skip to Main Content

Strahovi: Kada nam služe, a kada gospodare

Strah je, isto kao i vatra, dobar sluga, ali loš gospodar. Ne postoji osoba koja se nečega ne plaši. Ovo postaje jasno shvatajući osnovnu,  praiskonsku,  a i dalje aktuelnu ulogu straha: da nas zaštiti od nečega što mi doživljavamo kao opasnost. Tada nam je strah zapravo prijatelj, zaštitnik koji nam može čak i glavu spasiti.

Koja je uloga straha?

Njegova primarna namera danas je ista kao i milionima godina ranije – da pokrene organizam na akciju borbe u cilju zaštite od opasnosti, tzv. ,,bori se i beži’’ akcija. Tada nam raste adrenalin, svest nam se sužava na određene opažajne senzacije koje su važne za tu situaciju, skeniramo okolinu u potrazi za neprijateljem. Kada je tzv. ,,bori se i beži’’ sistem aktiviran, sve u našem okruženju težimo da opažamo kao pretnju za opstanak.

U tome je ključ – u našem subjektivnom doživljaju opaženog.

Velika je razlika između današnjeg vremena i vremena u kome su živeli naši davni preci. Tada je primarna uloga čoveka bila očuvati egzistenciju i sigurnost. U današnje, savremeno doba, egzistencija se podrazumeva, a čovek je fokusiran na ostvarenje potreba sa vrha Maslovljeve piramide – na samoostvarenje, razvoj kreativnosti, samopoštovanje, uvažavanje. Zamislite broj prosečnih misli koje je imao naš davni predak koji izlazi iz pećine, traži hranu, obavlja fiziološke potrebe, vraća se u pećinu, brani se od napada ako je neophodno, pa sutra opet isto. Ne deluje nešto komplikovano, zar ne?  Uporedite to sa situacijom savremenog čoveka, koji u toku dana procesuira oko 100.000 misli.

Zamislite sada primarnu ulogu straha u kontekstu 100.000 misli. Fiziološka reakcija organizma se javlja kada god osetimo da smo ugroženi  i naše telo reaguje isto kao da nas juri medved. A u današnje vreme savremen čovek se mnogo često oseća ugroženim, i to je vrlo subjektivna kategorija: kada ga neko popreko pogleda, kada doživi osudu ili neprihvatanje, ako šef nije zadovoljan rezultatima, ako mu se partner nije javio na poziv, ako misli da neko misli da je on mislio nešto što ne treba…milion i jedna situacija. U svim tim momentima čovek nesvesno reaguje strahom, jer naš organizam ne zna jesmo li životno ugroženi.

Stoga je neophodno spoznati uzrok svoga straha, kao osnovni preduslov da ga prevaziđemo i uz njegovo prisustvo nastavimo dalje. Jer hrabrost ne znači odsustvo straha, već delovanje uprkos strahu, ruku pod ruku sa njim, pripitomljenim i poznatim saputnikom.

Kako se suočiti sa strahom?

Možda mislite da mnogi uspešni ljudi nemaju strah jer se usuđuju na razne poduhvate, često iskoračuju iz svoje zone poznatosti, ulaze u mnoge nepoznate situacije. Ali znajte da to nije tako! Oni često nisu ni svesni momenta kada se suočavaju sa strahom, ali na to imaju sasvim drugačiji pogled. Strah ih ne sprečava da učine potreban korak. Doživljavaju ga kao pokretačku silu, pogonsko gorivo, izazov, motivaciju.

Neki ljudi možda drugačije imenuju strah, pa kažu za sebe da su nekad nervozni ili nešto slično. Ali kad malo dublje sa njima popričate o tome, shvatite da iza toga stoji strah.

Ako se pitate zašto biste se suočavali sa nečim što vas plaši, a ne nastavili da živite kao do sada, razmislite o sledećem:

Probijanje kroz strah je manje zastrašujuće nego živeti sa svojim osnovnim strahom koji nam daje osećaj bespomoćnosti!

Najčešći strah današnjice je strah od nepoznatog, koji podrazumeva izlazak iz sopstvene zone komfora. Zapravo bismo je pre mogli nazvati zonom poznatosti, jer se mnogo više odnosi na poznatost nego na komfor, stvarajući tako često iluziju sigurnosti. Ako vam trenutno nije dobro, ne ostvarujete napredak, nezadovoljni ste, a ne činite ništa da se pomerite, onda ste zaglavljeni u svojoj zoni poznatosti. Verovatno imate gomilu izgovora kao opravdanje.

Zona poznatosti je vrlo zavodljivo mesto. U njoj vam sve vaše nevolje, sukobi i teskobe deluju nekako blisko i poznato. Van zone poznatosti su neke nove teskobe i problemi. Možda razmišljate: ,,Ko će se sad upoznavati sa njima, dosta mi je ovih mojih problema’’. Ove svoje (probleme, nesuglasice, nezadovoljstva, traume čak) već dovoljno poznajete, nekako ste se srodili sa njima. Pa iako vam je teško, bar vam je teško na poznat način. U svojoj zoni poznatosti imate iluziju sigurnosti.

