Šta je senka: Upoznajte se sa svojom mračnom stranom

Karl Jung poznat je, između ostalog, po formulisanju koncepta senke, dela ličnosti koji se tokom našeg života odnosi na temu nesvesnog.

,,Ono što ne osvestimo pojavljuje se u našim životima kao sudbina.”
– Karl Jung

Priroda senke

,,Senka je čuvena po mnogim poznatim imenima: primitivno ja, mračan blizanac, dvostruka ličnost, potisnuto ja, alter-ego i sl. Kada se suočimo sa našom mračnom stranom, koristimo metafore da opišemo te susrete sa senkom: upoznavanje demona, rvanje sa đavolom, spuštanje u podzemni svet, tamna noć duše, kriza srednjih godina.” (Connie Zweig, Susret sa senkom)

I dok je Jung poznat po podizanju svesti savremenog društva kroz koncept senke, taj aspekt odavno je prepoznat kao sveprisutna odlika ljudskih bića. Godine 1886, pre nego što je Jung izneo sopstvene zaključke i razmišljanja, Robert Luis Stivenson napisao je čuvenu priču Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda. U priči, doktor Džekil predstavlja ugledni deo nečije ličnosti, ali kada se transformiše u gospodina Hajda, njegova ličnost iz senke stiče dominaciju nad njim i uništava mu život.

Iako je senka urođeni deo ljudskog bića, većina nas slepa je za njeno postojanje. Krijemo negativne kvalitete, ne samo od drugih ljudi, već i sami od sebe. Da bismo to uspeli da izvedemo, često kritikujemo i osuđujemo druge ljude kako bismo osigurali izbegavanje fokusiranja na sopstvene mane i destruktivne tendencije. Idemo kroz život sa lažnim sjajem moralne superiornosti i sa uverenjem da smo kompletne ličnosti i da smo uvek u pravu, dok su drugi nemoralni i destruktivni.

 

,,Nažalost, nema sumnje da je čovek, u celini, manje dobar od slike koju zamišlja ili želi da ima. Svako nosi senku i što je ona manje prisutna u svesnom životu pojedinca, to je mračnija i intenzivnija. Po svemu sudeći, to stvara nesvesnu prepreku, sprečavajući većinu naših dobronamernih ciljeva.” (Karl Jung)

Osvešćivanje senke

Neki aspekti senke proizvod su evolucije. Mi imamo, kao i sve životinje, seksualne instinkte i agresiju, koje težimo da potisnemo u cilju adaptacije svakodnevnim društvenim običajima i pravilima. Neki aspekti senke proizvod su vaspitanja. Osobine ličnosti i impulsi koji su kod naših roditelja ili nastavnika izazivali strah i anksioznost, na primer, naterali su ih da nas kažnjavaju ili kritikuju – i tako smo reagovali potiskivanjem tih karakteristika kod sebe.

Postavljamo psihološke odbrane kako bismo osigurali njihovo neizražavanje i na taj način se te karakteristike potiskuju u nesvesno. Kako svi ljudi imaju senku, ono što nas razlikuje od drugih jeste stepen u kome smo toga svesni.

Kada senka ostane nesvesna, to pravi pustoš u našim životima. Potisnuti sadržaji ne nestaju tek tako, već funkcionišu nezavisno od našeg svesnog dela. Drugim rečima, senka ima kapacitet da nadvlada naš svesni ego i preuzme biće, vršeći kontrolu nad mislima, emocijama i ponašanjima. Kada se to desi možemo biti nesvesno uvučeni u teška vremena, ostajući u neznanju da su ova problematična razdoblja bila nametnuta, a ne proizvod loše sreće ili sudbine.

 

,,Psihološko pravilo kaže da, kada se unutrašnja situacija ne osvesti, ona se dešava spolja kao sudbina. To znači sledeće: kada pojedinac ostane nepodeljen i ne postane svestan svoje unutrašnje suprotnosti, svet mora izvršiti sukob i rastrzati ga u suprotne polovine.” (Karl Jung)

Nesvesna kontrola koju senka može sprovoditi nad nama takođe se računa u samodestruktivna ponašanja sa kojima se mnogi pojedinci bore i koja nisu sposobni da kontrolišu, uprkos tome što svesno znaju da bi im bilo bolje da se ne upuštaju u takve akcije. Mnoge zavisnike vodi njihova senka, što objašnjava unutrašnji ,,rat” koji postoji u njima. Jednog trenutka oni kažu sebi da će ostaviti svoj porok i živeti čiste živote i sledećeg trenutka senka nadvladava svesni ego i oni entuzijastično traže sledeće piće, droge ili seksualno oslobađanje. Kao što je Robert Luis Stivenson zabeležio u svojoj knjizi Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda, čovek nije jedno, već zaista dvoje; on ima svesnu ličnost i senku, od kojih se svaka bori za nadmoć unutar njegovog uma.

