Filoterapija je oblik filozofske prakse u kojem filoterapeut i klijent kroz međusobni razgovor (dijalog, komunikaciju) posredovan filozofskim idejama i metodama postavljaju, identifikuju, analiziraju, problematizuju i rešavaju određene probleme, ideje, stavove i situacije samog klijenta.

Filoterapija je vid lečenja filozofskih bolesti. Pod pojmom „filozofske bolesti“ – ne misli se na metaforu. To su vrste egzistencijalnih problema sa kojima se ljudi suočavaju na jednom dubljem, duhovnom nivou svog bića, kao i problemi specifičnog načina razmišljanja, mišljenja koje je izgubilo svoj kompas.

Filoterapija se može posmatrati i kao „terapija za duševno zdrave”, kako je to istakao Lu Marinof, poznati filoterapeut, čija je knjiga Platon, a ne prozak postala svetski bestseler. Veliki deo savremene psihologije, a naročito psihijatrije, usmeren je na „traženje bolesti“, postavljanje psihijatrijskih dijagnoza i naravno medikalizaciju. Neki problemi sa kojima se čovek suočava zaista jesu i mogu biti mentalni poremećaji ili mentalne bolesti, koje mogu ali ne moraju uvek imati i organski uzrok.

Problemi kojima se bavi filoterapija mogu biti: moralno-etički, profesionalni konflikti, krize smisla, svrhe ili vrednosti, krize identiteta, sukobi razuma i emocija, anksioznost zbog promene posla, nedostatak ciljeva u životu, smrt voljene osobe. U zavisnosti od situacije, potreba i problema klijenta primeniće se i odgovarajući filozofski metod ili više metoda. Mnogi smatraju da zadatak filoterapije nije da reši jedan problem ili „zaleči“ klijenta, već da omogući klijentu lični razvoj koji će voditi ka većoj mudrosti, smislu, širim shvatanjima i izmenjenom pogledu na svet. Cilj nije rešenje problema koje će dovesti do kratkoročnog zadovoljstva, već problematizacija, sistemska i refleksivna, koja je proces koji traje i nakon što se savetovanja završi.