skip to Main Content

Bezuslovno prihvatanje sebe i tehnika tri kruga

Veliki deo emocionalnih poremećaja i disfunkcionalnog ponašanja čvrsto je ukorenjen u negativnoj slici o sebi. Mnogi od simptoma koje viđam kod svojih klijenata su rezultat njihovog obezvređujućeg načina razmišljanja o sebi samima. Većina teoretičara i praktičara takođe smatra da su problemi vezani za procenu lične vrednosti kritična varijabla u ljudskoj emocionalnoj patnji.

Umesto da učim klijenta da prevaziđe svoj problem tako što će ojačati svoj ego, izgraditi pozitivnu sliku o sebi ili povećati samopoštovanje, zauzimam stanovište da bi za klijenta bilo bolje da se oslobodi i samopoštovanja i samosrozavanja.

prihvatanje sebe

REBT terapija uporno odbacuje samoprocenjivanje na bilo koji način i u bilo kom obliku, jer je skoro uvek samoosujećujuće, potpuno apsurdno i filozofski neodrživo.

Ljudi su bezgranično složena stvorenja koja karakteriše bezbroj različitih osobina i sposobnosti, koje se čitav život mogu menjati. Pojedinac je jedan skup dinamičnih karakteristika, manira i ponašanja. Pored toga, svaka osobina i sposobnost može se oceniti ili proceniti kao dobra ili loša, važna ili nevažna, vredna ili nevredna. Procenjivanje zavisi od toga koliko dobro ili koliko loše te osobine ili sposobnosti služe našim ciljevima i željama. Self zato sačinjava mnoštvo pozitivnih i
negativnih obeležja.

Ovo znači da se identitet ili sveukupne vrednosti jedne osobe ne mogu svesti na jedno definitivno obeležje ili stepen koji bi imao smisla. Prosečna osoba igra preveliki broj uloga, sa različitim stepenom kompetencije ili nekompetencije, da bi se mogla okarakterisati ili oceniti na samo jedan način, ma koji to način bio. Drugim rečima, neko može imati dobru ili lošu osobinu, ali ne dobro ili loše ja. Važno je da sagledate sebe na veoma detaljan i raščlanjen, ali sasvim razuman način. Procenite svoje postupke i ponašanje, i to svako pojedinačno, ali izbegnite da tom procenom merite svoju ukupnu ljudsku vrednost.

Na primer, ako ste uspešni i obasuti divljenjem, sagledajte te vrline kao nagrade i zadovoljstva, a ne kao dokaz da ste u potpunosti dobri, vredni ili poput božanstva. S druge strane, ako niste uspešni u poslu ili prihvaćeni od ljudi, pomoći će vam ako takve nezgode doživite pre kao razočarenje i frustracije nego dokaz da ste sami loši, bezvredni ili prokleti.

Ljudi sa ego problemima spadaju u jednu od sledeće tri kategorije:

  1.  Oni koji sebe definišu u odnosu na to šta rade ili šta drugi misle o njima. Ako pripadate ovom tipu, kada uradite nešto što definišete kao loše ili ako neko misli da ste loša osoba, verujete da to dokazuje da ste zaista loši.
  2. U drugu kategoriju spadaju oni koji obezvređuju sebe kao rezultat nekih razočarenja, posebno onih vezanih za neuspeh ili odbacivanje. To su one osobe koje sebe smatraju obezvređenim ili manje vrednim jer nisu zadovoljile svoje kriterijume vrednosti.
  3. Konačno, postoje i oni ljudi koji optužuju, ocrnjuju i okrivljuju sebe zbog svojih grešaka
    i nedostataka. Najčešći simptom koji rezultira iz ovakvog samooptužujućeg razmišljanja je osećanje krivice.

Razmišljanje ,,Ja sam loš”

Osoba sa ovakvim razmišljanjem nesvesno se drži filozofije da je čovek ono što radi. Ako uprskate na poslu, padnete na ispitu, upropastite vezu, onda znači da ste loši. Drugim rečima, verujete da vas vaši loši postupci mogu pretvoriti u lošu osobu.

devojka na krevetu sa jastukom preko glave

U praksi prvo pomažem klijentu da shvati da, mada ljudi moraju biti odgovorni za svoje postupke ili karakteristike, oni nisu neophodno njihov ekvivalent. Takođe, ukazujem na to da mišljenja drugih ne mogu magično da transformišu ljude.

Razmišljanje ,,Ja sam bezvredan”

Ako ovako razmišljate, verujete u dve osnovne ideje. Prvo – da ljudi imaju neku vrstu ugrađene vrednosti, i drugo – da razočarenja, obično u vidu neuspeha ili neprihvatanja, na neki način umanjuju tu ugrađenu vrednost. Ova vrsta razmišljanja izjednačava neuspeh ili neprihvatanje sa inferiornošću i bezvrednošću. Kada se suoče sa svojim nedostacima, osobe koje ovako razmišljaju srozavaju sebe u potpunosti. One obezvređuju i degradiraju sebe tvrdeći da su samo pola ljudskog bića.

