Koja je razlika između kouča i psihoterapeuta i kog stručnjaka da izabereš?

Kod većine ljudi na Balkanu i dalje važi nepisano pravilo (uverenje) da ,,kod psihoterapeuta idu ludaci”, a kad spomenete reč kouč, svi pomisle na lajfkouča, čije je zvanje u poslednjih nekoliko godina, nažalost, veoma obezvređeno jer ,,svako može da bude lajfkouč”. Generalizacija ili ne – sami prosudite.

Postoji mnogo vrsta koučinga, a tzv. lajfkoučing je samo jedan od tipova koučinga. U ovom članku se fokusiramo generalno na koučing kao disciplinu.

Ono što većina ljudi ne zna je da psihoterapeuti i koučevi nisu tu da nam ,,sole pamet” niti da nam govore kako da živimo. Oni su tu da nas, prvenstveno, određenim tehnikama i pitanjima usmere da sami pronađemo resurse i odgovore, jer sve to je u nama.

Dobra vest je da svest ljudi raste i da su ljudi koji rade na sebi sve više otvoreni za rad sa stručnjacima, bilo da su to psihoterapeuti, psihološki savetnici, koučevi, treneri, mentori itd.

Bez obzira na to koji nivo obrazovanja imate, na kom se stepenu psihološkog razvoja i svesnosti nalazite, jedno je sigurno – ne možete u životu sve sami rešiti, promeniti i unaprediti. Ne možete doći do važnih odgovora i otključati svoj potencijal bez pomoći drugih.

Da možete, već biste do sada to uradili.

Postoje ljudi koji se sa nama ne bi složili i koji veruju da njima ne treba nikakav kouč niti terapeut (oni ,,sve znaju i sve mogu sami”), ali ovaj članak nije za njih.

Ovaj članak je za manjinu ljudi otvorenog uma koja razume da nam je svima potrebna neka vrsta pomoći kako bismo se menjali, napredovali (brže) i živeli slobodnije, radeći ono što volimo.

Ako vidim više od ostalih, to je zato što stojim na ramenima divova.
– Isaac Newton

Jedan od razloga zašto gradim radnasebi.com je zato što mi omogućava da stojim na ramenima divova.
– Branislav, osnivač platforme

Napomene:
Pre nego što nastavimo, želimo da znate da su razlike koje ovde predstavljamo u najvećoj meri generalizacija i da se ne odnose na sve psihoterapeute i koučeve, a jedan od razloga je što sve više stručnjaka integriše razne metode koje koristi u radu sa svojim klijentima, pa se dešavaju određena preklapanja.

Mnogi stručnjaci u poslednje vreme pribegavaju integraciji raznih znanja, metoda i tehnika kako bi brže i efikasnije pomogli sebi i svojim klijentima, i ovo ne samo da je u redu, već će vam mnogi reći da je neophodno u 21. veku i vremenu u kom se sve brzo dešava i transformiše.

Takođe, iako u ovom članku koristimo reči ,,psihoterapija” i ,,psihoterapeut”, u nekim slučajevima se ono što pišemo može odnositi i na neki drugi vid terapije, odnosno terapeuta, kao što je hipnoterapeut, regresoterapeut, art-terapeut itd.

Pored koučeva i psihoterapeuta, postoje i savetnici, mentori, treneri itd. Nekom drugom prilikom ćemo obraditi i njihove razlike. Za sada krećemo od dve glavne i verovatno najveće grupe.

Glavne razlike

Pre svega, to je akreditacija. Koučevi su najčešće sertifikovani, psihoterapeuti licencirani. Psihoterapeuti se bave mentalnim zdravljem, dok se koučevi bave nešto drugačijim izazovima. Koučevi najčešće rade sa klijentima neko kraće vreme, dok psihoterapeuti mogu dugo raditi sa klijentima (i po nekoliko godina). Iako ovo nije u potpunosti i uvek tačno i postoje određena preklapanja, možemo reći da se psihoterapijski rad fokusira na ,,odlazak u prošlost”, a onda se problem rešava u sadašnjosti, dok je koučing orijentisan na budućnost.

