skip to Main Content

Šta je asertivnost i kako biti asertivan

Ani polako ponestaje strpljenja za kolegu Marka. Pre nekoliko dana on ju je ponovo ,,minirao”, ovaj put pred ostalim kolegama tokom nedeljnog sastanka tima. Stoga je odlučila da mu kaže kako se oseća zbog toga. Ali kada je htela da mu priđe, nije imala hrabrosti. Marko je juče ponovo nešto komentarisao na njen račun. I, još jednom, Ana se osećala poniženo i frustrirano zbog njegove nesposobnosti da vidi kakav efekat su imali njegovi komentari. Ali ona se još uvek nije mogla naterati da sa njim razgovara o tome. Oseća se kao da je izneverila sebe, ali pomirila se sa situacijom.

Moguće je da ste bili u situaciji poput Anine i, kao i ona, možda ste se osećali nesposobnim da učinite bilo šta po tom pitanju. Ali ako naučite kako da budete asertivni, možete se zauzeti za sebe i postati snažan i samouveren komunikator. U ovom članku razmotrićemo zašto je asertivnost važna na radnom mestu i istražiti neke strategije koje možete koristiti da biste postali asertivniji. Iako je naš fokus na komunikaciji na poslu, ova strategija može se koristiti u svim sferama života. Asertivnost je izuzetno bitna veština za sve vrste odnosa.

Šta je asertivnost

Nije uvek lako prepoznati zaista asertivno ponašanje. To je zato što postoji tanka granica između asertivnosti i agresije, a ljudi to često mešaju. Iz tog razloga je korisno definisati ova dva ponašanja kako bismo ih jasno razdvojili.

  • Asertivnost se zasniva na ravnoteži. Ona podrazumeva da iskreno i direktno iznesete svoje želje i potrebe, istovremeno uzimajući u obzir prava, potrebe i želje drugih. Kada ste asertivni, vi ste samopouzdani i stojite iza svojih reči, govorite direktno, pošteno i sa empatijom.
  • Agresivno ponašanje temelji se na pobedi. Radite ono što vam je u najboljem interesu, bez obzira na prava, potrebe, osećanja ili želje drugih ljudi. Kada ste agresivni, zvučite napadno i svađalački. Uzimate ono što želite bez pitanja i obraćanja pažnje na druge.

Dakle, šef koji vam donese gomilu posla dan pre nego što treba da krenete na godišnji odmor i zahteva da se to odmah obavi, agresivan je. Posao je potrebno obaviti, ali svaljujući sve na vas u neprikladno vreme, on/ona zanemaruje vaše potrebe i osećanja

Kada, s druge strane, obavestite svog šefa da će posao biti obavljen, ali tek nakon što se vratite s godišnjeg odmora, dolazite do onoga o čemu pišemo – ta slatka tačka između pasivnosti (kada niste dovoljno asertivni) i agresije (neprijateljsko, ljutito ili nepristojno ponašanje). Štitite svoja prava, istovremeno priznajući potrebu svog šefa da posao bude obavljen.

Benefiti asertivnosti

Jedna od glavnih prednosti asertivnosti jeste to što vam može pomoći da postanete samopouzdaniji, jer dolazite do boljeg razumevanja sebe i svoje vrednosti.

Asertivnost pruža i mnogo drugih benefita koji vam mogu pomoći, kako na radnom mestu, tako i u drugim oblastima vašeg života. Ovo najčešće važi za asertivne ljude:

  • Odlični su menadžeri – time što tretiraju ljude korektno i sa poštovanjem, postižu da se i drugi prema njima odnose na isti način. To znači da su često vrlo cenjeni i drugi ih doživljavaju kao lidere sa kojima žele da rade
  • Vrlo su uspešni u pregovorima – lako i brzo mogu da procene koje su vrednosti suprotne strane, te tako pronađu zajedničku tačku i dođu do povoljnog rešenja za obostranu korist.
  • Kvalitetnije i efikasnije izvršavaju zadatke i rešavaju probleme – zahvaljujući samopouzdanju, osećaju se sposobnim i voljnim da učine sve što je u njihovoj moći kako bi pronašli najbolje rešenje problema sa kojima se susreću.
  • Manje su anksiozni i pod stresom – oni su sigurni u sebe, ne osećaju se ugroženo i ne plaše se da naprave sledeći korak ni kada stvari ne idu onako kako su planirali ili očekivali.

