Negativni uticaj ekrana na razvoj dece i posledice po zdravlje

Živimo u vremenu u kome je tehnologija dostigla izuzetno visok nivo razvoja i postala dostupna gotovo svima. To je na mnoge načine olakšalo naše živote, međutim, ima i dosta mana koje se često zanemaruju. Odrasla osoba može svesno da rezonuje i bira način i količinu upotrebe tehnologije tako da izbegne štetne posledice. Dete ispred ekrana je mirno i zadovoljno, pa roditelji često ,,zaborave” da uzmu u obzir i negativan uticaj ovakve vrste zabave. Međutim, vreme provedeno ispred ekrana može da ostavi negativne posledice na razvoj deteta.

Sadržaj

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnim licem!

Pronađi sve za rad na sebi na jednom mestu

Pretraži više od 700 sadržaja za rad na sebi ili se oglasi i povećaj vidljivost i prodaju

Stručnjaci

Biznisi

Usluge

Proizvodi

Događaji i edukacije

Knjige

E-knjige

Podkasti

Metode

Oglašavanje

Zašto su ekrani toliko zanimljivi deci?

Televizor, tablet ili danas najčešće pametni telefon za mnoge predstavlja izvor zabave i sredstvo gde se troši mnogo vremena u toku dana. Kada su u pitanju deca, roditelji vrlo često pribegavaju upotrebi ekrana kako bi animirali decu dok obave mnogobrojne obaveze, naprave pauzu za odmor ili da bi ,,umirili” decu koja su uznemirena ili zahtevaju pažnju u momentu kada roditelj nema kapaciteta da je pruži. Međutim, onog trenutka kada detetu mlađem od 2 godine damo telefon da bi se umirilo, mi možda dobijamo par minuta mira, ali gubimo mnogo više, naročito ukoliko to ponavljamo iznova i iznova.

Dete koje nema vremensku niti bilo koju kontrolu nad gledanjem sadržaja na telefonu, tabletu, računaru dobija jedan prestimulišući sadržaj koji ga ,,opija”, odnosno detetov mozak dobija veliku količinu informacija koje ne može tom brzinom obraditi sa jedne strane, a sa druge strane, luči se dopamin, hormon koji je odgovoran za dobro raspoloženje. Pa tako, usled prevelike količine dopamina, svaki sledeći put detetu je potrebno još stimulusa da bi osetilo ,,wow efekat”. Ovo je princip na kome se zasniva bilo koja vrsta zavisnosti.

Isti taj wow efekat dete dobije i kada uspe da složi slagalicu ili poređa kulu prvi put, ali ne u toj meri – i onda takvo zadovoljstvo nije dovoljno, telu je potrebno još i dete postaje nezainteresovano za igranje i igračke koje mu nudimo. Kada dete postane nezainteresovano za igre i igračke, ono je uskraćeno i za učenje, jer se dete razvija stičući znanja i veštine istraživanjem i igranjem. Jednolično pomeranje prsta po ekranu može delovati zanimljivo, ali, dugoročno gledano, detetu ne donosi ono što mu je potrebno.

Koje su negativne posledice?

Provođenje vremena ispred ekrana može imati negativne posledice i na fizičko i na mentalno zdravlje dece, a naročito je važno voditi računa u periodu ranog razvoja, u prve dve do tri godine života deteta. Kod ovako male dece, često dolazi do sledećih posledica:

kašnjenje u razvoju govora;
poremećaj pažnje;
poremećaj ponašanja (npr. česti tantrumi koji traju duže vreme i nakon 5. godine);
teže uspostavljanje socijalne interakcije;
neodazivanje na ime;
pormećaj senzorne integracije, tj. senzorna disfunkcija (npr. dete koje gleda u ekran dok jede ne oseća ukus i teksturu te hrane, jer je mozak zauzet nečim drugim);
slabije razvijena motorika (i gruba i fina motorika);
nezainteresovanost za okolinu.

Sve naborojano deluje kao da se radi o znacima autizma, ali oni su slični kao i kada dete u najvažnijem razvojnom periodu života (do tri godine) provodi vreme uz ekran umesto uz govor ljudi oko sebe, vršnjake, u igri, istražujući prirodu i svet oko sebe.

Da bi dete moglo da se razvije, važno je da ima mogućnost da iskusi svet oko sebe, da probudi u sebi istraživački duh, radoznalost koja je pokretač saznajnog razvoja. Važno je da potrči, saplete se, oseti mekoću trave i tvrdoću betona, baci loptu drugom detetu, čuje potom njegov povik: „Hvataj!“, i proba da ispruži ruke da bi loptu uhvatilo. Takvu vrstu iskustva dete ne može dobiti sedeći ispred TV ekrana, telefona ili tableta.

Koršćenje pametnih telefona ne zahteva nikakvu fizičku aktivnost osim rada prstiju na tastaturi. Pokret, igra, šetnja aktivira mišiće i zglobove, podstiče mozak na rešavanje problema u kretanju i povećava sposobnost učenja i logičkog povezivanja. Deca koja nisu fizički aktivna u školu kreću sa smanjenim sposobnostima, a to dugoročno utiče na pismenost i napredak u obrazovanju.

