Psihološke promene u trudnoći i mentalno zdravlje trudnica

Trudnoća je vreme velikih promena. Dok se vaše telo priprema za dolazak novog člana porodice, vaša psiha takođe prolazi kroz transformaciju. Iako se pod trudnoćom podrazumeva vreme sreće i uzbuđenja, za mnoge buduće majke to može biti period psiholoških izazova. Trudničkih promena može biti mnogo, od fizičkih do emocionalnih, i svaka žena doživljava ovo iskustvo na svoj način. Realističnost po pitanju toga šta se u ovom periodu može očekivati je prvi korak u prevenciji neželjenih stresova u trudnoći. U ovom tekstu istražićemo psihološke promene u trudnoći i kako se nositi sa njima.

Trudnoća i stres

Trudnoća sa sobom donosi brojne promene i izaziva različite brige kod trudnica. U toku trudnoće odigravaju se velike promene u telu žene, pa tako u ovom periodu žene mogu iskusiti čitav niz simptoma koji mogu izazvati brigu, poput krvarenja, kontrakcija, mučnina, proširenih vena i sl. Svi ovi simptomi mogu izazvati brigu kako za sopstveno, tako i za bebino zdravlje.

Trudnoća je period ubrzanog razvoja, promena i izazova. To je period suočavanja sa sopstvenim strahovima i očekivanjima od sebe u ulozi roditelja, kako kod žene, tako i kod njenog partnera. Osim toga, trudnice, a naročito one koje prvi put postaju majke, mogu strepiti od toga kakve promene će nastupajuća uloga roditelja doneti i hoće li se one dobro snaći u tome. Kad se svemu tome doda i strah od porođaja koji gotovo svaka trudnica iskusi u manjoj ili većoj meri, jasno je da se radi o jednom periodu života koji i te kako može biti stresan. Psiholozi koji su dugo proučavali veliki broj trudnica, došli su do zaključka da su navedene teme čest izvor briga kod velikog broja žena tokom trudnoće, te su skup tih problema nazvali specifičan trudnički stres.

Što je osoba bolje pripremljena pre trudnoće, lakše će podneti sve izazove koje ovo stanje sa sobom nosi. Pod pripremom podrazumevamo informisanje, edukaciju, kako putem knjiga, tako i putem različitih škola za pripremu trudnica, ukoliko postoji takva mogućnost. Ponekad i iskustva bliskih žena mogu biti od velike pomoći, ali važno je uvek imati na umu da je svačije iskustvo različito i da ne važe ista pravila za svaku trudnoću. Uvek treba zadržati kritički stav i istražiti, ne držati se svake informacije kao 100% tačne.

Emocije u trudnoći

Sam momenat u kome žena saznaje da je trudna može izazvati različite emocije. Čak i kada se radi o željenoj trudnoći, ovo saznanje može izazvati neku vrstu šoka i vrlo intenzivna osećanja, u zavisnosti od različitih faktora. Svakako sledi period prihvatanja i prilagođavanja novim životnim okolnostima, što može biti lakše ili teže. Kroz sve faze, jedan od najbitnijih faktora jeste podrška partnera, porodice, bliskih ljudi. Trudnice koje su u ovom segmentu zadovoljne mnogo će lakše prolaziti kroz sve izazove.

Hormonske promene tokom trudnoće igraju ključnu ulogu u emocionalnim stanjima. Većina žena suočava se sa promenama raspoloženja, od euforije do tuge, često unutar istog dana. Ove oscilacije mogu biti konfuzne i izazovne, ali su prirodni deo procesa. Važno je razumeti da trenutna stanja nisu nužno pokazatelj vaših stvarnih osećanja prema bebi ili budućem majčinstvu. Situacije koje inače ne izazivaju posebnu pažnju tada mogu dovesti i do suza, depresivnosti ili besa. Ove promene raspoloženja razlikuju se od slučaja do slučaja i pre svega zavise od tipa ličnosti, stresa kome se osoba izlaže, kao i emotivne podrške koja se osobi pruža u periodu trudnoće. Ipak, naročito period prvog tromesečja za većinu trudnica predstavlja period burnih emocija, anksioznosti i nemira.

Često se dešava da su žene u prvim nedeljama trudnoće opterećene strahom od gubitka bebe. Ovi strahovi su u najvećem broju slučajeva neopravdani, ali sreću se kod skoro svake trudnice. Umerena doza anksioznosti i straha je normalna kada se osoba suočava sa novom i nepoznatom situacijom, ali ako ova osećanja postanu preplavljujuća i počnu da ometaju normalno funkcionisanje, važno je potražiti pomoć stručnjaka.