Ovu vrstu samoosujećujućeg razmišljanja najspremnije ćete prevazići ako shvatite da ljudi nemaju nikakvu unutrašnju urođenu vrednost ili valjanost i ako shvatite da, iako je vaše ponašanje vredno ili nevredno, to ne znači da ste i sami vredni ili bezvredni.

Razmišljanje ,,Ja sam proklet‘‘

U ovu kategoriju spadaju oni koji okrivljuju i mrze sebe i veruju da zaslužuju najoštriju i najtežu kaznu za svoje greške. Oni misle da greške i nedostaci dokazuju da je osoba tako pokvarena i zla da se može izložiti najokrutnijoj mogućoj patnji. Takvo razmišljanje ih ponekad primorava na sve vrste samokažnjavanja, uključujući i samopovređivanje. Ipak, najčešći vid kažnjavanja kod onih koji upražnjavaju samomržnju je mentalna samozloupotreba. Kada o sebi razmišljate na ovaj način, osuđujete i vređate sebe, a najčešći simptom je osećanje krivice.

Pomoći će vam ako shvatite da ima malo smisla kažnjavati samog sebe, bez obzira na ozbiljnost vaše greške ili zločina. Svakako priznajte svoje greške i mane, jer je to jedini način da se one koriguju ili prihvate. Brutalno samookrivljavanje prelazi granice i korigovanja i prihvatanja. Takav pristup je preterivanje, kao kada bismo zahtevali da nam se zbog glavobolje izvrši operacija mozga, a može nam pomoći jedna tableta. Kada napravite grešku, prvo prihvatite odgovornost za svoj postupak, a zatim, što je veoma važno, izbegnite da se okrivljujete i proklinjete zbog njega.

Tehnika ,,Tri kruga”

Jedna od tehnika koja može pomoći u povećanju bezuslovnog prihvatanja sebe sastoji se od grafičkog prikaza tri kruga. Prvi krug je ispunjen minusima, drugi krug je ispunjen plusevima, a treći krug je ispunjen mešavinom pluseva i minusa.

tri drvena kruzica

Plusevi predstavljaju vaše dobre karakteristike, dok minusi predstavljaju vaše loše karakteristike. Kako biste nazvali osobu koja ima samo dobre karakteristike i koja je predstavljena prvim krugom sa plusevima? Klijenti obično odgovaraju da bi to bila „dobra osoba“, „anđeo“ ili „svetac“. Kako biste nazvali osobu koja je predstavljena drugim krugom koji je ispunjen samo minusima, tj. samo lošim karakteristikama? Klijent će najčešće reći ,,loša osoba” ili ,,đavo”. Kako biste nazvali osobu koja je predstavljena trećim krugom, ako posmatramo krug koji je ispunjen plusevima i minusima, tj. pozitivnim i negativnim karakteristikama? Klijenti najčešće zastanu i na kraju kažu: „običan čovek“ ili „Takvi smo svi mi“.

Kakvi smo svi mi? Mi smo krug sa plusevima i minusima. Ljudi nisu ni potpuno dobri, ni skroz loši. Kada usmerite svoju pažnju na svoje loše karakteristike i zahtevate da te karakteristike ne smeju postojati i da morate imati samo dobre osobine, vi više ne vidite sebe kao pogrešivo ljudsko biće, sa plusevima i minusima, već kao lošu osobu. S druge strane, ako usmerite pažnju na te iste loše karakteristike u trećem krugu i samo preferirate, ali ne zahtevate da one ne smeju postojati (tj. verujete: „Voleo bih da nemam tu karakteristiku, ali ne znači da je ne smem imati“), krivo vam je zbog negativne osobine, ali i dalje sebe prihvatate kao pogrešivo ljudsko biće, kao treći krug. Ova vežba vam služi da to ne zaboravite.

Prihvatanje sebe je deo ličnog razvoja i krucijalno je u svakom segmentu života. Ukoliko imate problem sa obezvređivanjem sebe, tj. sa globalnim, negativnim ocenjivanjem sebe, možete se javiti za savet, podršku ili psihoterapiju, online ili lično.

Da li bezuslovno prihvatate sebe i koji su to najveći plusevi koje biste sebi dali? Da li se slažete sa tvrdnjom da ne postoje potpuno dobre ili loše osobe, već da smo svi mi skup pluseva i minusa? Podelite sa mnom u komentaru ispod.

3.6 5 glasovi
Oceni sadržaj
Sena Ratković

Sena Ratković

Master psiholog i RE&KBT psihoterapeutkinja

Pomažem vam da, kroz aktivnu i direktivnu terapiju, kao i domaće zadatke i tehnike, promenite disfunkcionalno ponašanje, iracionalna uverenja i nezdrava osećanja. Takođe, akcenat stavljam na psihoedukaciju i prevenciju ponovnog javljanja simptoma i samoodmažućih ponašanja i osećanja.

Radim u Novom Sadu, gde sam i završila Filozofski fakultet, a radim i online terapije. Takođe, završila sam i REBT pridruženi trening centar Instituta Albert Elis iz Njujorka. Članica sam Udruženja za kognitivne i bihejvioralne terapije i Saveza psihoterapeuta Srbije.

Prijavite se
Obavestite me o
guest
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x