Imposter sindrom: Da li ga imaš i kako da ga prevaziđeš?

Imposter sindrom ili sindrom uljeza (varalice, prevaranta) ne spada u zvanične psihološke dijagnoze, ali sve je češća pojava. Nazivaju ga fenomenom današnjice, a iako ga stručnjaci ne pripisuju mentalnom poremećaju, povezan je sa anksioznošću, perfekcionizmom, a u nekim slučajevima i sa depresijom.

Prvo spominjanje ovog sindroma datira iz 1978. godine kada su Polin Klans i Suzan Imes ovoj pojavi posvetile svoj naučni rad. One su tada, na osnovu istraživanja u kom je učestvovalo 150 veoma uspešnih žena, definisale fenomen uljeza kao iskustvo u kom žene osećaju da su prevaranti u pogledu svog obrazovanja i intelekta. Uprkos tome što su ih i kolege cenile, a one imale neosporne akademske uspehe, ove žene su ipak sebe videle kao uljeze, a svoje uspehe kao produkte čiste sreće.

Šta je tačno imposter sindrom?

Imposter sindrom predstavlja psihološku pojavu u kojoj pojedinac sumnja u svoje veštine, talente ili dostignuća, bez obzira na obrazovanje i iskustvo. Ove osobe imaju uverenje da svoje uspehe ne mogu pripisati sopstvenoj sposobnosti, zalaganju, veštinama i talentima, već da su oni nastali usled puke sreće i da njihovo postignuće nije realno već preuveličano od strane okruženja. Ovaj osećaj često je praćen i strahom da će to u nekom trenutku sigurno biti razotkriveno, da će biti okarakterisani kao varalice, prevaranti, te da će im sve što su stvorili biti oduzeto.

Neke od uobičajenih karakteristika koje prate ovu pojavu su sumnja u sebe, nemogućnost da osoba realno proceni svoju kompetenciju i veštine, pripisivanje uspeha spoljnim faktorima, omalovažavajući svoj, individualni nastup i uspeh, strah da se očekivanja neće opravdati, sabotiranje sopstvenog uspeha, napretka i tako dalje, unedogled. Širok je asortiman ružnih osećanja i misli koje se motaju po glavi kada se zapadne u ovu fazu i mnogima je vrlo izazovno izaći iz ove situacije. Kod nekoga kraće traje, ali kod nekoga može i da potraje duže vreme.

Kako ga prepoznati kod sebe i drugih?

Kod osoba koje razvijaju sindrom uljeza uglavnom je prisutna i sklonost ka nezdravom perfekcionizmu, koji ih, s jedne strane, može voditi u prekomeran rad i zatrpavanje obavezama (i dalje u sindrom sagorevanja), ili, s druge strane, u izbegavanje onoga što procene da ne mogu da odrade savršeno i nagomilavanje obaveza (prokrastinaciju). U oba slučaja, to postaje sabotirajuće za osobu. Kritike dosta teško i lično podnose, doživljavaju ih veoma burno, kao veliki sopstveni neuspeh i duboko se urezuju u njih.

Osećaj nepripadnosti, neprijatnosti i intenzivne nelagode takođe može delovati dosta opterećujuće i ometajuće na osobu sa imposter sindromom kada dobija priznanja, komplimente, pohvale. Ukoliko počne značajno da se odražava na svakodnevno funkcionisanje i blagovremeno se ne prepozna, osoba može biti u riziku da razvije neki od anksioznih poremećaja i/ili depresivnih stanja.

Neka od tipičnih uverenja koja ćemo prepoznati kod osoba koje se osećaju kao uljezi u svojim postignućima su:

,,Sve ovo je samo splet srećnih okolnosti“;

,,Ne zaslužujem da budem ovde“;

,,Neko će otkriti da sam nekompetentan/-na za ovo što radim“;

,,Ovi ljudi ne znaju ništa o meni, imaju lažnu sliku, hvale me/daju mi zasluge bez osnove’’;

,,Nisam ja telentovan/-na već su zadaci bili baš laki“;

,,Nije ovo ništa posebno, i mnogi drugi ljudi su to postigli“;

,,Mora još mnogo truda da se uloži da bi se opravdali ovi nezasluženi komplimenti“;

,,Drugi su loše prošli pa sam se ja samo istakao/-la iako sam jedva prosečan/-na“.

Kako i zašto nastaje imposter sindrom?

Kod osoba koje razvijaju sindrom uljeza uglavnom se uočava da su u detinjstvu, od strane roditelja ili drugih značajnih osoba, bili izloženi čestim kritikama ili poređenjima sa drugom decom, usled čega su o sebi razvili sliku da nikada nisu dovoljno dobri i da ne zaslužuju pohvalu. Kasnije, i kada istu dobiju, ne mogu da se poistovete sa njom jer duboko veruju da šta god da urade nije dovoljno. Takođe, i druga krajnost je disfunkcionalna – usled preteranih pohvala (,,Ti si najlepše/najpametnije/ najkulturnije/ najbolje dete na svetu!“), kod osobe se može razviti uverenje da tu sliku mora da opravda, i stalno biva pod pritiskom visokih očekivanja okruženja, potiskujući svoju autentičnost.

Prema nekim istraživanjama, čak i obrazovanje se svrstava u potencijalne uzročnike. Problemi sa učenjem na fakultetu, nakon godina laganog savladavanja znanja u osnovnoj i srednjoj školi, nameću mišljenje da su kolege pametnije i da nismo dovoljno dobri.

Određene osobine ličnosti povezane su sa većim rizikom od imposter sindroma. Tu, pre svega, spada manjak samopouzdanja koji se odnosi na uverenje u sposobnost uspeha. Zatim, perfekcionizam i neuroticizam, iz kojih proizlaze nesigurnost, napetost i osećaj krivice, kao i socijalna anksioznost i druge vrste anksioznosti.

Veruje se da su žene podložnije ovom sindromu i zapravo se na samom početku istraživanja smatralo da se javlja samo kod žena, međutim, novija istraživanja pokazuju da se sindrom uljeza javlja i kod muškaraca. Prema nekim teorijama, svaka osoba je sklona da se makar u jednoj fazi života nađe u ovakvom preispitivanju, ali neko to prevazilazi brže i lakše, a neko teže.

Kako se izboriti sa sindromom uljeza?

Jedan od načina je upravo preispitivanje sebe o svojim sposobnostima i kvalifikacijama. Ovaj sindrom nije nikakav bauk – da biste ga prevazišli, poželjno je i da se zapitate zašto ste uverili sebe da ne zaslužujete nešto kao što je, na primer, unapređenje. Osim toga, prihvatanje uspeha i nabrajanje svih stvari koje ste postigli je još jedan od načina da se prevaziđe sindrom uljeza.

Iako treba i da se preispitujete i sami sebi dižete samopouzdanje, neophodno je i da o svojim problemima razgovarate. To može biti bilo ko – od prijatelja do terapeuta. Psihoterapija je svakako najefikasniji način da se dođe do rešenja bilo kog izazova sa mentalnim zdravljem.

Ono što stalno ponavljamo – nemojte biti prestrogi prema sebi. Svi se mi suočavamo sa nekim svojim nesigurnostima i strahovima i to je deo ljudskog iskustva. Kada čak i neki od najuspešnijih ljudi na svetu javno progovore da se osećaju kao varalice, to dovoljno govori o tome da moramo biti nežniji prema sebi i saosećajniji.

Reference:
Šta je sindrom uljeza?
Šta je imposter sindrom i kako se sa njim izboriti?
Šta je sindrom uljeza i kako ga prevazići?