skip to Main Content

Čemu nas zaista uči priča o 5 majmuna

Ako niste čuli ovu priču do sada, evo prilike. Ako jeste, ovo može biti sjajan podsetnik, uz naš jedinstven dodatak na dnu teksta kao zaključak.

Priča

Grupa naučnika je smestila pet majmuna u kavez, u čijem središtu su bile merdevine sa bananama na vrhu. 

Svaki put kada bi se jedan od majmuna popeo na merdevine, naučnici bi polili ostale majmune hladnom vodom. Nakon nekog vremena, svaki put kada bi neki od majmuna pokušao da se popne na merdevine, ostali majmuni bi ga pretukli. Pošto je proteklo još neko vreme, više se nijedan majmun nije usuđivao da se popne, bez obzira na veliku želju. 

Naučnici su onda odlučili da zamene jednog majmuna, a takođe su i prestali da ih polivaju hladnom vodom. Prva stvar koju je novi majmun uradio jeste da se popeo na merdevine. Istog trenutka, drugi majmuni su ga pretukli. Nakon nekoliko prebijanja, novi majmun je naučio da se ne penje na merdevine, iako nikada nije saznao zbog čega. Još jedan majmun je zamenjen i isto se dogodilo. Prvi zamenjeni majmun je učestvovao u prebijanju novog. Vremenom su naučnici menjali i ostale majmune, tako da je na kraju ostala grupa od pet majmuna koji su, iako nikada nisu doživeli hladan tuš, nastavili sa prebijanjem svakog majmuna koji je pokušao da se popne na merdevine.

Kada biste pitali nove majmune zašto dolazi do tuče, odgovor bi verovatno bio: ,,Ne znam, tako se to radi ovde.”

Da li su mnogi ljudi poput ovih majmuna?

Iako priča govori o majmunima, ona je i savršena metafora za ljudsko ponašanje. Svi smo mi, u manjoj ili većoj meri, podložni uticaju okruženja i usvajanju stavova i ponašanja okoline. Ovo se naročito odnosi na period detinjstva i adolescencije, kada se osoba formira. U želji da bude voljeno i prihvaćeno, dete će ponavljati ono ponašanje koje roditelj odobrava i naučiće da ne radi ono zbog čega može biti kažnjeno. S druge strane, odrasli ljudi, kako bi bili prihvaćeni ili poštovani u određenom okruženju, ili u strahu od osude i nerazumevanja okoline, često će se truditi da se ponašaju, govore, rade i misle isto što i njihova okolina, odnosno većina. Vremenom, takvo ponašanje postaje automatsko i osoba ,,zaboravlja” i potiskuje svoju pravu prirodu, svoje želje, ciljeve, razmišljanja. Stapa se sa masom.

Čovek koji ne postavlja pitanja i radi sve što mu se kaže je mrtav, a da toga nije ni svestan.

Branislav, osnivač i direktor platforme

Ako većina misli da je rizično započeti svoj biznis – neću ni ja, nisam lud da rizikujem. Ako kažu da je sramota ići na terapiju – neću da me ismevaju, ne treba meni to. Ako svi oko mene piju lekove i redovno su bolesni – to je normalno, nema to veze sa mojim načinom života. Ako i njih deca ne poštuju i stalno se svađaju sa ženama/muževima – to je tako, ne može drugačije. Ako su moji prijatelji nezadovoljni svojim životima – šta da radimo, živimo u Srbiji, ovde je to normalno.

Ako imate nadređenog, da li ste ga ikada pitali zašto se nešto radi baš na taj način a ne na neki drugi, bolji način? Da li imate bolji način za rešavanje nečega, ali ne smete da ga iznesete jer već neko ranije nije uvažio ono što ste vi predložili i zato odlučujete da prećutite? To nije put napretka. Ovom svetu su neophodni hrabri ljudi puni ideja koji će da inoviraju i preuzmu odgovornost za sebe i svoj rad.

A zaključak?

Vi ga donesite sami. Ovo su naši:

  • Ne plaši se da izneseš svoje mišljenje, ne osuđuj i ne povređuj druge jer imaju svoje.
  • Ako si u okruženju u kom se plašiš da izneseš svoje mišljenje ili se isto ne uvažava, možda je vreme da promeniš okruženje. Život je prekratak da budeš nešto što nisi i ne budeš ono što jesi.

U jednom od narednih tekstova ćemo obraditi jedan veoma zanimljiv psihološki eksperiment koji je izveden 1963. godine. On jasno pokazuje koliko daleko ljudi mogu da odu pod uticajem straha, povređujući druga ljudska bića. Kada tekst bude spreman, povezaćemo ga sa ovim, pa mu možete pristupiti i na taj način. Do tada, mislite svojom glavom i neka vas vode ljubav i zdrav razum, a ne strah. Ako ne mislite svojom glavom, neko će misliti umesto vas, a to, verujte, neće biti prijatno i dobro za vas.

Referenca:
Priča o 5 majmuna

Šta mislite, koliko je vaših uverenja i ponašanja stvarno vaše, a koliko ste preuzeli iz svog okruženja bez preispitivanja? Da li imate hrabrosti da kažete ono što mislite i da radite ono što želite, čak i ako to ne odobrava većina? Podelite sa nama u komentaru ispod.

Ukoliko vam se dopao ovaj članak, obavezno pročitajte i Kako da kažem NE na fin način, kao i Ovaj magarac se snašao, a ja?

4.4 21 glasovi
Oceni sadržaj

Nataša

Glavni urednik bloga, asistent direktora i profesionalni lektor

Ljubitelj sam lepih reči, jezika, knjiga, cveća i jednog neverovatnog žutog mačka. Od prava, preko lekture, do WordPress-a u nekoliko koraka.

Nadam se da ti se svideo članak i da ti je pomogao. Ukoliko želiš, ostavi komentar, svoje iskustvo, savet ili pitanje. Takođe, ukoliko primetiš bilo kakvu grešku u tekstu ili smatraš da smo negde pogrešili, obavesti nas - bićemo ti zahvalni.

Prijavite se
Obavestite me o
guest
1 Komentar
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Бунар
Бунар
10 meseci od komentara

Текст је добар, познат одавно, само мислим да је требало нагластити да се радио о психолошком експерименту који практично никада није изведен.

1
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x
PREGLED PORUDŽBINE
Korpa je trenutno prazna.
0