Kako da imaš više energije počevši od danas?
,,Hajde, pitaj brzo šta imaš, telefon mi je na 13% baterije!“
,,Hej, hajde, stavi baterije iz daljinca da se napune, izgleda da su se ispraznile, jedva mogu da prebacujem na drugi kanal!”
,,Ova igračka više neće da radi, sigurno se ispraznila baterija, promeni je!”
,,Hej, obavezno odvezi auto kod majstora, upalila se lampica za akumulator, treba ga dopuniti ili možda čak i promeniti!”
I tako, dan za danom, svakome od nas dobro poznate situacije, kada baterije menjamo ili dopunjujemo.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnim licem!
Na kakve baterije mi radimo?
Znate li da svaka naša ćelija takođe ima potrebu da bude dopunjena? Ako je ostavimo nedopunjenu, trebaće čak i da bude promenjena (odstranjena).
Pitam se zaista često koji je razlog da svoje ćelije toliko zanemarujemo i da im poklanjamo mnogo manje pažnje nego potrebi da nam se baterija na mobilnom potpuno ne isprazni. Zato što je, očigledno, svima dobro poznato da mobilni sa praznom baterijom ne funkcioniše. A mi ne možemo bez mobilnog. A isto tako, i naše ćelije ne mogu funkcionisati ako su prazne. Bez energije. A možemo li bez svojih ćelija?
Divna, jedra, okrugla, zdrava ćelija je zato takva, jer je puna energije. Zbog energije koja slobodno protiče kroz nju, što ima kiseonika, što ima u obilju hranljivih materija koje slobodno protiču kroz nju. Da li je mnogo sa njene strane da to sve traži od nas?
A mi… često ne mislimo ni na njene osnovne potrebe da uopšte i opstane, a kamoli da još bude i potpuno jedra i zdrava. Izgovora za to – gomila. Onda, jednog momenta, ćelija krene da se izobličuje i smanjuje i menja svoj oblik, u želji da se prilagodi uslovima koje joj dajemo, izduvava se i vrlo je blizu da potpuno nestane. U celom tom procesu, signalizira nam, na razne načine na koje ume da komunicira sa nama, da joj je potrebna pomoć za preživljavanje. Bocne nas, žigne nas, ubode nas iznutra, onesvesti nas, zaboli nas, pa nas mnogo zaboli, baci nas u krevet…
Budimo širom otvorenih ruku za potrebe naših ćelija. Obratimo pažnju na njih, jedni bez drugih ne možemo. Niti one mogu bez nas i našeg aktivnog učešća, niti mi možemo bez njih.
Kada odbacimo sve izgovore o svakodnevnoj borbi za životne obaveze, kada odbacimo verovanje da samo mi možemo uraditi sve poslove koje radimo, kada odbacimo gomilu uverenja koja nas toliko ograničavaju u žvotu da nas bukvalno guše, kada promenimo odnos prema sebi i svojim svakodnevnim potrebama koje su nam zaista prioritet – šta onda ostaje?
Kako punimo svoje baterije?
Onda, na kraju, ostajemo mi, ostaju naše ćelije, ostaje energija koja zapravo jesmo. A njoj je potreban, za slobodno kretanje, naš kreativan rad koji nas nadahnjuje i energizuje, potreban joj je osećaj zahvalnosti koji popunjava sve vremenom nastale pukotine, potrebno joj je pružiti kiseonik koji se nalazi u prirodi, u dvorištu, parku, kraj vode, u šumama, na planinama – šetnja u parku ne zahteva finansijska ulaganja. Ne znam da li znate da na tržištu već godinama postoji koncentrovani kiseonik koji se ukapava u vodu za piće i voda odnosi kiseonik do najsitnijih kapilarčića u našem telu – zamislite radost ćelija.
Ćeliji treba kvalitetan svakodnevni odmor, onoliko sati koliko je svakome od nas potrebno – nemamo svi kvantitativno istu potrebu – ali kvalitativno da! Ako ne uspevamo to obezbediti, treba potražiti pomoć (na primer, Access Bars tretman od nekih sat-sat i po vremena pruža takav kvalitetan relaks da se to oseti i za vreme, a i nakon tretmana – raspitajte se). Ćeliji treba i kvalitetna hrana, koja u sebi ima kvalitetne sastojke, koji su našim ćelijama potrebni. Raspitajte se o različitim načinima ishrane koja osnažuje naše ćelije.
Slušajmo muziku koja prija, gledajmo slike koje nam izazivaju milinu, družimo se sa ljudima koji direktno utiču na radovanje naših ćelija, boravimo u prirodi i budimo prirodni što više, jer mi jesmo deo prirode.
Hranimo svoje ćelije svakodnevno, ne dozvolimo da se potpuno isprazne.
Baš kao što svakodnevno dopunjujemo svoje mobilne telefone. Bez mobilnih telefona ipak možemo. Bez svojih napunjenih ćelija – ipak ne možemo!
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje rad na sebi niti rad sa stručnim licem!
Preporučujemo i ove članke:
Autor: Daniela Cukrov
