Kritičko mišljenje je neprijatelj predrasuda. Kada znamo da postoje faktori koji mogu da promene način na koji vidimo, doživljavamo ili se prisećamo stvari, onda takođe znamo i da postoje dodatni koraci koje moramo preduzeti kada formiramo sud ili mišljenje o nečemu.

Izazovite sopstvena uverenja. Kada postanete svesni toga da je vaše razmišljanje veoma pristrasno, dobar način da odbacite predrasude je da preispitujete stvari u koje verujete. Ovo je posebno korisno i važno kada primate nove informacije. Ujedno, ovaj metod vam može pomoći da proširite svoje znanje, dajući vam bolje razumevanje predmeta, ali i da bolje upoznate sebe.

Rad na sebi ne znači da treba sve sami da radite. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć u vidu kouča, terapeuta ili mentora, na našem sajtu ćete uskoro moći da pronađete svog stručnjaka i radite sa njim uživo ili online. Dok to ne bude realizovano, na našoj instagram ili facebook stranici pronađite osobu sa kojom želite da radite.

Hajde da pričamo o ovome. Da li ste čuli za kognitivne pristrasnosti ili predrasude? Šta vam se u ovom članku posebno svidelo ili pomoglo da bolje razumete kako razmišljate?

Reference:
12 cognitive biases explained: For improved logical thinking
How to Identify Cognitive Bias: 12 Examples of Cognitive Bias

5 1 glas
Oceni sadržaj

Pomažemo vam da upoznate sebe na jedan dublji način, vratite svoju moć, reprogramirate svoj um za sreću i uspeh, osećate se dobro u svom telu i postanete gospodar svog života kreirajući život po svojim pravilima.

Ako ne vi, ko? Ako ne sad, kad?

8️⃣ Oslobodi um
⬆️ Izađi iz osrednjosti
✅ Upoznaj sebe
👁️ Vidi dalje

,,Svaki čovek koji ume da čita ima moć da sebe učini boljim, da umnoži načine svog postojanja i da svoj život učini ispunjenim, značajnim i zanimljivim." - Aldous Huxley

Prijavite se
Obavestite me o
guest
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x
Porudžbina
  • Trenutno nema usluga u korpi. Poručite nešto :)