skip to Main Content

Zamka modernog doba: Sindrom izgaranja – burnout

Što ste bliže cilju ili ostvarenju svojih poslovnih planova, umesto da ste zadovoljni, vaš osećaj nezadovoljstva raste. Taj osećaj je sve jači i prisutniji sa sve bližim trijumfom. Nije li logično da ste srećni i zadovoljni?

Sa druge strane, uporno se dajete, kao lav se borite za egzistenciju, imate konstantna očekivanja, smatrate da zaslužujete više, ali toga nema. Toliko ste se nesebično predali svojim ciljevima, odricali, bili ubeđeni da radite pravu stvar, prošli ste toliko toga da biste se pomerili i sada, kada je napokon sve to tu, opet nešto nedostaje.

I niste pogrešili – nedostajete vi.

Postojite, ali ne živite

Deluje stereotipno i kao deo ustaljenih šablona da vas svakodnevno podsećaju koliko je bitno voleti sebe i koliko ste bitni sami sebi. Nikada više saveta i ,,specijalista” za bolji i kvalitetniji život. Toliko da pomislite kako je sasvim u redu da ste konstantno pod stresom. Čak deluje moderno i u trendu. U potrebi da pomognete sami sebi jer ne znate kako izaći na kraj sa stresom, tražeći pomoć, vi ste zapravo pod novim stresom. I tako unedogled…

Suština svega je sasvim drugačija i krajnje ozbiljna. Posledice  života pod kontinuiranim stresom direktno utiču na kvalitet vašeg života i vašeg zdravlja. Prvenstveno se ovo odnosi na profesionalni stres, odnosno onaj na poslu, koji vas vremenom dovodi do ozbiljnog poremećaja – sindroma izgaranja. Konstantan osećaj emocionalne i fizičke iscrpljenosti, nevoljnost, napetost, pad koncentracije, nesanica, samo su neki od simptoma sindroma izgaranja. Organizam vam daje signale i odgovore na hroničnu izloženost stresu na radnom mestu. Na vama je da li ćete obratiti pažnju na te alarme.

Termin burnout u upotrebu  je uveo psiholog Herbert Frojdenberger 1974. godine i  definisao ga kao izumiranje motivacije ili podsticaja, posebno tamo gde nečija privrženost ili odnos prema poslu ne daju željene rezultate.

Pod izgaranjem na poslu Frojdenberg je podrazumevao „postepeni gubitak idealizma, energije, smisla i ciljeva, koji često doživljavaju ljudi koji se profesionalno bave pomažućim profesijama, a što predstavlja neposrednu posledicu uslova u kojima rade, što se može sagledati kao odgovor pojedinaca na visok nivo hroničnog stresa u stručnim aktivnostima, koji se praktično manifestuje u fizičkoj, emocionalnoj i mentalnoj iscrpljenosti”.

U zamci savremenog života

Postali ste marioneta današnjice i digli ste ruke sa kormila svog života, a da toga niste ni svesni.

Dan počinje. Budite se. Uz kafu uzimate mobilni telefon ili laptop. Proveravate mejlove ili poruke. Razmišljate šta niste uradili i šta treba da uradite. Možda već i stigne neki izveštaj, pa vidite i loše rezultate prethodnog dana. Pijete vašu jutarnju kafu za koju uvek volite da kažete kako je pijete u miru. U miru?!

Sedate u kola i idete na posao. Mehanički vozite. Često ne primećujete da je na putu kojim svako jutro prolazite podignuta nova zgrada, sređen park…jer tada razmišljate o tome da uskoro imate sastanak i morate da objasnite današnji izveštaj. Primetićete jedino ako je put zatvoren, pa treba da promenite trasu, i tada ćete se mnogo iznervirati. Kakva katastrofa! Stajete pored vrtića ili škole da deca na brzinu izađu. Često ste iznervirani zato što nemate gde da parkirate kola ili se neko drugi nezgodno parkirao. Dete izlazi ili ga izvodite na brzinu. Ako ne trčite sa malim detetom u naručju u vrtić, još je i dobro.

