Oproštaj (ne) znači da moraš da zaboraviš: Važnost oproštaja za duševni mir

Kada nas povredi ili uvredi osoba koja nam nije suviše bliska, oproštaj i nije tako teška stvar jer uglavnom ne možemo ni biti previše povređeni od strane ljudi koji nam nisu od velikog značaja u životu. Međutim, kada povreda dođe od nekoga ko nam je jako važan, poput partnera, člana porodice, bliskog prijatelja – bol ume da bude toliko jaka i dugotrajna da utiče na sve aspekte našeg života. Tada je jako važno da se zapitamo kako da oprostimo jer oproštajem skidamo sebi teret sa leđa i olakšavamo život.

Slabi ne mogu da oproste. Oprost je odlika jakih.
– Mahatma Gandi

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Šta oproštaj nije?

  • Opraštanje nije odobravanje nečijeg lošeg ili ružnog postupka prema nama, niti je opravdavanje osobe koja nas je povredila.
  • Opraštanje nije ignorisanje, menjanje ili ulepšavanje realnosti.
  • Oproštaj ne znači da moramo zaboraviti šta se dogodilo, već da više ne osećamo emocionalni naboj u vezi sa tom situacijom kada je se setimo.
  • Praštanje ne podrazumeva da moramo (opet) voleti osobu kojoj opraštamo. Iako smo nekome oprostili, to ne znači da moramo imati interakciju sa tom osobom. Ako se ta osoba ponaša toksično ili manipulativno prema nama i nije dobra za nas, najbolje je nemati nikakvu interakciju. To uopšte ne remeti proces praštanja.
  • Kada praštamo, mi uopšte ne moramo bilo šta da kažemo osobi kojoj praštamo. Zašto? Zato što oproštaj nema veze sa drugom osobom, već sa nama. Praštanje je unutrašnji čin u kojem osoba menja nešto u sebi, a ne u osobi kojoj oprašta. Osoba koja prašta menja svoj stav i očekivanja prema osobi kojoj oprašta i na taj način se sama menja.

Kako dolazi do oproštaja?

Na putu opraštanja, prvi korak je da se suočimo sa teškim i neprijatnim emocijama i osećanjima koja se pojavljuju. Emotivna povreda obično nas provede kroz nekoliko faza, a najupečatljivije su:

  • šok i razočaranje – ne možemo da verujemo da je osoba koju volimo uradila tako nešto ili se ponela na određeni način;
  • bol – povređenost, tuga, očajavanje, koje može potrajati kraće ili duže, u zavisnosti od različitih faktora;
  • ogorčenost/ozlojeđenost.

Tek kada prođemo kroz ove faze i otpustimo ogorčenost, možemo reći da smo zaista oprostili.

Razočaranje i bol imaju svoj ,,rok trajanja”, koliko god da je to ponekad dugo. Međutim, ono što nekada može trajati i čitavog života jeste ogorčenost. Ovo je duhovno, mentalno i emotivno stanje koje vodi u blokiranost, zakočenost u svakom pogledu. Ogorčenost nam ne dozvoljava da nastavimo dalje, da pustimo teret koji nas sputava, da se otvorimo za nove, lepe stvari u životu i ponovo budemo srećni. Još je gore ako zbog ogorčenosti imamo potrebu da kažnjavamo druge ljude koji nemaju nikakve veze sa situacijom, da se na njima ,,istresamo” ili se ponašamo kao da će nas i oni povrediti.

Ukoliko ovo stanje potraje, neophodno je da potražimo pomoć nekoga ko će nas voditi na putu do oproštaja i isceljenja. Ako sami ne možemo da pustimo, najbolje bi bilo obratiti se stručnjaku.

Zašto je tako važno oprostiti?

Oproštajem naša duša doživljava evoluciju, kao da smo za jedan stepenik bliži sebi, prihvatamo svoje i tuđe nesavršenosti i rastemo duhovno, mentalno i emocionalno. Kako to?

Praštanje podrazumeva svest o ličnoj odgovornosti – sagledajte vašu ulogu i odgovornost u nekom događaju ili odnosu. Pitajte sebe kako ste vi doprineli tom odnosu. Budite na trenutak samokritični, ali oprostite sebi za sve greške jer niko nije savršen i svi uče iz iskustva. Dokle god učite iz svojih grešaka na dobrom ste putu. Kada to prestanete da činite, onda postajete rigidni, besni, sujetni i ozlojeđeni.

Isceljenje takođe znači iskreno se zamisliti o ulozi koju igrate u sopstvenoj patnji.
– Nepoznati autor

Praštanjem postajemo jači od svoje sujete. Sujeta je najveća prepreka koja ometa proces praštanja jer osoba ne želi da ,,umanji” svoju bol opraštajući drugome. Želi da okrivi drugu osobu za naneti bol ili očekuje od nje da prizna svoje grehe, promeni se, pokaje se i izvini se, što se često nikada ne dogodi. Time što prihvatamo da je moguće da i nas neko povredi, da nismo nedodirljivi i nepovredivi, već ,,samo” nesavršeno ljudsko biće, sposobno za patnju, ali samim tim i za ljubav – zapravo se približavamo svojoj suštini i prihvatanju sebe u celosti, onakvima kakvi jesmo.

Praštanje podrazumeva i odustajanje od ljutnje. Niko nema moć nad vama, niko vas ne može poniziti, povrediti ili naterati da patite bez vaše dozvole i aktivnog učešća. Drugi mogu da vas isprovociraju, rade protiv vaših interesa, ali samo vi možete sebi stvoriti patnju. Kada to shvatite, lako ćete oprostiti bilo kome jer ćete znati da svu patnju stvarate sami sebi. Ono što vam stvara patnju nije to što su drugi i svet takvi kakvi jesu, već je problem u tome što vi insistirate da oni moraju biti u skladu sa vašim ukusom, interesima i željama.

Kada ove lekcije jednom savladate i naučite da otpustite bol, ogorčenost, ljutnju i sujetu – shvatićete da je oproštaj blagoslov i da vam čisti dušu i telo.

Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnjakom! Pronađi stručnjaka na našem sajtu i kontaktiraj ga.

Na ovom sajtu imaš sve za rad na sebi na jednom mestu

Pronađi stručnjake, biznise, usluge, događaje i edukacije, knjige ili drugi transformativni sadržaj.

Preporučujemo i ove članke:

Reference:
Ksenija Mijatović: Kako znamo da smo nešto oprostili?
Kako oprostiti sebi i drugima?

3 2 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x