Kako biti asertivan

Nije uvek lako raditi na ovoj veštini, ali moguće je. Dakle, ako su vaš karakter ili radno mesto skloniji pasivnom ili agresivnom nego asertivnom ponašanju, onda je dobra ideja da radite na sledećim područjima koja će vam pomoći da postignete ravnotežu:

Vrednujte sebe i svoja prava

Da biste bili asertivniji, najpre treba da radite na boljem razumevanju sebe, kao i na verovanju u sopstvenu vrednost i vrednost koju imate za svoju organizaciju i tim. To uverenje je osnova samopouzdanja i asertivnog ponašanja. Potrebno je da osvestite da zaslužujete da se prema vama postupa dostojanstveno i sa poštovanjem, a to će vam dati samopouzdanje da se zauzmete za sebe i svoja prava i zaštitite svoje granice, da ostanete verni sebi, svojim željama i potrebama.

Iako je samopouzdanje važan aspekt asertivnosti, bitno je razlikovati ga od nadmenosti i arogancije. Vaša prava, misli, osećanja, potrebe i želje su izuzetno važni, ali isto to važi i za druge ljude. Ključ je u ravnoteži.

Izrazite svoje potrebe i želje sa sigurnošću

Kako biste dali svoj maksimum, potrebno je da se vaše potrebe ispoštuju i da budu zadovoljene.

Ne čekajte da neko drugi prepozna ono što vam treba. Možda ćete čekati zauvek! Preuzmite inicijativu i počnite da prepoznajete sve ono što vam je potrebno na radnom mestu ili u drugoj sferi života. Zatim postavite ciljeve tako da to možete postići. Nakon što to učinite, možete reći svom šefu ili kolegama tačno šta vam je potrebno, kako biste dostigli zacrtane ciljeve. I ne zaboravite da se držite svog plana. Čak i ako ono što sada želite nije moguće, ljubazno pitajte da li možete ponovo da date isti predlog nakon određenog vremena.

Pronađite način da iznesete svoje potrebe i želje bez žrtvovanja tuđih potreba. Ne zaboravite da, ukoliko želite da vam ljudi izađu u susret, agresivno ili napadno ponašanje može dovesti do suprotnog efekta i čak može ugroziti vaš odnos.

Prihvatite da ne možete kontrolisati ponašanje drugih ljudi

Ne pravite grešku tako što ćete preuzeti odgovornost za reakcije drugih ljudi na vašu asertivnost. Ako se, na primer, oni ponašaju ljutito ili ogorčeno prema vama, pokušajte da izbegnete da i se i vi prema njima ponašate na isti način.

Imajte na umu da možete kontrolisati samo sebe i svoje ponašanje, zato se trudite da ostanete mirni i odmereni ako stvari postanu napete. Sve dok poštujete i ne ugrožavate tuđe potrebe, imate pravo da kažete ili radite sve što želite.

Izrazite se na pozitivan način

Važno je reći ono što vam je na umu, čak i kada se radi o teškoj ili neprijatnoj stvari. Ali to morate učiniti konstruktivno i empatično.

Ne bojte se da se zauzmete za sebe i suprotstavite se ljudima koji ne poštuju vas ili vaša prava. Možete sebi dozvoliti da budete ljuti. Bitno je samo da ne zaboravite da kontrolišete svoje emocije i da se ne obraćate nikome na uvredljiv način.

