Logoterapija doslovno znači lečenje smislom i čoveku pomaže da otkrije smisao svoje životne situacije. U psihoterapijskom postupku, čoveka posmatra kao slobodno i odgovorno biće koje otkriva svoju snagu i mogućnosti. Osnažuje ga kako bi se lakše suočio sa izazovima. Logoterapija se manje bavi istraživanjem čovekove prošlosti. Ona je orijentisana na budućnost i smisao koji čovek treba da ispuni. Logoterapija je kratkoročna terapija, usmerena na konkretna rešenja.

Istorijat

Pomoći čoveku da nađe smisao u svom životu je temelј logoterapije, psihoterapijskog pravca koji je utemelјio Viktor Frankl, čuveni bečki psihijatar i doktor filozofije. Logoterapija je dobila ime po starogrčkoj reči logos, koja može da znači smisao, ali i reč, govor, um, zakon, nauka, načelo.

Logoterapija je posebna kako po svom sadržaju, tako i po svojoj pozadini. Frankl je celo razdoblje Drugog svetskog rata proveo kao zatočenik u koncentracionim logorima – točnije četiri logora, uključujući Aušvic. U logorima je izgubio sve što je do tada imao: porodicu, prijatelje, posao - ali ne i smisao života.

Prema Franklu, čovek je racionalno biće koje ima mogućnost izdizanja iznad svojih nagona i nesvesnog dela ličnosti. Viktor Frankl naglašava važnost duhovne dimenzije ljudskog života koju smatra onim što čoveka izdiže iznad životinja i daje mu mogućnost odabira u svakoj situaciji. Kao glavni uzrok bolesti u modernom društvu logoterapija vidi nedostatak smisla u životu klijenta. Logoterapeuti su razvili i psihološke skale kojima je moguće meriti stepen besmislenosti života kod svakog klijenta. Teorija Viktora Frankla se može sažeti u tri osnovna pojma, a to su sloboda volje, volja za smislom i smisao života.

Kako funkcioniše logoterapija?

Prema Franklu, najdublјa pokretačka snaga u čoveku je potreba da osmisli svoj život. Ta potreba proizilazi iz naše duhovne dimenzije, iz naše slobode. Mi se kao slobodna bića odlučujemo i pravimo izbore u svakoj situaciji između različitih mogućnosti koje nam se otvaraju u svakoj situaciji. Uprkos nagonima, dobrim ili lošim modelima ponašanja u detinjstvu, čovek se odlučuje svojom slobodnom volјom. Znači, čovek ima zadnju reč.

Logoterapija vraća čoveku dostojanstvo u svakoj, pa i u onoj najtežoj situaciji. Čoveka ne može da ispuni ili usreći situacija u kojoj samo zadovolјava svoje potrebe za uživanjem. Ne mogu ga ispuniti ni situacije u kojima dominira nad drugim lјudima i tako zadovolјava potrebu za moći. Potreba da se prepozna smisao svake situacije, svakog događaja koji nas zadesi, pokreće nas u pravcu blagostanja i mira sa sobom i drugima.