,,Čovek mora da shvati da poseduje senku, što je mračna strana njegove ličnosti; on je primoran da prepozna svoju ,,inferiornu funkciju”, bar samo iz razloga što ga tako često preplavljuje, sa rezultatom da će svet svesnosti njegovog svesnog uma i njegovih etičkih vrednosti podleći invaziji mračne strane. Celokupna patnja koju je čovek doneo svojim iskustvom urođenog zla u sopstvenoj prirodi – celokupan nemerljiv problem ,,prvobitnog greha”, u stvari – preti da uništi pojedinca usled anksioznosti  i osećanja krivice.” (Dubinska psihologija i nova etika, Erich Neumann)

Da ne bismo bili žrtva ,,posedovanja senke”, moramo da postanemo svesni sopstvenih kvaliteta senke i da ih integrišemo u svesni deo ličnosti; prihvatajući ih otvorenih ruku, ne kao gnusne aspekte sebe, već kao neophodan i vitalni deo našeg bića. Sa tim na umu, korisno je shvatiti da zadatak u životu nije da postanemo savršeni, već da postanemo celina. I kao što celovitost podrazumeva i dobro i zlo, svetlost i tamu, dostizanje celovitosti u razvoju ličnosti zahteva da integrišemo svoju senku u svoju ličnost.

,,Ne postaje se prosvetljen zamišljanjem figura svetlosti, već čineći mrak svesnim. Pomenuti postupak, međutim, nije diskutabilan i stoga nije popularan.”
Karl Jung

Međutim, kako Jung aludira u gorenavedenom pasusu, to nije nimalo lako. Većina neće i ne želi da prizna da duboko u sebi nisu u potpunosti virtuozna, nesebična i dobra ljudska bića, već da umesto toga sadrže sebične, amoralne i nemoralne impulse i kapacitete. Većina bi pre obmanjivala sebe slepim optimizmom o ,,dobroti” svoje prirode, zbog čega ostaju fragmentirani pojedinci koji nisu upoznati sa svojim unutrašnjim dubinama.

,,Susret sa samim sobom je, u početku, sastanak sa sopstvenom senkom. Senka predstavlja uski prolaz, uska vrata, čijeg bolnog stezanja niko nije pošteđen ko se spusti u duboki bunar. Ali čovek mora da nauči da poznaje sebe, kako bi znao ko je.” (Karl Jung)

Skrivena snaga senke

Ono što je posebno interesantno je ideja da senka sadrži ne samo destruktivne aspekte ličnosti, već takođe i moćne, kreativne i snažne mogućnosti. Tokom našeg razvoja, određene osobine i impulsi osuđivane su od strane porodice, prijatelja, nastavnika, ne zbog brige, već zbog zavisti, straha, neznanja ili ljubomore. Sklonost da se pridržavamo društvenih očekivanja takođe je uzrokovala da potiskujemo talente, urođene sposobnosti i impulse koji bi nas učinili efikasnijim bićima u svetu ako bismo ih negovali i razvijali potencijal.

Na primer, danas je sve rasprostranjenije da psiholozi dijagnostikuju pojedince koji dovode u pitanje autoritet i pokazuju znake ekstremnog samopouzdanja kao patološke, pateći od stanja koje zovu ,,anti-autoritativni”. Pojedince koji su previše samouvereni u našem sve kolektivnijem i zavisnijem društvu mnogi vide kao pretnju. Oni su usamljeni vukovi u stadu ovaca, a stado ih napada i ismeva zbog toga.

To je samo jedan primer od mnogih u vezi s tim kako socijalizacija u modernom društvu koči naš razvoj. Suština je da, sa zarobljenim višim energijama, označenim od strane drugih i sopstvenog svesnog ega kao negativnih i loših, blokira se naš rast.

Zbog našeg ličnog razvoja, moramo stoga da postanemo svesniji sopstvene senke i da otvorimo um ka mogućnosti da možda nismo tako prijateljski, pravedni i moralni kao što mislimo. Moramo da razmotrimo da možda postoje nesvesni aspekti nas samih koji upravljaju našim ponašanjem ,,iza scene”. Potrebno je da se zagledamo duboko unutar sebe i da shvatimo da svesni ego nema uvek potpunu kontrolu, već da ga često prevaziđe snaga naše senke.

Kada jednom postanemo svesniji tih mračnih aspekata sebe, treba ih poštovati i naći način da ih integrišemo u svakodnevni život. Ako to ne učinite, postajete slabi i rasejani. Pojedinac ne može opsluživati dva unutrašnja pogona bez rasipanja sopstvene energije i snage. Senka treba da postane deo svesne ličnosti pojedinca.