Pored toga, dugi sati provedeni pred ekranom mogu dovesti do gojaznosti u detinjstvu. Gledanje ekrana tokom dužeg vremenskog perioda može da dovede do poteškoća pri uspavljivanju, poremećenih obrazaca spavanja i drugih zdravstvenih problema.
Takođe, može negativno uticati na razvoj očiju i vida vašeg deteta. Ako dete više voli da gleda ekran nego da se druži ili igra sa prijateljima ili vršnjacima, to može uticati i na njegov društveni razvoj.

Prekomerno korišćenje tehnologije smatra se uzročnim faktorom u porastu stope dečje depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje, autizma, bipolarnog poremećaja, psihoze i problematičnog ponašanja dece i adolescenata. ,,Svaki dodatni sat ili dan proveden pred televizijom, na tabletu ili na pametnom telefonu u adolescenciji je povezan s većim izgledima da se kod mladih pojavi depresija”, objasnili su danski psiholozi Andreas Grontved i J. Singhamer.

I roditelji sve više vremena provode pred raznim ekranima, a sve manje vremena sa svojom decom. Nije retka pojava videti mamu i tatu kako gledaju u svoje telefone dok dete sedi pored njih u kolicima i pokušava da privuče njihovu pažnju. Budući da se ne mogu povezati sa roditeljima, deca počinju da se povezuju sa uređajima, što može rezultirati zavisnošću, a zabrana daljeg korišćenja uređaja uzrokuje emotivnu nestabilnost.

Šta uraditi?

Dete do 18 meseci života, a poželjno je i do navršene druge godine, ne bi trebalo da bude direktno izloženo ekranu bilo kog tipa. Kasnije to može biti dozirano od 15 do 30 minuta dnevno do treće godine, najbolje uz prisustvo odrasle osobe koja će sa detetom komentarisati šta se dešava na ekranu ili nakon gledanja porazgovarati o tome šta se desilo. Između treće i pete godine, preporučeno vreme je najviše 1 do 2h dnevno. U svakom periodu je važno da ukupno vreme provedeno ispred ekrana ne bi trebalo da bude odjednom, a da vreme provedeno u igri, parku ili drugim aktivnostima bude bar duplo duže.

Nadgledajte svoje dete kada gleda televiziju, koristi telefon ili druge uređaje kako biste bili sigurni da gleda sardržaj koji je prilagođen njegovom uzrastu. Koristite alate koji omogućavaju roditeljsku kontrolu, da blokirate pristup sadržaju ili igricama za koje mislite da mogu biti neprikladne za vaše dete. Deca su po prirodi mali istraživači i koliko god verovali da znate šta gledaju na ekranima, to nije uvek tako. Dovoljno je da skrenete pogled nakratko i vaš mališan već kreće u potragu da vidi šta to sve ima na telefonu ili tv-u. Pored toga što su uvek spremni za istraživanje, mališani su i odlični u imitiranju i oponašanju onoga što vide. Zato je jako važno da vodite računa o tome šta vaša deca gledaju.

Ovo je suština

Hajde da detetu ponudimo doživljaj prirode van prikaza pejzaža na ekranima, da ponudimo iskustva u njemu, da povežemo dete sa dobrim uzorima, omogućimo mu da istražuje prostor i vreme i uoči sopstveni potencijal za otkrivanjem, saznanjem i razumevanjem. Dajmo detetu šansu da raste i da se razvija sa svim potencijalima aktivnog i kreativnog bića. Usmerimo ga na igru, na istraživanje, na pokret. U zavisnosti od uzrasta deteta i naših mogućnosti, važno je da se potrudimo da vreme provodi napolju, da se kreće, hoda, trči, da primećuje predmete, pokrete, zvukove, da istražuje. Da upoznaje svet u kome živi, biljke, životinje, da razvija empatiju, toleranciju, svesnost. Na nama je da odgovorimo na sva pitanja kako najbolje umemo, da svoje dete učimo životu i svemu što ga interesuje.

Nekada ćemo biti kreativni i smišljati zanimljive i edukativne igre, nekad ćemo listati slikovnice, čitati knjige, uključiti dete u naše dnevne obaveze i aktivnosti koliko je moguće. U svim fazama razvoja bitno je razgovarati, odnosno, čak i dok dete još uvek ne priča, govoriti i objašnjavati šta u datom trenutku radimo, kako se koji predmet ili osoba u okruženju zove, pratiti njegova interesovanja i sklonosti. Kasnije ćemo slušati svoje dete, tretirati ga sa poštovanjem u razgovoru i uvažavati njegova razmišljanja i osećanja uz roditeljske savete. Svaka faza razvoja nosi nove mogućnosti i izazove.

Ponekad neće biti lako i zahtevaće naše veliko angažovanje, ali šta je vredno našeg truda i energije ako nije pravilan razvoj deteta? Mi smo ti koji su odgovorni za podsticanje aktivnosti deteta i aktivno učešće u njegovom razvoju i učenju. Na kraju, podsećanje na jedan od najvažnijih saveta o roditeljstvu – budite uzor jer vaše dete najviše uči iz onoga što vidi. Budite prisutni u odrastanju svog deteta. Isključivanje mobilnog telefona za vreme obroka ili pred spavanje može biti dobar početak.

Takođe, jako je važno da, ako ste primetili da se kod deteta javljaju određene posledice poput kašnjenja u govoru ili drugih problema, što pre potražite pomoć stručnjaka – defektologa, dečijeg psihologa, logopeda ili drugog stručnjaka koje vam oni mogu preporučiti, kako biste posledice što pre otklonili i kako bi se razvoj deteta nastavio blagovremeno na najbolji i najzdraviji način.