Nastavljate do posla. A, u stvari, već ste na poslu. U mislima. Često i obavite neki telefonski razgovor ako je izostala neka konsultacija pre sastanka. Odlično je ako se setite da treba da jedete nešto, pa opet u brzini stanete negde da kupite nešto za jelo tog dana. I opet taj parking, ako je red za doručak, onda dodatna muka… Često kupite bilo šta, tek nešto da se pojede.

Na poslu vas tek čeka haos: telefonski pozivi, mejlovi, rokovi, akcioni planovi, projekti, mnogo korisnika, klijenata, pacijenata… Doručak koji ste kupili jutros jedva stignete da pojedete. Kao i za jutarnju kafu – nesvesno ste doručkovali. Nije vam strano i da zaboravite da jedete.

Imate društveni život i svoje hobije. Međutim, na treningu je često telefon pored vas. Proveravate mejlove. Ako volite da šetate, šetaćete često nesvesni prirode oko vas. Vaše misli biće negde drugde. Na poslu. Pred ulazak u pozorište ili bioskop morate da proverite da li je sve ok. Ako imate hitan poziv, izaći ćete na nekoliko minuta sa izložbe. Čitate knijgu, a pored vas je laptop ili telefon. Bacite često pogled. Odlučili ste da dete odvedete u park… Česta slika je da se dete igra, a roditelj sedi na klupi držeći telefon. Da li ste svesni momenta i vremena koje ste izdvojili da provedete sa svojim detetom? Niste. Na vikende van grada i odmore obavezno nosite laptop. Opet proveravate mejlove, odgovarate… Često i u vožnji stanete negde pored puta da biste obavili urgentne razgovore ili odgovorili na hitan mejl.

muskarac lezi sam u bracnom krevetu drzeci laptop na krilu

Da li zaista uživate u prvoj jutarnjoj kafi? Da li ste zaista na svom treningu? Da li zaista čitate svoju knjigu? Da li ste zaista u pozorištu, na izložbi…? Zaista ste sa detetom u parku? Da li ste stvarno na svom dugo čekanom odmoru ili vikendu van grada?

Niste. Vi ste uvek na poslu. Nesvesno ste u stanju konstantnog stresa. Ignorisanje takvog stanja postepeno će vas dovesti do neverovatne emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti. Sve manje ćete biti u stanju da realno sagledavate stvari oko sebe i adekvatno reagujete u svim sferama svog života.

Ovaj opis jednog prosečnog dana je više ili manje sličan, bez obzira na posao kojim se bavite. Suština je kod svih ista, a to je svakodnevno nekontrolisano davanje.

Dobro došli sebi

Izgubili ste sebe u današnjem, modernom vremenu. Težeći konstantno ka boljem. Jureći karijeru i dajući se nesebično, polako ste gubili svoju suštinu. Koliko god da ste mislili da ste uspeli i napredovali, sve vreme plaćali ste danak. Uz propratna razočarenja koja su rezultat vaših velikih očekivanja, stvari su još gore.

Telo vam je davalo signale. Niste ih primećivali ili ste ih ignorisali. Počeli ste da izgarate i na kraju ste sagoreli.

Verovatno ste pročitali i dosta knjiga iz oblasti popularne psihologije i samopomoći, dosta tekstova na internetu na ovu temu ili slične njoj. Umorili ste se od onoga što morate da radite da bi vam bilo bolje, silnih saveta, rešenja u broju koraka koje treba da pređete da bi vam bilo bolje. Tražeći pomoć, shvatili ste da ste zapravo jos više produbili svoj osećaj beznađa. Međutim, ako promenite perspektivu, videćete ipak nešto drugo.

Postajete svesni svojih emocija. Uradili ste prvi i najbitniji korak – počeli ste da radite na sebi. I nazad više nema, osim ako vi ne odlučite da to uradite. Odgovornost za vas je na vama samima.  Zakoračili ste putem koji traje. Na njemu se ništa ne mora. Potrebna vam je ljubav prema sebi i strpljenje. Veoma je jednostavno, iako vam možda tako ne deluje.

Međutim, kao i za svaki trening ili projekat (a ovde ste vi taj projekat), potrebno je vreme i upornost. Vi radite na sebi. Ne zakon privlačenja, univerzum, Bog, afirmacije, mantre…

Uzmite sebe u svoje ruke, zasucite rukave, ne okrećite se i samo uporno!