Da li postoji tehnika za integrisanje senke?

,,Ne postoje generalne efikasne tehnike za asimilaciju senke. To je više nalik diplomatiji ili državništvu i to je uvek pojedinačna stvar. Prvo individua mora da prihvati i shvati ozbiljno postojanje senke. Drugo, individua mora da postane svesna njenih kvaliteta i namera. To se dešava obraćanjem svesne pažnje na raspoloženja, fantazije i impulse. Treće, dug proces pregovora je neizbežan.” (Karl Jung)

Kao što Jung napominje u pasusu iznad, ne postoji generalna tehnika za integrisanje senke. Naša senka je jedinstvena i samim tim, integracija zahteva da usvojimo jedinstven pristup. Bez obzira na pristup koji usvojimo, da bi se pravilno integrisala senka, nekada je potrebno da se ponašamo na načine koji su u suprotnosti sa običajima i pravilima društva i našim sopstvenim moralnim kompasom. Većinu kvaliteta senke, nakon svega, potisnuli smo u nesvesno, jer smo verovali da nisu prihvatljivi, bilo društveno ili prema našoj porodici ili prijateljima. Uobičajena tehnika u integraciji senke je pronalaženje zdravog, produktivnog, ili u najmanju ruku, kontrolisanog izlaza za potisnutu agresiju ili seksualni nagon.

Još jedan put je da ignorišemo običaje za koje mislimo da su površni ili besmisleni, sa kojima smo prethodno bili u skladu kako bismo se uklopili. Neophodno je da sledimo strast, uprkos pritisku svih onih koji nas okružuju. Te taktike mogu nam pomoći da odvojimo sami sebe od očekivanja drugih ljudi i da nam dozvole da pogledamo iznutra, bez osuđivanja ili kritike, da otkrijemo ko smo i šta u stvari jesmo.

Ako možemo da pronađemo načina da pregovaramo sa svojom senkom i dozvolimo joj da ,,živi” u našem svesnom delu ličnosti umesto da je potiskujemo, ne samo da ćemo dostići sigurniji osećaj sopstva, već i više znanja povodom toga šta mi u životu zaista želimo. Bićemo sposobniji da ignorišemo šta drugi misle da treba da radimo, sposobniji da se odvojimo od mase i samim tim spremniji da krenemo na put ka ispunjenju lične sudbine. Senka, kao što je Jung pomenuo, predstavlja vrata ka našem Jastvu. Mnogi se ne usuđuju da se spuste u svoje dubine, ali upravo to moramo učiniti ako želimo postati ono što u stvari jesmo.

,,Senka, kada se realizuje, je izvor obnove; novi i produktivni impuls ne može doći od uspostavljenih vrednosti ega. Kada u životu dođe do zastoja – uprkos adekvatnom razvoju ega – moramo gledati u mračnu, dosad neprihvatljivu stranu koja nam je bila na raspolaganju… To nas dovodi do fundamentalne činjenice da senka predstavlja vrata za našu individualnost. U onoj meri u kojoj nam senka daje prvi pogled na naš nesvesni deo ličnosti, to predstavlja prvu fazu ka upoznavanju Jastva. Zapravo, nema pristupa nesvesnom i našoj sopstvenoj realnosti mimo senke. Samo kada shvatimo da je ona deo nas koji do sada nismo videli ili koji smo preferirali da ne vidimo, prelazimo na ispitivanje i pronalazimo izvore iz kojih se hrani i na kojima počiva. Stoga nije moguć napredak ili rast sve dok se adekvatno ne suočimo sa senkom i suočavanje podrazumeva više od prostog saznanja za to. Tek kad se istinski šokiramo kada vidimo sebe onakve kakvi zaista jesmo, umesto onoga što bismo želeli ili se nadamo i pretpostavljamo da jesmo, tada možemo načiniti prvi korak ka individualnoj stvarnosti.” (Connie Zweig, Susret sa senkom)

Pišite nam u komentaru šta vam je u ovom članku najviše pomoglo i da li ste došli do nekih novih uvida.

Ukoliko vam nije lako da se nosite sa izazovima u životu, ohrabrujemo vas da potražite podršku i obratite se nekom od naših stručnih saradnika. Dok ovaj deo platforme ne bude spreman, potražite ih na našoj stranici na instagramu ili u odeljku ,,Stručnjaci” i pišite im direktno.

Referenca:
Karl Jung i Senka: Skrivena snaga naše mračne strane

5 2 glasovi
Oceni sadržaj

Comments

Prijavite se
Obavestite me o
guest
0 Komentar/a
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavite komentar ispod i učestvujte u diskusiji.x
()
x