Asertivna prava i asertivne dozvole ili samo smernice za svestan život?

Iako smo već pisali o asertivnosti, u ovom članku ćemo pričati o asertivnim pravima i dozvolama. Iako ovo može zvučati dosadno, uskoro ćemo vas uveriti da nije tako ,,kao što izgleda” i da je ovo nešto što će vam zvučati veoma logično ili čak nešto što bi trebalo da se podrazumeva. Pre nego što pređemo na ovu važnu temu, podsetićemo se osnova asertivne komunikacije.

Kada kažemo asertivna komunikacija, mislimo na izražavanje vlastitih misli, osećanja i stavova na direktan i iskren, ali po sagovornike uvažavajući način. U njenoj srži je uverenje osobe da nikome ne može da pođe za rukom da manipuliše njenim emocijama i ponašanjem, ukoliko mu ona sama to ne dozvoli. U skladu sa tim, asertivnost podrazumeva da u komunikaciji postoje određena prava kojih je osoba svesna. Ona su svojstvena svakome od nas, u bilo kojoj međuljudskoj interakciji, te asertivna osoba uvažava i asertivna prava svojih sagovornika. U daljem tekstu ćemo definisati koja su to prava.

Moje je pravo da procenjujem svoje ponašanje i da snosim posledice za isto, ako je to potrebno. Ovo pravo se smatra fundamentalnim. Iz njega proističu sva ostala. Odnosi se na svesnost osobe da je odgovorna za sebe i svoje postupke, kao i da poricanje ili ignorisanje odgovornosti ne umanjuje posledicu.

Moje je pravo da ne dajem objašnjenja i izvinjenja za svoje ponašanje. Ako ovo povežemo sa prethodnim pravom da je svako od nas procenjivač onoga što radi, onda sledi da ne moramo svoje ponašanje da objašnjavamo drugima kako bi oni procenjivali da li je ono ispravno. Naravno, to ne isključuje njihovo pravo da kažu da se njima neko naše postupanje ne sviđa, ali onda mi imamo pravo da nađemo kompromis, u potpunosti uvažimo njihovo mišljenje ili ga u potpunosti odbacimo.

Ja odlučujem da li je moja dužnost da rešavam probleme drugih ljudi. Svako od nas je odgovoran da rešava svoje probleme. Mi našim saosećanjem i savetima pomažemo samo delimično – na samoj osobi koja se suočava sa određenim problemom je da preduzima konkretne akcije u pravcu rešenja, jer je to njena odgovornost. Mi, dakle, nemamo obavezu da rešimo tuđi problem, i u skladu sa tim sagledavamo gde su granice naših mogućnosti kada nekome pomažemo. Ovo je princip koji se odnosi i na samo psihološko savetovanje – savetnik/psihoterapeut ne daje gotova rešenja za probleme već pomaže klijentu da ih sam reši.

Imam pravo da menjam svoje mišljenje. Naša uverenja nisu rigidna i fleksibilna, niti treba da budu. Očekivano je da se menjaju tokom vremena, od iskustva do iskustva, a to nam i omogućava da se bolje nosimo sa različitim situacijama. Menjaju se, takođe, i želje i potrebe. Ukoliko imamo uverenje da to nije u redu, da je pogrešno, da time pokazujemo da smo neodgovorni doći će do unutrašnjih konflikata te će asertivna komunikacija ustupiti mesto agresivnoj ili pasivno-agresivnoj.

Imam pravo da pogrešim. Ljudi su pogrešiva bića. Kada se usvoji ovo uverenje, nasuprot uverenju: ,,Greške se nikako ne smeju praviti. Ako se naprave, mora se osećati krivica. Ja stalno donosim pogrešne odluke, bolje je da to prepustim nekom drugom’’ otvara se polje za asertivnu komunikaciju. U tom smislu, ukoliko nam neko, recimo, prebacije zato što kasnimo, asertivan odgovor bi bio: ,,U pravu si, kasnim’’.

Imam pravo da kažem ,,ne znam’’. Da bi se ovo pravo realizovalo, potrebno je da se distanciramo od uverenja: ,,Uvek moram tačno da znam koju posledicu će izazvati moje ponašanje/ Uvek moram da znam tačan odgovor na svako pitanje’’, te da internalizujemo novo uverenje: ,,Ne moram uvek unapred da znam šta će se desiti/ne moram uvek da znam tačan odgovor na svako pitanje’’. Pravo koje je u vezi sa ovim, i takođe se smatra asertivnim je: ,,Imam pravo da dam sebi vremena da razmislim pre nego što odgovorim na neko pitanje’’.

Imam pravo da kažem ,,ne razumem’’. Niko od nas ne može i nije dužan da čita i razume tuđe misli. Sagovornici koji to očekuju od nas, bez jasnog verbalnog definisanja svojih želja, ujedno očekuju i neasertivnu komunikaciju. Tuđe misli i očekivanja možemo da naslućujemo, ali to ostavlja puno prostora za nesporazume i konflikte koji mogu da proisteknu iz istih. U vezi sa tim je i pravo ,,Mogu da pitam ono što me zanima’’. Pravo druge osobe je da ne odgovori ukoliko pitanje smatra neprikladnim.

Imam pravo da kažem ,,ne’’. Kada osvestimo ovo pravo, na lakši način ćemo izražavati i svoje želje, potrebe, stavove, postavljaćemo zdrave granice u odnosu na druge ljude, i direktno otvoriti put ka asertivnoj komunikaciji i kostruktivnom rešavanju problema. Slično ovom je i pravo koje glasi: ,,Imam pravo da se sa nekim ne slažem, iako će ga to možda povrediti’’. Osobe koje ne ostvaruju ova svoja prava, često postaju objekat različitih manipulacija i razvijaju duboko unutrašnje nezadovoljstvo.

Moje odluke ne moraju uvek i u potpunosti biti logične. U našim mislima, emocijama i željama često nema puno logike i teško ih je svrstati u isključive kategorije ,,crno’’ ili ,,belo’’. U različitim situacijama osećamo različite emocije, imamo različita razmišljanja i želje. Vodeći se isključivo logikom, često ograničavamo sebe na ono što okruženje od nas očekuje, verujući da mi sami nismo dovoljno objektivni. Prava za koja možemo reći da su srodna ovom su: ,,Imam pravo da se osećam dobro u svojoj koži zbog svog ponašanja/načina života’’, i ,,Imam pravo da samostalno odlučujem o svojim prioritetima, o svom vremenu, o tome kako ću i sa kim da ga provodim’’.

Imam pravo da kažem ,,to nije moja stvar/briga’’. Često se u komunikaciji od nas zahteva da nešto ,,moramo’’ (što automatski kod nas može razviti otpor), a imamo tendenciju i da sami sebi postavljamo takva pravila – na primer, da težimo ka savršenstvu. Za obe strane, kao i za samu komunikaciju, bilo bi produktivnije osvestiti da li i ko nad nečim zaista ima kontrolu i u kojoj meri.

Još neka od asertivnih prava su: ,,Imam pravo da osetim bilo koju emociju, i da je pokažem na neugrožavajući način’’, ,,Imam pravo da očekujem poštovanje i uvažavanje’’, ,,Imam pravo da uživam u svojim uspesima i budem ponosan/-na na sebe’’.

Hajde da pričamo o ovome. Kako vam se dopao ovaj članak i šta vam je najviše skrenulo pažnju?

Reference:
Asertivna prava
Asertivna prava i asertivne dozvole u svakodnevnom životu i u sistemu obrazovanja

5 1 glas
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x