Šta se zaista krije iza crtanih filmova?

,,Ko poseduje ekran – poseduje i um koji uz njega raste.“
U savremenom digitalnom dobu, ova rečenica više nije metafora. Ona je upozorenje. Dok roditelji misle da njihovo dete gleda crtani film „za decu“, iza simpatičnih likova i veselih melodija stoji mnogo više od puke zabave. Iza većine crtanih filmova ne nalazi se pedagoški tim, već strateški plan – koji ima jasnu poslovnu, psihološku i ideološku svrhu.

Ne zabavljaju tvoje dete. Programiraju ga.

U pozadini većine popularnih crtanih filmova ne stoji tim pedagoga i dečjih psihologa koji žele da tvoje dete postane emocionalno stabilna i zdrava osoba. Većinom stoji tim marketinških stručnjaka i investitora – koji znaju da ako se dete veže za određeni lik, brend ili poruku do svoje sedme godine, ta veza ostaje dugoročna.
Drugim rečima – dete ne gleda crtani film, već se kroz njega oblikuje njegov svet: šta je lepo, šta je poželjno, šta je „normalno“, šta treba imati, čime se vredi baviti, a čemu težiti.

Zato:

• Nisu tu da zabave tvoje dete.

• Tu su da ga vežu.

• Tu su da ga oblikuju.

Podsvesna strategija u akciji

Crtaći ne deluju samo kroz priču. Oni koriste čitav spektar psiholoških tehnika kako bi se urezali u detetovu podsvest.

Oni podučavaju:

• Šta je ,,cool” i poželjno (od igračaka, odeće do ponašanja),

• Kako izgleda ,,junak” (često hiperidealizovane verzije tela, moći, uspeha),

• Kako se ponašati, govoriti, kupovati i verovati (u autoritet, u proizvode, u sistem vrednosti).

Koriste se sledeći mehanizmi:

• Ponavljanje – što više puta dete čuje i vidi isti uzorak ponašanja ili proizvoda, to mu postaje „normalnije“.
• Boje + dopaminski okidači – svetle boje, brzi kadrovi, visoki kontrasti i specifične melodije podižu dopamin i stvaraju neurološki efekat sličan adiktivnom ponašanju.
• Emotivna povezanost s likovima – dete ne voli samo crtać, ono voli lika. A ono što voli – želi da poseduje, da sledi, da postane.

Rezultat?
Duboka emocionalna vezanost za sadržaj koji ima komercijalne korene. Dete postaje emocionalno zavisno od proizvoda koji prate te likove.

Zvuči grubo? Jeste. I vrlo je efikasno.

Psihološki najplodnije tlo: rana detinjstva

Prvih 6–7 godina života predstavljaju period kada se formira temelj ličnosti, samopouzdanja, odnosa prema telu, emocijama i svetu oko sebe. To je vreme kada dete nema razvijen unutrašnji glas kritike, već otvoreno prihvata ono što mu se ponudi. Ako lik u crtaću ima određeni stav, naviku ili proizvod, dete ga prihvata kao realnost i uzor. Zato se ogromni kapital ulaže upravo u medije za najmlađe. Jer onaj ko „uđe“ u um deteta na vreme, oblikuje njegove buduće izbore – ne samo potrošačke, već i životne.

Sadržaji koje dete u tom uzrastu konzumira – nisu samo „crtaći“. Oni su oblik duhovne ishrane. I kao što loša ishrana može dovesti do fizičke bolesti, loš medijski sadržaj može dovesti do emocionalne zbunjenosti, površnih vrednosti, lošeg samopouzdanja i potrošačkog identiteta.

Šta se zaista krije iza crtanih filmova?

Crtani filmovi nisu samo za razonodu. Oni su psihološki prostor u kom se formiraju temelji identiteta. I to često po vrlo jasnim parametrima:

• Formiranje lojalnosti prema brendovima: Većina poznatih crtanih likova je direktno vezana za proizvode – odeću, igračke, hranu. Kada dete zavoli lik, zavoleće i sve što on „nosi“ ili promoviše.

• Uticaj na navike: Mnogi crtaći utiču na to šta dete traži da jede, kako da se ponaša, šta je „kul“, a šta nije. Primećuješ li kako određeni brendovi brze hrane ili gaziranih pića ,,igrom slučaja” završavaju u crtaćima?

• Oblikovanje vrednosti: Crtani filmovi često su puni poruka o izgledu, statusu, takmičenju, moći. Iako upakovane u simpatične scene, one oblikuju pogled deteta na to šta znači biti uspešan, prihvaćen ili voljen.

Crtaći kao najmekši oblik moći

Mi često tražimo opasnosti u spoljašnjem svetu: nasilje, alkohol, droge, loše društvo. Međutim, najočigledniji oblik moći nad detetom je u dnevnoj sobi – na ekranu.

Ovo nije grub i vidljiv uticaj – zato se zove najmekši oblik moći. Nema direktne zabrane ili prisile, ali poruke se tiho i postepeno uvlače. Taj oblik uticaja je posebno efikasan jer dolazi kroz zabavu. Dete se smeje, uživa, ali usput – usvaja.

A mi, kao roditelji i odrasli, često ne prepoznajemo ni kako te poruke izgledaju, jer su pažljivo skrivene iza simpatičnih pesmica, vedrih boja i zabavnih zapleta. A upravo u tome je njegova snaga.

Zamaskiran u zabavu, crtani film može postati učitelj:

• kako da dete vrednuje sebe,

• kako da se ponaša prema drugima,

• šta da misli o svetu,

• i, možda najvažnije – šta da kupi.

Šta roditelj može da uradi?

Ne moraš biti stručnjak za medijsku psihologiju da bi zaštitio svoje dete. Dovoljno je da budeš prisutan i svestan.

Evo nekoliko konkretnih koraka:

• Budi selektivan. Ne puštaj „bilo šta za decu“. Pitaj se: Ko je pravio ovaj sadržaj? Šta je cilj?

• Gledaj zajedno s detetom. Posmatraj reakcije. Postavljaj pitanja. Razgovarajte.

• Uči dete kritičkom razmišljanju. Nauči ga da razmišlja: „Zašto svi žele tu igračku?“, „Da li je lik dobar zato što ima moć, ili zato što je brižan?“

• Ponudi sadržaje koji grade unutrašnji svet. Postoje edukativni crtaći i emisije koje razvijaju empatiju, emocionalnu pismenost i radoznalost. Oni nisu najpopularniji – ali vrede.

Zaključak: Crtani filmovi oblikuju više nego što misliš

Ako misliš da crtani film ne utiče na tvoje dete – seti se sledećeg:

Brendovi ne ulažu milijarde u sadržaj za decu jer su velikodušni. Ulažu jer znaju da im se to višestruko vraća.

U digitalnom svetu, nije dovoljno štititi dete samo od nasilja. Moramo ga štititi i od normalizovanog programiranja koje se dešava kroz zabavu.

Ako ti je stalo do toga šta tvoje dete gleda, misli i oseća – preuzmi aktivnu ulogu.
A ako ti je potrebna pomoć u postavljanju zdravih medijskih navika, potraži podršku stručnjaka na sajtu radnasebi.com.

Ne moraš znati sve odgovore. Dovoljno je da postaviš prava pitanja.