Kako dati konstruktivnu kritiku, očuvati i unaprediti odnos sa partnerom?

Svakodnevni izazovi i stres doprinose tome da se komunicira pod emotivnim nabojem, da ljudi imaju manje strpljenja i razumevanja i tako dolazi do nepotrebnih svađa koje, na duže staze, mogu značajno uticati na kvalitet odnosa. Iz ovog razloga je važno da najpre vodimo računa o sebi, svom emotivnom i psihološkom stanju kako bismo bili staloženi i smireni, a zatim i da radimo na veštinama komunikacije i tako čuvamo odnose koji su nam važni u životu.

Pre nego što pređemo na suštinu ovog članka, ono što je veoma važno da napomenemo je da u većini slučajeva ne možemo imati svesnu i kvalitetnu komunikaciju sa partnerom ukoliko i mi i partner nismo dublje radili na sebi, odnosno iscelili svoje traume (iz ranog detinjstva). Kvalitet komunikacije u najvećoj meri zavisi od naših emocija, odnosno stanja našeg nervnog sistema. Nekoliko faktora utiče na stanje našeg nervnog sistema, a neki od njih su trenutni osećaj sigurnosti i osećaj sigurnosti u ranom detinjstvu, kao i prenatalnom periodu.

Ukoliko nismo iscelili odnos sa roditeljima koji su nas zanemarivali, odbacivali, napuštali, ignorisali, komunikacija sa partnerom će češto ličiti na bojno polje i biće skoro nemoguće unaprediti komunikaciju (jer dolazi iz nesvesnog).

U ovom članku bavimo se načinom na koji iznosimo kritiku, a taj način može biti koristan ili štetan po odnos.

Konstruktivna i destruktivna kritika

Način na koji iznosimo da nam nešto smeta, odnosno kritikujemo, može biti konstruktivan (koristan) ili destruktivan, odnosno štetan. Kritika je konstruktivna kada imamo nameru da njome postignemo neki koristan cilj, da postignemo željenu promenu u ponašanju osobe čije ponašanje kritikujemo. Sa druge strane, destruktivna kritika ne dovodi do promene ponašanja, već pre kod druge strane izaziva ljutnju, distanciranost, otpor i izbegavajuće ponašanje, vodeći u novi konflikt.

Mudri ljudi više vole da imaju koristi od konstruktivne kritike nego da budu uništeni lažnim pohvalama.
– Shiv Khera

Destruktivna kritika

Krenućemo od obrasca ponašanja koji nije koristan kako bismo videli u čemu grešimo i zašto nastaje problem kada se kritika iznese na ovakav način. Destruktivna kritika se fokusira isključivo na problem. Najčešće je ton kojim se iznosi ova vrsta kritike vrlo neprijatan, povišen, obojen ljutnjom, pasivnom ili aktivnom agresijom. Ova vrsta povratnih informacija ne nudi ohrabrenje, pomoć ili podršku za poboljšanje, već uglavnom izaziva podjednako neprijatna osećanja kod druge strane.

• Kritikuje se osoba umesto ponašanja. Na taj način stvara se prostor za javljanje ljutnje i otpora a smanjuje se mogućnost promene ponašanja, jer ponašanje se može menjati, ali ne i osoba koja je predmet kritike. Može doći i do ružnih reči koje predstavljaju ujedno i izraz nepoštovanja druge osobe. Npr. ,,Nikad mi ni u čemu ne pomažeš, sve ti je teško, toliko si lenj!”
• Kritika nije jasna već uopštena, fokus je na neprijatnoj emociji umesto na konkretnom predlogu šta treba uraditi. Osoba koja kritikuje iznosi svoje nezadovoljstvo, ne dajući tačan prikaz onoga što bi bilo poželjno da druga strana promeni. Npr. ,,Uopšte se ne trudiš oko našeg odnosa, baš te briga!”
• Kritikuje se na agresivan i/ili ponižavajući način. Destruktivna kritika se često daje u afektu ili pod jakim emotivnim nabojem, samim tim ton može biti glasan, agresivan ili pasivno-agresivan, može biti uključeno i vređanje ili ponižavanje. Npr. ,,Ti vidiš samo sebe, ne zanimaju te tuđa osećanja!”
• Koriste se reči poput nikad, uvek, stalno i osoba se direktno okrivljuje korišćenjem zamenice ti. Korišćenjem ovih reči ne daju se korisne informacije drugoj strani, već se nameće osećaj krivice i stvari se obično preuveličavaju pod uticajem jakih osećanja. Npr. ,,Ti uvek imaš nešto važnije da radiš, nikad ti ja nisam prioritet…”

Konstruktivna kritika

Konstruktivna kritika je jasna, direktna, iskrena i jednostavna za implementaciju. Daje konkretne primere i predloge za pozitivne promene. Ova vrsta povratnih informacija naglašava načine na koje primalac može da napravi pozitivna poboljšanja u svom ponašanju kako bi minimizirao buduće probleme.