Kako dalje?

Potreban vam je jedan ozbiljan restart i vraćanje na ,,fabrička podešavanja”.

Verovatno će mnogima zvučati u najmanju ruku čudno, ali za početak je bitno da ste u sadašnjem trenutku i jednostavno – da dišete, a da toga budete svesni. Onima koji znaju šta je sindrom izgaranja, među kojima sam i ja, neće biti čudno. Savršeno će razumeti sve ovde napisano i koliko je dominantan osećaj odsutnosti.

U zavisnosti od toga kako se osećate, potrebno je i delovati. Osvestiti problem i gubitak kontrole nad sobom i svojim životom je osnova daljeg oporavka. Odmah nakon toga sledi menjanje navika, polako i jedne po jedne, što će učiniti da se osećate bolje. Primera radi, za sam početak, ostavite svoj telefon sa strane bar na kratko, obratite pažnju na svoju okolinu, put do posla i iznenadićete se. Neka pauza zaista bude da predahnete, a kafa neka bude u miru. Neka šetnja zaista bude to, pa makar i 10 minuta.

Zapitajte ponekad sami sebe „Kako si?“. Shodno odgovoru i reagujte. Svako relativizovanje odgovora vratiće vam se kao bumerang.

Razmislite ko su ljudi kojima dajete svoje vreme. Napravite odnos između privatnog i poslovnog života tako da jasno postavite granicu. Onda kada osećate da ne treba nešto da uradite – ne radite to. Učite polako da kažete NE.

Ne treba da vas bude sramota da potražite pomoć psihoterapeuta. Upravo suprotno. Nije dobro da pijete lekove za smirenje samoinicijativno jer time svoj problem ne rešavate, već ga produbljujete. Nekima će biti potrebno i da se, bar na kratko, sklone sa svog radnog mesta.

Oporavka preko noći nema. Sve nabrojano traži vreme, kontinuitet, strpljenje. Radite na sebi i budite blagi prema sebi. Padova će biti, ali ćete vremenom drugačije na njih reagovati. Rezultati dolaze polako. Osećaćete se svakim danom sve bolje i taj osećaj će biti vaš motivator za dalje. A pokrenuće vas sitnice na koje ste zaboravili, za koje niste imali vremena. Sitnice koje smo gore pomenuli. Posle toga, stvari će polako da se slažu same od sebe.

Kao što ste postepeno tonuli, tako ćete i da izranjate.

Oporavak je individualan.

I nema krivca. Nisu vam krive ni kolege, ni kompanija, ni nadređeni. Niste krivi ni vi sami, ali odgovorni jeste. Posebno za sve dalje i od momenta kada postanete svesni svega.

Dobro došli sebi!

Ukoliko vam se dopao ovaj članak, imate pitanje ili komentar u vezi sa ovom temom, pišite mi na mejl koji možete pronaći ispod. Radujem se vašim porukama.

Hajde da pričamo o ovome. Da li ste se pronašli u ovom primeru i da li se ponekad osećate kao da ste na ivici ,,sagorevanja”? Šta radite u tim trenucima?

4.9 11 glasovi
Oceni sadržaj

Predrag Jaramaz

Biću neizmerno srećan ukoliko moj tekst navede neke ljude na razmišljanje i pokrene ih da istinski porade na sebi i menjanju svojih navika. Svaka reč napisana je sa tim ciljem, a svaka reakcija na isti koja će dovesti do pozitivne promene pojedinca je moj motivator.

Možete mi pisati na predragjaramaz@yahoo.com

Prijavite se
Obavestite me o
guest
3 Komentar/a
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Vladan
Vladan
1 mesec od komentara

Veoma aktuelna tema, ali neopravdano zapostavljena. Hvala na ovome. Radujem se vašim sledećim tekstovima. 

Nikola
Nikola
1 mesec od komentara

Nismo svesni koliko je ovo zastupljeno danas svuda. Posledice nas tek cekaju ako na vreme ne odreagujemo . Odlican tekst.

Maja
Maja
27 dana od komentara

Prosla sam sve ovo i ne bih mogla na nadjem rijeci kojima bih opisala to. Vjerodostojno opisano.

3
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x