Budite otvoreni za kritike i komplimente

Prihvatite i pozitivne i negativne povratne informacije kulturno, skromno i pozitivno.

Ako se ne slažete sa kritikama koje dobijate, trebalo bi da kažete to, ali bez ljutnje i odbrambenog stava. Ovakav način komunikacije može da se nauči kada osvestite odakle potiču vaše emocionalne reakcije i poradite na tome.

Naučite da kažete NE

Reći “ne” nije uvek lako, pogotovo kad niste navikli na to, ali ključno je ako želite da postanete asertivniji.

Poznavanje sopstvenih ograničenja i koliko posla ste u stanju da preuzmete pomoći će vam da efikasnije upravljate svojim zadacima i da precizno odredite u kojoj sferi posla ili života se osećate kao da vas koriste.

Imajte na umu da nikako ne možete uraditi sve ili ugoditi svima, zato je važno da zaštitite svoje vreme i svoj mir tako što ćete reći “ne” kada je to potrebno.

Koristite tehnike asertivne komunikacije

Postoji nekoliko jednostavnih, ali efikasnih tehnika komunikacije koje možete koristiti da biste postali asertivniji.

Tehnika otvaranja – JA poruke

Upotrebite “Ja želim”, “mislim” ili “osećam” da biste preneli osnovne tvrdnje i jasno istakli svoju poentu. Na primer: „Kada se šališ na moj račun pred šefovima, osećam se posramljeno i nervozno“.

Empatija

Uvek pokušajte da prepoznate i razumete kako druga osoba gleda na situaciju. Zatim, nakon što uzmete u obzir njeno gledište, izrazite ono što je vama potrebno.

Na primer: “Razumem da ti ponekad nije lako da radiš sa kolegama iz inostranstva, ali ovaj projekat treba da bude završen do petka. Hajde da svi sednemo i zajedno pronađemo neko rešenje.”

Eskalacija

Ako su vaši prvi pokušaji da se izjasnite bili neuspešni, možda će biti potrebno da dodatno eskalirate stvar. To znači postati još direktniji i jasniji (naravno, uz pristojnost i poštovanje) sa osobom sa kojom razgovarate, pa i završiti time što ćete reći šta ćete uraditi ako i dalje ne poštuje vaše potrebe.

Na primjer: ,,Petre, ovo je treći put ove nedelje da ti skrećem pažnju zbog kašnjenja na sastanak. Ako budeš zakasnio još jednom, moraću da pokrenem disciplinski postupak.”

Međutim, imajte na umu da, bez obzira na posledice na koje upozorite dotičnu osobu, na kraju ipak postoji mogućnost da se stvari ne završe onako kako očekujete. Ako je to slučaj, biće potrebno da preduzmete dalje mere na način koji ste saopštili.

Odlaganje reakcije

Ponekad je najbolje ne reći ništa. Možda ste previše emotivni ili možda još niste sigurni šta želite.

Ako je to slučaj, budite iskreni i recite osobi da vam treba neko vreme da razmislite. Na primer, možete reći “Malo si me zbunio i uznemirio time što si rekao. Hajde da nastavimo razgovor za pola sata, da malo razmislim o tome.”

Tehnika pokvarene ploče

Ukoliko je neko jako uporan i ignoriše vašu poruku, vi budite još uporniji.

Ako, na primer, ne možete da preuzmete neki dodatni posao, budite direktni i recite: „Ne mogu da preuzimam više projekata“. Ako osoba i dalje ne prima poruku, nastavite da ponavljate poruku istim jezikom i ne posustajte. Vremenom će morati da shvati da zaista mislite ono što govorite.

Na primer:

,,Želeo bih da radiš sa mnom na projektu za novog klijenta.”

,,Ne mogu trenutno da preuzmem više projekata.”

,,Biće ti dodatno plaćeno za to.”

,,Ne mogu trenutno da preuzmem više projekata.”

