10 strategija manipulacije putem medija koje se dugo koriste protiv vas

Kakve sad veze ima manipulacija putem medija sa celom ovom pričom? Svakakve. Ovo je usko vezano za psihologiju ljudskog uma i otključavanje potencijala koji se ne može otključati ukoliko je um prestravljen. Između ostalog, radom na sebi otključavate nove nivoe svesti koji vam omogućavaju da vidite dalje, da vidite da ste živeli iluziju, iluziju u kojoj ste bili ,,jadni mali ja”, žrtva života i žrtva sistema koji radi protiv čoveka.

Noam Chomsky, američki lingvista, poznat i kao otac moderne lingvistike, filozof, istoričar, sastavio je listu deset najčešćih i najefikasnijih strategija kojima se radi na uspostavljanju manipulacije stanovništvom putem medija. Tokom istorije, mediji su se pokazali izuzetno efikasnim u oblikovanju javnog mnjenja. Zahvaljujući medijima i propagandi, stvoreni su ili uništeni društveni pokreti, opravdani ratovi, umerena finansijska kriza, čineći tako fenomen medija proizvođačem stvarnosti unutar kolektivne psihe.

Ali kako otkriti najčešće strategije za razumevanje ovih psihosocijalnih alata u kojima i mi, sasvim sigurno, učestvujemo? Srećom, Chomsky je napravio sintezu i razotkrio ove prakse, neke očiglednije, a neke sofisticiranije, ali sve podjednako efikasne i sa određene tačke gledišta – ponižavajuće.

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

Vežite se. Sledi deset strategija manipulacije ljudima putem medija koje se dugo i uspešno koriste kako bi se um siromašnih i neobrazovanih slojeva držao zatvorenim i uplašenim. Kao što već znamo iz članka Kontrola uma, zastrašivanje, medijske manipulacije i kako se zaštititi, strah je najjače i najjeftinije oružje za kontrolu ljudi na nižim nivoima svesti.

Preusmeravanje pažnje

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja o razumevanju sveta.

Strategija ometanja je takođe od suštinskog značaja za sprečavanje javnog interesa za osnovnim znanjem u oblasti nauke, ekonomije, psihologije, neurobiologije i kibernetike. „Održavanje pažnje javnosti odvratilo se od stvarnih socijalnih problema, zarobljeno stvarima bez pravog značaja. Neka javnost bude zauzeta, zauzeta, zauzeta, nema vremena za razmišljanje, nazad farmi i drugim životinjama (citat iz teksta Tiho oružje za tihi rat).“

Stvorite probleme, a zatim ponudite rešenja

Ta metoda se naziva i problem-reakcija-rešenje. Treba stvoriti problem, da bi deo (većina) javnosti reagovao na njega, a zatim ponuditi (nametnuti) rešenja koja želite da masa prihvati. U toj ponudi ili nametanju, dati masi ono što joj zapravo ne treba, ali je ubediti da joj treba ili da je jako važno (za njeno dobro).

Primeri:

• izazvati i prenositi nasilje sa namerom da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države;
• napraviti virus ili stvoriti iluziju o njemu, a zatim napraviti i prodavati vakcine. Na ovo dodajte briseve, nove pasoše i nova obavezna pravila. Dakle, prvo vam uzmu slobodu, a zatim vam je vraćaju ,,na kašičicu”, ali samo ako uradite onako kako oni od vas zahtevaju.

Postepena strategija

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, korak po korak, mesecima i godinama. Promene koje bi mogle da izazovu otpor ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest ili otpor o velikim promenama. Postepena strategija je slična sindromu kuvane žabe.

Strategija odlaganja

Drugi način da se prihvati nepopularna odluka je da se ona predstavi kao „bolna i neophodna“, sa ciljem dobijanja javnog prihvatanja pre nego što se započne sa primenom u praksi. Lakše je prihvatiti potencijalnu buduću žrtvu od neposrednog ,,klanja”. Prvo, jer se žrtva ne podnosi odmah, a drugo – jer javnost, masa, uvek ima tendenciju da naivno očekuje da će „sve biti bolje sutra “ i da postoji mogućnost da se izbegne potrebna žrtva. Ovo daje javnosti više vremena da se navikne na ideju promene i prihvati je kada za to dođe vreme.

Upotreba dečijeg jezika

Kada se odraslima obraća kao kada se govori deci, postižu se dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

Većina oglašavanja široj javnosti koristi govor, ljude i posebno dečiju intonaciju, kao da je gledalac malo dete ili mentalno zaostala osoba. Što se više pokušava zavarati gledalac, to je ton infantilniji. Zašto? „Ako se neko obraća osobi kao da ona ima 12 godina ili manje, onda, zbog moći sugestije, postoji velika verovatnoća da se dobije odgovor ili reakcija, takođe lišena kritičkog osećaja, kao da je zaista u pitanju osoba koja ima 12 godina ili mlađa (iz teksta Tiho oružje za tihi rat). “

Buđenje emocija

Korišćenje emocionalnog aspekta je klasična tehnika izazivanja kratkog spoja kod racionalne analize, kao i kod kritičkog osećaja pojedinca. Dalje, upotreba emocija otvara vrata nesvesnog, a to se zatim koristi za implantaciju ili kalemljenje ideja, želja, strahova i strepnje, prinude ili izazivanje određenog ponašanja.

Držite javnost u neznanju i osrednjosti

Onesposobljavanje javnosti za razumevanje tehnologija i metoda koje se koriste za kontrolu i porobljavanje. „Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva mora biti loš i osrednji, kako bi jaz neznanja koji se nameće među nižim i višim slojevima ostao nešto što je nemoguće postići za niže klase (vidi ,Tiho oružje za tihi rat’) .“

Veličanje gluposti

Promovišite javnosti da veruje da je zapravo u modi biti glup, vulgaran, neobrazovan, prosečan… Istovremeno, treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

Stvaranje osećaja krivice (ojačati samooptuživanje)

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo on i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

Zloupotreba znanja

Tokom poslednjih 50 godina, ubrzani napredak nauke stvarao je sve veći jaz između javnog znanja i onog znanja koje poseduju i kojim upravljaju dominantne elite. Zahvaljujući biologiji, neurobiologiji i primenjenoj psihologiji, „sistem“ je uživao u sofisticiranom razumevanju ljudskih bića, kako fizički, tako i psihološki. Sistem je stekao bolje uvide i bolje poznaje čoveka nego što on sam poznaje sebe. To znači da, u većini slučajeva, sistem vrši kontrolu i ima veliku moć nad pojedincima, veću nego što pojedinac može da zamisli svojim ograničenim i prestravljenim umom.

Ako i dalje verujete da vas političari i mediji kojima on upravljaju vole, razmislite još jednom. Psihološke manipulacije se dugi niz godina odvijaju pred očima ljudi, ali nisu svačije oči otvorene da vide iluziju i nije svačiji um spreman da se oslobodi.

Preporučujemo i ove članke:

• Kontrola uma, zastrašivanje, medijske manipulacije i kako se zaštititi
• Socijalni inženjering: Umetnost obmane i metode manipulacije ljudima
• Čak 65% ljudi bi povredilo druge jer im je autoritet tako naredio: Milgramov eksperiment poslušnosti
• Šta je Matriks, koji su znaci da živiš u Matriksu i kako se osloboditi?

Reference:
10 strategies of manipulation
Čomski: Deset strategija manipulacije ljudima