Koučing

U originalu, coaching (kod nas u upotrebi koučing) je u suštini partnerstvo između kouča i njegovog klijenta, koji rade zajedno kako bi pomogli klijentu da postigne svoje ciljeve, bilo u sportu, poslu, karijeri, odnosima ili drugim oblastima života.

Smatra se da je moderni koučing nastao sedamdesetih godina prošlog veka i da su njegovi tvorci Timoti Galvej i Džon Vitmor. Obojica su se bavila istraživanjem sportskog koučinga i principa na kojima se on zasniva, odakle se zatim ova oblast širi.

Koučevi su najčešće uskoprofilisani, pa ćete primetiti da postoje koučevi za partnerske odnose, koučevi za navike, koučevi za dobar odnos sa sobom itd. Ovo je dobro i za njih i za vas, jer ako imate određeni problem ili izazov, znaćete koga tačno da tražite.

Interakcija između kouča i njegovog klijenta naziva se koučing sesija i traje 1-2h. Na sesiji kouč sluša klijenta i postavlja mu pitanja. Klijent odgovara na ova pitanja i, u procesu dolaženja do odgovora na pitanja, sam pronalazi rešenja za postizanje cilja. Obično efekat takvih sesija deluje u dve faze – primarna, koja je primetna odjednom (odmah), i skrivena, u obliku opšteg poboljšanja kvaliteta života klijenta, povećanja motivacije i samopouzdanja.

Generalno, kouč vam pomaže da:

• dođete sami do važnih spoznaja i odgovora;
• osvestite svoje slabosti i snage;
• transformišete uverenja;
• poboljšate željene performanse na putu do ostvarenja ciljeva;
• otvorite se za lični rast i razvoj;
• imate veći osećaj samokontrole i samodiscipline;
• više i brže napredujete u određenoj životnoj oblasti ili više sfera života;
• imate veću jasnoću oko željenih ciljeva i zadataka.

Koučing podrazumeva, u osnovi, sledeće:

• pomoć i smernice za osobu koja želi promenu i podršku da ide u pravcu u kom želi;
• podršku osobi da postane ono što želi na svim nivoima;
• konstruktivno izgrađivanje lične svesti i osnaživanje osobe da pravi izbore koji će je dovesti do onoga što želi da postigne.

5 osnovnih principa koučinga

• Sa ljudima je sve u redu. Nema ljudi ,,sa greškom”.
• U svakom čoveku postoji moć da ostvari cilj.
• Svaki postupak u sebi sadrži dobru nameru.
• Ljudi se stalno menjaju i ovaj proces je neizbežan.
• Osoba nastoji da izabere najbolju opciju od mogućnosti koje joj stoje na raspolaganju.

Šta koučing nije:

• proces dijagnostikovanja ili utvrđivanja poremećaja mentalnog ili emocionalnog zdravlja;
• proces gde jedna osoba (kouč) govori drugoj osobi (klijentu) šta da radi, kako to da radi ili kako treba da živi svoj život;
• davanje klijentu ,,recepta”, instant-rešenja ili nametanje ,,jedinog pravog i ispravnog” načina da se nešto uradi od strane kouča.

Kouč se u radu sa vama fokusira na to kako da dođete do cilja. Njegov proces je prvenstveno orijentisan na akciju i rezultate. On će vam pomoći dok se krećete kroz izazovnu situaciju koja zahteva privremenu pomoć spolja, ohrabrenje i tehnike da sami dođete do cilja. Možete se sastati sa njim nekoliko puta, a zatim se vratiti tek kada naiđete na drugi kratkoročni problem za koji vam je potrebna pomoć.

Psihoterapija

Psihoterapeut je stručnjak koji vam može pomoći u problemima i izazovima mentalnog zdravlja i nečemu što se dogodilo u prošlosti a što je na vas ostavilo neki trag, što vas koči i ,,ne da” vam da idete napred. Psihoterapeut je licenciran i može dijagnostikovati različita stanja i poremećaje. Psihoterapeuti koriste različite modalitete dok rade sa vama na rešavanju vaših problema mentalnog zdravlja.

