NLP (Neuro-lingvističko programiranje) obuhvata niz veština, tehnika i modela uz pomoć kojih aktivno možemo da koristimo svoj um, emocije i telo da bismo uspešno vodili svoj život – i komunicirali sa drugim ljudima sa izuzetnom efikasnošću. NLP proučava način na koji uspešni ljudi postižu izuzetne rezultate u najrazličitijim oblastima i podučava druge ljude tim veštinama, tehnikama i obrascima. Promenom načina razmišljanja i ponašanja, kao i osvešćivanjem svog potencijala, možemo brže i lakše doći do željenog cilja.

NLP koristi percepcijske, bihejvioralne i komunikacijske tehnike da ljudima olakša promenu njihovih razmišljanja i ponašanja, odnosno da ih „usmeri“.

Neuro se odnosi na nervni sistem i kako komuniciramo sa drugim ljudima putem naših pet čula: vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa. Tako primamo informacije i na osnovu toga kreiramo našu realnost.

Lingvističko se odnosi na način kako koristimo jezičke obrasce u svakodnevnom govoru i kako se kroz govor može uticati na predstave drugih ljudi. Reči koje koristimo utiču na naš način razmišljanja, na naše raspoloženje, način ponašanja, na stavove i akcije. Takođe, vrše uticaj i na naše sagovornike.

Programiranje se odnosi na unutrašnje procese, tj. programe razmišljanja, osećanja i ponašanja i mogućnost da određene obrasce ponašanja koji nam nisu korisni zamenimo korisnijim (u skladu sa našim vrednostima i ciljevima koje želimo da postignemo).

Kako NLP funkcioniše?

Neuro-lingvističko programiranje zasnovano je na ideji da ljudi funkcionišu na osnovu unutrašnjih ,,mapa” sveta koje uče kroz čulna iskustva. Spoljni svet je toliko sveobuhvatan, zbog čega smo prinuđeni da ga pojednostavljujemo kako bismo ga shvatili. Mozak ne može svesno da obrati pažnju na sve informacije koje ulaze kroz naša čula, zbog čega ih filtrira. Ne obraćamo svi pažnju na iste informacije iz spoljnog sveta, već naši filteri propuštaju samo određene informacije i na osnovu toga mi kreiramo svoju internu mapu sveta (naš doživljaj realnosti).

Svačija mapa je jedinstvena i donekle različita i zavisi od njegovih godina, iskustva, životne faze, uverenja, vrednosti. Ona predstavlja pojednostavljenu sliku sveta, zbog čega i kažemo da mapa (slika sveta) nije teritorija (svet). Kao što i karta sveta nije isto što i svet. Priča se da se Pikasu obratio jedan nepoznati čovek i upitao ga zašto ne prikazuje predmete onakvim kakvi su u stvarnosti. Pikaso je zbunjeno odgovorio: „Stvarno ne razumem na šta mislite.“ Čovek je pokazao fotografiju svoje žene. ,,Pogledajte“, rekao je, „moja žena, na primer, ovako izgleda“. Pikaso je pogledao s nevericom. „Jako je mala, zar ne? I pljosnata?“

Često problemi u komunikaciji i konflikti nastaju zato što pretpostavljamo da i drugi ljudi doživljavaju realnost na isti način kao i mi. Kada shvatimo da to nije tako, onda se raspravljamo ko je u pravu. Važno je da shvatimo da nijedna mapa nije pogrešna i da naučimo kako da prepoznamo tuđe mape, da ih uvažimo i da svoju komunikaciju prilagodimo. U tome nam NLP može pomoći.

Gde se koristi NLP?

NLP se uspešno već godinama koristi u sledećim oblastima:

• obrazovanje
• vaspitanje
• koučing
• prodaja
• psihoterapija i savetovanje
• zdravstvo
• poslovna praksa
• menadžerska/liderska praksa

Istorija

Metodu NLP-a su osmislili i razvili 70-ih godina 20. veka Ričard Bandler – matematičar i psiholog i John Grinder – univerzitetski profesor lingvistike na Univerzitetu Santa Kruz u Kaliforniji (SAD). Vršili su istraživanje na temu šta je ključna razlika između uspešnih i manje uspešnih ljudi. Pitali su se kako mogu da otkriju ključne elemente uspeha i tako da ih opišu, a da ih drugi ljudi mogu naučiti. Taj proces su nazvali – modelovanje. Proučavali su kako uspešni ljudi komuniciraju, kako se motivišu, kako donose odluke, kako uče. Verovali su da je moguće identifikovati obrasce razmišljanja i ponašanja uspešnih pojedinaca i da je moguće podučavati druge njima.

Njihova popularnost leži u svestranosti – NLP metodom rešavaju se mnogi različiti problemi sa kojima se ljudi suočavaju, od privatnih do profesionalnih.

Popularnost NLP metode porasla je sedamdesetih godina prošlog veka, kada se otkrilo da ona pomaže u borbi sa fobijama, anksioznošću, ali i da pozitivno utiče na profesionalni uspeh pojedinca, pa i razvoj lične sreće.