Savremena istraživanja pokazuju da su majka i dete daleko povezaniji dok je dete u utrobi nego što se to mislilo pre samo nekoliko godina. Majka i dete u prenatalnom periodu nisu povezani samo fiziološki, već i emotivno. Koliko majčino zdravstveno stanje i način na koji se hrani utiču na dete, toliko na njega utiču i njeno psihičko stanje i emocije koje u u toku trudnoće doživljava. Stoga je još važnije upoznati se sa mogućim izazovima, ali i potražiti pomoć u situacijama u kojima je to potrebno.

Telesne promene i samopouzdanje

Promene u težini, pojava strija i druge promene na telu mogu izazvati osećaj nesigurnosti. Važno je zapamtiti da žensko telo radi neverovatne stvari kako bi podržalo rastući život i promene su normalne, a većina njih je reverzibilna, odnosno moguće je vratiti telo u vrlo slično stanje kao i pre trudnoće. Žene ovo često izgube iz vida i imaju tendenciju da se osećaju nepoželjno, neprivlačno i da sebi ne budu lepe. Odnos prema telu je jedna od tema na kojima je jako bitno raditi kroz život, a tim pre ako se planira trudnoća ili je do nje došlo. Da bismo se osećali dobro, treba da volimo i prihvatamo sebe u svim izdanjima.

Pored toga, žena u trudnoći može osetiti pojačanu zavisnost od svog partnera i može imati jače fiziološke potrebe nego ranije. Ovo je naročito karakteristično za drugo tromesečje, kada se polako umiruju simptomi poput mučnine, gorušice i trudnica počinje da se oseća bolje, dok do izražaja dolaze fizičke promene na telu koje postaju sve vidljivije. Kako se u ovom periodu često pojačava seksualna želja, trudnice će imati izraženiju potrebu za partnerom. Problem može da nastane onda kada muškarac odbija seksualne odnose plašeći se za zdravlje bebe ili same žene, dok ona to tumači kao da mu više nije privlačna. Komunikacija i strpljenje su ovde ključni, ako je odnos zdrav i stabilan, ovo se može brzo prevazići.

Postporođajna depresija

Adekvatna priprema za prolazak kroz trudnoću je neophodna kako bi se stres u tom periodu sveo na minumum. Kako u periodu trudnoće, tako i u prvim mesecima nakon rođenja, detetu je potrebna zdrava i stabilna majka koja će adekvatno odgovarati na njegove potrebe. Ono što se često dešava u slučajevima neadekvatnog pristupa stresovima koje trudnoća nosi jeste javljanje depresije koja se i kasnije može zadržati i razviti u postporođajnu depresiju.

Istraživanja su pokazala da 13% žena doživi postnatalnu depresiju u periodu od godinu dana nakon porođaja. Međutim, ovaj broj može biti i veći jer se ova vrsta depresije često ne prepoznaje, što zbog neupadljivih simptoma, što zbog stida koji može izazvati kod žene koja je nedavno postala majka. Nakon porođaja, od žene se očekuje da se raduje dolasku deteta na svet te ona može biti uplašena od osude sredine ako javno pokaže da se ne oseća dobro. Zbog toga mnoge žene kriju svoju potištenost u ovom periodu i glume osećanja koja se od njih očekuju, što može dodatno negativno uticati na njihovo stanje.

Jedan od razloga zbog kojih se ženama ne preporučuje da u doba trudnoće čine neke velike životne preokrete jeste i to što ovakvi životni prevrati povećavaju verovatnoću javljanja ove vrste depresije. Psiholozi preporučuju odlaganje selidbe, promene posla i sličnih promena za neke kasnije periode kako bi se žena u doba trudnoće što više fokusirala na svoje unutrašnje stanje i pronalaženje najboljeg mogućeg načina za izlaženje na kraj sa brojnim izazovima koje ovaj period nosi.

Suština

Neke događaje i situacije ipak nije moguće odložiti, te je važno pre trudnoće raditi na sebi, na svom unutrašnjem miru i stabilnosti. Ne kaže se bez razloga da je izbor partnera sa kojim ćemo imati decu verovatno jedna od najvažnijih odluka u životu, ne samo zbog buduće dece, već i zbog svih izazova koje život nosi, a i trudnoća podrazumeva, iako predivan, u isto vreme i vrlo izazovan i zahtevan životni događaj. Zato je najpre unutrašnje stanje žene, a zatim i kvalitet odnosa u kome se nalazi, ključno za što bolji i lakši prolazak kroz ovu fazu. Osobe koje iz bilo kog razloga nemaju ovu vrstu podrške i podršku porodice i okruženja ili osećaju potrebu za dodatnom pomoći trebalo bi da se obrate stručnjaku kako bi se na najbolji način nosile sa svim promenama i bile dobre najpre sebi, a zatim i bebi.

Reference:
Psihološki problemi u trudnoći
Psihičke izmene u trudnoći
Specifičan trudnički stres