Koja je razlika između emocija i osećanja?

Emocije i osećanja često koristimo kao sinonime. Međutim, sve veći broj studija i stručnih radova potvrđuje da emocijama i osećanjima upravljaju različiti neurološki sistemi.

Šta su emocije, a šta osećanja?

Emocija je naša reakcija na nadražaj, često vrlo intenzivna i kratkotrajna, a za sobom povlači čitav spektar fizioloških promena koje se javljaju u mozgu i telu kao odgovor na nadražaj. Svaku emociju prati određena gestikulacija i mimika. Nadražaj može biti spoljni, nešto što je izvan naše kontrole, ali i unutrašnji, uzrokovan mislima.

Jednom kada se emocija pojavi, mozak nastoji da odredi i imenuje fiziološke promene proizašle usled pojavljivanja emocije, te na temelju naših želja, usvojenih navika, iskustava, stavova i uverenja, putem misaonih obrazaca stvara osećanje.

Osećanje je subjektivna interpretacija emocije, proizašla iz kognitivne obrade emotivnog stanja. S naglaskom na „subjektivna“.

Problem nastaje kada ljudi na negativan način interpretiraju emocije i dobijena osećanja smatraju isključivom istinom, pa na osnovu toga određuju svoja dalja razmišljanja i odlučuju o svojim postupcima. Ujedno, negativnim osećanjima kroz misaoni proces ponovo provociraju pojavljivanje emocije i zatvaraju začarani krug štetnih misaonih obrazaca i štetne interpretacije emocija, nesvesni da su upravo njihova osećanja uzrok problema i da to mogu izmeniti promenom svog razmišljanja – jer bez razmišljanja nema osećanja!

Emocije i osećanja su nešto što svi kao ljudi delimo. Iako imaju slične elemente, izrazita je razlika između osećanja i emocija. Jedna od razlika između osećanja i emocija je u tome što se osećanja doživljavaju svesno, dok se emocije manifestuju bilo svesno ili podsvesno. Neki ljudi mogu provesti godine ili čak čitav život, ne shvatajući dubinu svojih osećanja. Tokom života ljudi doživljavaju mnoga osećanja. Na ovaj raspon osećanja utiču faktori kao što su njihovo ponašanje, kultura iz koje dolaze i njihova prethodna traumatična iskustva.

Kako traumatična iskustva utiču na osećanja?

Traumatična iskustva utiču na osećanja kako trenutno, tako i dugoročno. Bez obzira na izvor, trauma ostavlja svoj trag na mozgu. Na primer, studija objavljena u časopisu Neuroscience i Biobehavioral Reviews, otkrila je vezu između većih moždanih aktivnosti na područjima koja procesuiraju strah i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Kako kultura oblikuje osećanja?

Prema članku Udruženja za psihološku nauku (APS), istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Stanford pokazuje da većina ljudi ,,želi da se oseća više pozitivno nego negativno”. Ipak, pokazuje se da se emocije koje izazivaju pozitivno iskustvo razlikuju između kultura, navodi se u članku APS-a. Na primer, pozitivna osećanja koja su Evropljani i Amerikanci obično preferirali bila su uzbuđenje i divljenje, dok su azijski narodi birali mir i opuštanje. Ta razlika se vidi i u marketingu, gde stručnjaci za oglašavanje podstiču ova osećanja za kreiranje poruka za maksimalan učinak.

Kako da promenimo svoja osećanja?

Na pojavu ili intenzitet emocije ne možemo uticati, ona će se jednostavno pojaviti. Međutim, na osećanja imamo uticaj i možemo ih promeniti. A kako su osećanja direktno povezana sa oblikovanjem naših stavova, donošenjem odluka i preduzimanjem akcija – odnosno sa svim onim što čini naš život tužnim, teškim ili lagodnim i lepim, ovo istraživanje nas može podstaknuti da preuzmemo veću odgovornost ne samo za ono što osećamo, već i za ono što proživljavamo iz dana u dan.

Odgovornost u ovom slučaju nije zastrašujuća, ne radi se o projektu kojem nismo dorasli, već o procesu koji se bez nas ne može realizovati. Ako se sve to odvija unutar nas, na nama je da odredimo i način na koji će se odvijati. Upravo nam odgovornost daje tu moć.

Preporučujemo i ove članke:

• Šta je emocionalna pismenost i kako je razvijati?

Reference:
The Difference Between Feelings and Emotions
Razlika između osjećaja i emocija