• Odnosi se na ponašanje, a ne na osobu. Tako se izbegava vređanje, poštuje se druga osoba, njeno pravo da pogreši i daje se mogućnost osobi da promeni dato ponašanje. Npr. ,,Smeta mi kada ne isprazniš kantu za smeće ujutru kada kreneš na posao, iako smo se dogovorili da ti preuzmeš tu obavezu.”
• Kritika je jasna, konkretna i direktna, uz predlog kako da se situacija popravi. Iznosimo tačno ono ponašanje koje nam smeta ili predstavlja problem kako ne bi došlo do nesporazuma, a zatim predlažemo način na koji to može da se unapredi ili promeni. Npr. ,,Ne osećam se dobro kada stalno ja organizujem zajedničke izlaske i pravim planove. Volela bih da i ti povremeno preuzmeš inicijativu i pokažeš mi da ti je važno da provodimo vreme zajedno.”
• Koristi se asertivna komunikacija, umesto agresivne ili pasivne. Ton je miran, staložen, glas nije povišen. Govori se iz sopstvene pozicije, bez okrivljavanja druge strane, sa empatijom. Npr. ,,Kada sam tužna ili uznemirena, bude mi još teže ako se udaljiš i ne komuniciraš sa mnom. Tada bi mi najviše značilo da me zagrliš i budeš pored mene. Možeš li ubuduće da obratiš više pažnje na to?”
• Kritika zapravo nema prizvuk kritike već je to iznošenje sopstvenih osećanja, misli ili zapažanja uz sugestiju kako može biti bolje. Ništa se ne forsira i ne nameće, razgovara se u momentu kada su obe strane smirene i otvorene za komunikaciju. Uvažava se perspektiva druge strane i empatija je ključna (pogledati prethodne primere).

Kako primiti kritiku?

Kao što je važno znati da damo konstruktivnu kritiku, važno je umeti i da je primimo kada smo mi kritikovana strana. Ovde nećemo previše dužiti jer zapravo postoji samo nekoliko načina na koje se može primiti feedback koji je konstruktivan. Dakle, kada vas neko (konstruktivno) kritikuje, važno je da saslušate osobu i da pokušate da se na momenat distancirate od situacije kako biste bili objektivni koliko god je to moguće. Postavite dodatna pitanja ukoliko je potrebno, a zatim uzmite vreme koje vam treba da donesete odluku o daljem ponašanju.

Slede četiri načina na koje (svesno ili nesvesno) možemo odreagovati na kritiku bilo koje vrste, bez obzira na to od koga dolazi.

• Da, ovo je tačno. Usvajam kritiku i menjam ponašanje, unapređujem sebe.
• Ne, ovo nije tačno. Ne slažem se, odbacujem i zaboravljam.
• Hm, ne znam da li je ovo istina ili ne… Razgovaraću i sa drugim bliskim ljudima, razmisliću o svom ponašanju u prošlosti i u drugim situacijama dok ne utvrdim da li je tačno ili nije.
• Ne sviđa mi se ovo, trigeruje me. Ignorišem i potiskujem.

Mudri ljudi kažu da četvrta situacija često vodi do najvećih promena, s tim što je taj put uglavnom trnovit. Kada se nešto u našem životu pojavljuje više puta i/ili sa više strana, a mi to uporno izbegavamo, ignorišemo ili potiskujemo, to je siguran znak da je namenjeno nama. Kada se izbegavanje pretvori u preispitivanje i um se otvori za eventualnu promenu, tada se dešava najveći rast.

I za kraj…

Način na koji se obraćate partneru (kao i način na koji primate kritike/sugestije) je svakako moguće menjati, ali samo ako radite na sebi i odnosu sa sobom, jer odatle polaze i svi drugi odnosi. U suprotnom, dugotrajne promene koje pokušavate da napravite su ekvivalentne postavljanju modernih cigala na temelj od blata. Komunikacija je veština koja se uči i vežba, ali je jako teško komunicirati smireno i asertivno ukoliko se u vama dešava oluja. Stoga, još jednom: zdrav odnos sa sobom, emocionalna inteligencija i prepoznavanje sopstvenih okidača ne samo da će vam dati slobodu, osećaj lakoće i unutrašnji mir, već i neuporedivo kvalitetnije i lepše odnose.

Referenca:
Konstruktivna i destruktivna kritika