Reč joga potiče od sanskritske reči yuj ili yuk, što znači ujediniti. Ona je drevna nauka zdravog življenja, i kao takva, osmišljena je da bude uklopljena u svakodnevni život. Sam cilj joge predstavlja jedinstvo tela, srca i uma, tj. harmoniju fizičkih radnji, emocija i misli. Kao tradicija koja se razvijala i evoluirala hiljadama godina, joga predstavlja skup svih najviših znanja iz celog sveta, pretočen u nauku o ljudskom biću i svim aspektima njegovog postojanja.

Fizički deo joge sastoji se iz Asana – vežbi i položaja koji razvijaju telo i Pranajama – vežbi disanja. Mentalni razvoj u jogi postiže se kroz vežbe disanja, vežbe koncentracije i meditaciju. Fizičke koristi koje možete očekivati od vežbanja su, pored ostalih, poboljšanje cirkulacije, povećana elastičnost svih mišića, veća snaga i otpornost prema bolestima.

Grane joge

Grane joge su, bez posebnog redosleda ili prioriteta: Karma Yoga, Jnana Yoga (gjana joga), Bhakti Yoga, Raja Yoga, Hatha Yoga (hata joga), Nada Yoga, Mantra Yoga, Kundalini Yoga, Kriya Yoga i Laya Yoga.

Jedna od najčešće pominjanih tema u jogi je širenje svesnosti. Sam termin svesnost ne predstavlja intelekt ili IQ, koliko je osoba inteligentna. Takođe ne znači ni svest, tačnije da je čovek u budnom stanju, da ne spava. Širenje svesnosti predstavlja širenje percepcije o našim čulima, o našem unutrašnjem mikrokosmosu (telo, um, emocije), spoljašnjem svetu koji nas okružuje i makrokosmosu, prirodi, čiji smo mali deo.

Promena percepcije

Joga posmatra čoveka kao kompleksno biće koje se sastoji od fizičkog tela, energetskog tela, umnog tela (misli i emocije), intuitivnog tela i tela blaženstva. Možda je ispravnije da se umesto termina telo koristi termin sloj (kosha na sanskritu), koji opisuje postepen prelazak od materijalnog ka suptilnijim nivoima. Generalno, čovek nema znanje ni svesnost (percepciju) o drugim telima ni njihovom značaju i međusobnom uticaju i povezanosti, pa tako ne može ni da koristi mogućnosti i potencijale koji mu stoje na raspolaganju.

Istorija

Joga vuče korene iz tri najveće indijske filozofije: Tantre, Samkje i Vedante, koje su deo Sanatana Dharme. Sanatana Dharma znači Večni Zakon i predstavlja skup filozofskih i praktičnih ideja i vodilja o ispravnom življenju i shvatanju prirode čoveka i života u njihovom punom svetlu.

Tokom hiljada godina kojima je trajao razvoj joge, postepeno su se izdvojili određeni pravci koji će zadovoljiti sve čovekove potrebe za znanjem i pokriti različite pristupe istom cilju. Otud i velika raznovrsnost korena joge i postojanja raznih sistema koji pokrivaju sve aspekte čoveka na njegovom putu ka sebi. Odatle se najlakše izdvaja podela prema granama joge.