,,Ozbiljno, ovo je zaista važno. Moj šef insistira na tome da se to završi što pre.”

,,Ne mogu trenutno da preuzmem više projekata.”

,,Hoćeš li da mi učiniš uslugu?”

,,Žao mi je, volela bih da ti pomognem, ali jednostavno ne mogu trenutno da preuzmem više projekata.”

Tehnika priznavanja greške

Ako ste napravili grešku, pošteno je da je priznate. Ljudski je grešiti i, ako preuzmete odgovornost za to što se dogodilo, pokazujete da ste osoba koja stoji iza svojih postupaka i ima integritet.

Direktor: ,,Projekat vašeg tima nije završen u dogovorenom roku.”

Petar: ,,Nažalost, tako je.”

Direktor: ,,U čemu je problem?”

Petar: ,,Pogrešio sam. Nisam dobro procenio vreme koje će nam biti potrebno.”

Direktor: ,,Shvatate da je to nedopustivo?”

Petar: ,,Potpuno.”

Direktor: ,,Dobro, sledeći put bolje procenite ili zatražite produženje roka ako je potrebno.”

Tehnika vraćanja lopte

Ova tehnika se primenjuje kada se suočavate sa kritikom koja može zvučati manipulativno i agresivno. Umesto uobičajenih emotivnih reakcija i potrebe za pravdanjem i odbranom, ,,lopta” se vraća kritičaru i traži se od njega da konkretno kaže u čemu se sastoji problem. Na primer:

,,Nisi dobro obavljao posao ovog meseca, plata će ti biti smanjena.”

,,Da li biste mogli da mi kažete šta konkretno nisam dobro uradio?”

,,Bilo je tu dosta stvari, nije samo jedna…”

,,Možete li da mi kažete konkretno na šta mislite?”

Ovo su samo neke od tehnika koje mogu olakšati asertivnu komunikaciju. Kao što smo već naveli, biti asertivan znači naći pravu ravnotežu između pasivnosti (koja nije dovoljno asertivna) i agresije (ljutito ili neprijateljsko ponašanje). To znači imati snažan osećaj za sebe i svoju vrednost i stajati iza svojih potreba, čak i u najtežim situacijama. Naravno, uz poštovanje i bez ugrožavanja drugih.

Kao i svaka veština, i ova se stiče i usavršava kroz vreme, aktivnim korišćenjem i ponavljanjem. Takođe, možete koristiti asertivne tehnike koje će vam pomoći da čvrsto i direktno komunicirate i jasno iznosite svoje misli i osećanja. To se neće dogoditi preko noći, ali, primenjujući ove tehnike redovno, polako ćete izgraditi veće samopouzdanje, a samim tim ćete postati odlučniji, produktivniji, zadovoljniji i srećniji.

Reference:
How to Be Assertive
Asertivne tehnike

Da li je vaš stil komunikacije više asertivan, pasivan ili agresivan? Umete li da jasno izrazite svoje potrebe i da se zauzmete za sebe? Podelite sa nama u komentaru ispod.

Ukoliko vam se dopao ovaj tekst, obavezno pročitajte i Kako da kažem NE na fin način, kao i Šta me sprečava da uspem.

4.8 5 glasovi
Oceni sadržaj
Nataša

Nataša

Glavni urednik bloga, asistent direktora i profesionalni lektor

Ljubitelj sam lepih reči, jezika, knjiga, cveća i jednog neverovatnog žutog mačka. Od prava, preko lekture, do WordPress-a u nekoliko koraka.

Nadam se da ti se svideo članak i da ti je pomogao. Ukoliko želiš, ostavi komentar, svoje iskustvo, savet ili pitanje. Takođe, ukoliko primetiš bilo kakvu grešku u tekstu ili smatraš da smo negde pogrešili, obavesti nas - bićemo ti zahvalni.

Prijavite se
Obavestite me o
guest
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x