Budite svesni da na taj način gušite sebe. Oduzimate sebi mogućnost da iskusite nešto novo. Zaustavljate svoj razvoj i sprečavate sebe da se susretnete sa nečim novim, da razvijete neke svoje nove veštine, ojačate sposobnosti. Van zone udobnosti nisu samo novi problemi i brige, već i novi izazovi, prilike i lepe strane života. Usudite se da rizikujete. Možda se nešto lepo dogodi. Izaberite novu priliku umesto prividne sigurnosti. Svi mi možemo mnogo više nego što mislimo.

Predlozi za izlazak iz ,,zone poznatosti”

Razmislite o tome šta su vaše zone poznatosti. U kojoj oblasti svog života se već duže vreme ne osećate dobro, imate želju da nešto promenite, ali ipak to ne činite iz razloga što imate strah od neizvesnosti i iskoraka iz svoje zone poznatosti? Možda nemate ideju kako biste to uradili.

Kako se uopšte izlazi iz zone poznatosti?

  • Preuzmite rizik. Nemoguće je da tokom celog života iskusimo samo pozitivne ishode naših odluka i preduzetih akcija. Neku cenu uvek moramo da platimo. Važno je biti svestan šta ćemo, sa druge strane, možda dobiti time što smo se usudili i preuzeli rizik. Tu ne mislim samo na materijalni aspekt, već pre na neku pozitivnu emociju, možda jačanje samopouzdanja, neko novo iskustvo, novu priliku i sl. Razmislite o tome.
  • Koračajte malim koracima u neki novi prostor. Neka to najpre budu neke sasvim male stvari, ali koje vam pokazuju da vi to možete. Npr. ako želite da nastavite edukaciju, ali vas je sramota ili smatrate da ste suviše stari ili da je to preveliki zalogaj za vas, zašto ne biste upisali neki online kurs za početak, ili otišli na neku radionicu, sami čitali literaturu, pa se polako pomerali, malo po malo, dok se ne osnažite? Ili, ako ste nezadovoljni uslovima na poslu, ne morate odmah da date otkaz, već možete najpre da popričate sa kolegama da možda zamenite zadatke, ili se usudite da popričate sa rukovodiocem i proverite možete li da obavljate neke druge zadatke na istom radnom mestu itd…

Svaki dan preuzmite jedan mali rizik, učinite jedan mali, malecni korak…pri tome, naravno, ne mislim na nešto što ugrožava vaše zdravlje, već mislim na rizike tj. poteze koji povećavaju vaš osećaj samopouzdanja i samovažnosti!

Predlozi korektivnih misli za prevazilaženje straha

  • Kada se javi strah i prepoznate ga, možete svesno sebi da kažete: ,,U redu je, nisam ugrožen/a. Ovo je moj doživljaj situacije. Hajde da razmotrim malo bolje o čemu se ovde radi.’’ Pa onda prikupite potrebne informacije, pa donesete zaključak. I shvatite da niti morate da se borite niti da bežite.
  • Preispitujte se. Šta su realni, a šta nerealni strahovi? Da li ste zaista realno ugroženi ili to samo primordijalni refleks igra svoju nesvesnu ulogu?

Ako se stalno plašite, doživljavaćete okruženje kao neprijateljsko, doživljavaćete život kao minsko polje. Sopstveni život će vam neprekidno biti u modu ,,bori se i beži’’. Sagorećete kao suva šibica, vrlo brzo.  Stoga pratite svoje misli i emocije.

  • Podsetite se činjenica do kojih su došla istraživanja, a koje kažu da se 60% svih naših strahova nikada ne realizuje, 20% se tiče prošlosti, koju više ne možemo da kontrolišemo, a 10% odlazi na male, bezvredne stvari za koje zapravo niko i ne mari. Od preostalih 10%, samo se 4-5% može smatrati opravdanim strahom.

Hoćete li dopustiti da 4-5% vaših misli rukovodi sa 100% vašeg života?

  • Zapitajte se: ,,Šta je to najgore što može da se dogodi ako se realizuje ovaj moj strah?’’. Shvatićete da, u najvećem broju slučajeva, to zapravo i nije toliko strašno koliko je vama delovalo dok se sa tim niste suočili.

Briga (strah) je kamata koju plaćamo na račun nevolje koja se nije dogodila.

Jeste li toliko bogati da plaćate tako veliku kamatu?

Tekst objavljen u časopisu ,,SENSA”: januar 2020.

Da li se suočavate sa svojim strahovima ili dozvoljavate da određuju vaše ponašanje i vaš život? Imate li hrabrosti da preduzmete akciju iako se plašite? Podelite sa mnom u komentaru ispod.

4.8 5 glasovi
Oceni sadržaj
Ana Rodić

Ana Rodić

Kouč za lični razvoj, NLP master i hipnoterapeut

Pomažem ženama pružanjem podrške i motivacije kako bi ,,krizu srednjih godina'' iskoristile kao svoju priliku. Koristeći koučing i hipnoterapiju, sa svojim klijentkinjama radim online i uživo, pomažući im da prevaziđu svoje probleme i ostvare željene ciljeve. Glavna poruka koju im upućujem kroz podršku je: ,,Nisi stara i nije kasno''!

Prijavite se
Obavestite me o
guest
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x