Konstelacije

Porodični raspored (poznat i kao poredak ljubavi i konstelacije) je grupna sistemska terapija koju je razvio nemački terapeut i filozof Bert Helinger sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Koristi se kao psihoterapijska metoda u transformaciji i razrešavanju različitih psiholoških tema i problema kako individualnih, tako i porodičnih, partnerskih, roditeljskih, poslovnih i mnogih drugih.

Predstavlja transgeneracijski metod koji otkriva skrivenu porodičnu dinamiku i sile nastale iz energije nerazrešenih porodičnih odnosa i trauma u prošlosti, a koje u sadašnjem trenutku deluju na sudbinu pojedinca. Porodične konstelacije su transgeneracijski metod kojim se iznosi na videlo i razrešava upletenost člana porodice u sudbinu i traume roditelja i prethodnih generacija.

Mnogi lični problemi i teme sa kojima se mi nosimo u svom životu rezultat su konfuzije i trauma u porodičnom sistemu. Porodica, kao i svaki drugi sistem, ima prirodni poredak. Kada je on narušen, delovanjem različitih traumatičnih događaja, dolazi do poremećaja koji mogu da deluju kroz nekoliko generacija.

Tokom razvoja tehnike došlo se do iskustva da takođe ima i isceliteljsko dejstvo, budući da podržava proces ozdravljenja kod različitih fizičkih bolesti. Kod nas u Srbiji je 2007. godine porodični raspored zakonski priznat kao pomoćna, tradicionalna, alternativna medicinska tehnika.

Osnovna svrha porodičnog poretka je da jasno identifikuje upletenost i dinamiku koja postoji u porodičnom polju. Isceljenje dolazi prihvatanjem stvarnosti bez prosuđivanja, čime se upletena osoba oslobađa.

Ova metoda u sebi ima elemenata psihoanalize, geštalt terapije, transakcione analize, porodične terapije, hipnoterapije Miltona Eriksona, NLP-a, šamanizma itd.

Porodični raspored/poredak ljubavi se zalaže da u okviru svake porodice postoji optimalan raspored. Optimalan je onaj poredak u kome članovi porodice troše najmanju potrebnu količinu energije da bi porodica kao celina funkcionisala i da bi se oni kao pojedinci razvijali. Moramo ponovo da uključimo sve one koji su nezasluženo bili isključeni iz sistema jer imaju prirodno pravo da pripadaju tom sistemu.

Postoji savest koju osećamo i koja funkcioniše tako da održava red u sistemu. Ona je prvenstveno vezanost za grupu. Pomoću nje, na nivou nesvesnog, postoji povezanost između različitih sistema u koje je uključen član grupe i pravila i potrebe unutar grupe koji prate sledeći poredak ili zakone (dinamika skrivenih relacija):

1. Potreba/pravo na poštovanje - onome što jeste mora biti dopušteno da bude
2. Potreba/pravo na pripadanje (isključen, pogrešan, loš, itd)
3. Potreba/pravo održavanja ravnoteže između davanja i primanja
4. Potreba/pravo na poredak - oni koji su prvi (stariji) imaju prvenstvo nad onima koji su kasnije došli u porodicu

Porodica i rod prenose čoveku moralne principe, obrasce ponašanja, strategiju preživljavanja, izbor profesije, kao i dugove, nerešene konflikte, tajne, bolesti, iracionalne strahove i prevremene smrti. Ovaj prenos se zove transgeneracijski i ide direktno iz nesvesnog predaka ka nesvesnom potomaka posredstvom morfogenetskog polja.

Pametno polje je zapisana transgeneracijska istina jedne porodice i ono nosi informacije o strukturi i dinamici jednog porodičnog sistema, sve sa njegovim tajnama, traumama  i nerešenim problemima, a nerešeni problemi naših predaka transgeneracijski postaju naše breme jer ih sistem u neravnoteži prenosi  kroz nagomilanu lošu energiju koja prati nezdravu porodičnu dinamiku. Problemi će pratiti potomke sve dok isključeni članovi ne dobiju u konstelaciji svoje zasluženo mesto i dok im se ne oda poštovanje, jer su i oni sastavni deo nas i naše sudbine.

Jedna od primarnih zakonitosti porodičnih sistema je da svi članovi imaju jednako pravo pripadanja i da niko ko pripada određenom sistemu ne sme biti isključen. Ukoliko se to ipak desi, cela porodica, a naročito njeni mlađi članovi, snosiće posledice.

Primeri sistemskog isključenja su deca koja umru rano, a koja se ne spominju, zatim prekidi trudnoće, ponekad prethodne veze naših roditelja koje se taje, situacije kroz koje je naša porodica nepravedno profitirala, te sudbinske povezanosti koje nastaju kroz situacije smrtne opasnosti, kao što su ratovi i nesreće.

Do isključenja dolazi najčešće zbog velike boli koja je povezana sa gubitkom, kao i zbog naše želje da zaštitimo druge članove sistema, pre svega decu, od bolnih gubitaka ili da sakrijemo nepravdu ili zbog srama, nekad ljutnje.

Isto tako, sve traume ili značajniji neprijatni i teški događaji iz istorije jedne porodice, posebno oni najteži kao što su ubistvo, samoubistvo, silovanje, incest, nasilno odvajanje od roditelja ili domova, mogu da opterete život njenih potomaka. U porodicama u kojima je jedan član bio žrtva nasilja, taj čin i dalje ostaje deo sistema.

Svako od nas povezan je sa svojom porodicom i drugim grupama kojima pripada kroz duboku nesvesnu odanost. Pripadanje našoj porodici kao najvažnijoj grupi za naš opstanak je nešto što želimo osigurati po svaku cenu, čak i po cenu života. Osobe ponekad postaju bolesne jer na taj način potvrđuju pripadanje svojoj porodici, pa se tako osećaju dobro i nevino kada su bolesne, a mogu osećati grižu savesti kada ozdrave.

Na primer, kada roditelj umre rano ili kada majka umre pri porođaju, onda dete oseća duboku, naravno nesvesnu, želju da sledi svoju majku u smrt. Često to dete tada postane bolesno ili depresivno. Kada je bolesno, oseća olakšanje jer bolešću smanjuje osećaj krivice koje bi imalo kada bi živelo srećnim i ispunjenim životom, jer oseća kao da je to nauštrb majčinog života. Ovo, naravno, nema racionalni smisao jer ove nesvesne dinamike i nisu racionalne. One odražavaju arhaične pokrete duše koje su često samo fantazije. Da li detetova bolest ili gubitak života može vratiti majku u život? Naravno da ne. Na taj način samo od jedne tragedije nastaju dve. Ali, bili biste iznenađeni kada biste uvideli iza koliko mnogo bolesti i ranih smrti stoji upravo ovakva dinamika. To je samo dečji koncept u našoj duši.

Roditelj ili predak ima svoju sudbinu koju sledi i koju valja poštovati. Poštovati znači prihvatiti upravo onakvu kakva jeste, sa svime što to podrazumeva i sa svima koje to uključuje.