Psihoterapeuta najčešće tražite kada imate probleme kao što su:

• poremećaji raspoloženja poput depresije ili bipolarnog poremećaja;
• panični napadi ili opsesivno-kompulzivni poremećaj;
• fobije;
• anksioznost i anksiozni poremećaji;
• poremećaj nedostatka pažnje/hiperaktivnost (ADHD);
• posttraumatski stresni poremećaj (PTSP);
• kompleksna trauma;
• bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, itd.);
• poremećaji ishrane;
• različiti poremećaji ličnosti;
• tuga;
• komplikovani odnosi;
• nasilje u porodici, suicidne misli itd.

Psihoterapiju mogu da odaberu i osobe kojima nije dijagnostikovan nijedan poremećaj jer ona je fantastičan način za lični rast i otključavanje potencijala, stoga koristi od psihoterapije može imati svako. Ona ima svoje mesto i u rešavanju partnerskih ili porodičnih problema, može biti odličan način prevladavanja stresa kom smo svakodnevno izloženi, pomoću psihoterapije možemo lakše prihvatiti i izaći na kraj sa velikim gubicima, ali i hroničnim, fizičkim, zdravstvenim problemima poput dijabetesa.

Ukoliko se klijent nalazi u teškom stanju, ako su njegove patnje vrlo izražene, ako je naglašeno depresivan, ako je sklon suicidu ili ako pokazuje psihotične simptome (mešaju mu se realnost i fantazija, čuje glasove…) i tome slično, nije etički odgovorno uvesti ga u psihoterapijski proces bez podrške lekova koje prepisuje psihijatar. Upotrebom lekova u ovakvim situacijama smanjuju se klijentove patnje i povećava se njegova bezbednost, čime se dobija na vremenu i stiču se uslovi da se psihoterapijski proces razvije i da rezultate. Odluka o uključivanju lekova, dakle, zasnovana je na proceni najboljeg klijentovog interesa u datoj situaciji.

Pošto su terapeuti obučeni da pruže širok spektar tretmana, oni mogu biti bolje opremljeni da vam pomognu da rešite širu sliku. Dakle, njihov cilj je da pronađete i rešite uzrok problema, jer upravo se pronalaskom i rešavanjem uzroka može doći do korena vašeg problema koji je najčešće povezan sa određenom traumom, koja se danas manifestuje kao bol, tuga, anksioznost, zaglavljenost itd.

Traženje pomoći psihoterapeuta u vezi sa vašom traumom iz prošlosti je najbolji način da radite na izlečenju te traume. Psihoterapeut ima određeno obrazovanje potrebno za tretiranje nijansiranih, složenih situacija koje koučevi najčešće ne mogu da rešavaju.

Dok vam psihoterapeut može pomoći da rešite probleme u sadašnjosti, oni se u radu više fokusiraju na to kako događaji u vašoj prošlosti utiču na vas u sadašnjosti. Vodeći vas pitanjima u vašu prošlost, oni mogu razumeti na koji način ste ograničeni u sadašnjem trenutku. Terapeuti su takođe obučeni da posebno pomognu u tuzi, komplikovanim odnosima i stresnim situacijama koje je teško ili gotovo nemoguće rešiti sam.

U zavisnosti od vaših potreba, psihoterapeut može da se sastaje sa vama jednom nedeljno nekoliko meseci ili godina pre nego što smanji učestalost poseta na jednom mesečno ili svakih nekoliko meseci kako bi održao doslednost i izgradio čvrst odnos.

Koučing ili psihoterapija – kako da odlučite šta je za vas najbolje?

Mi bismo rekli – oba. I jedno i drugo vam je potrebno, samo zavisi kada, u kom životnom periodu. Zavisi od mnogo faktora, vaših trenutnih problema i/ili izazova. Npr. ako se osećate anksiozno, depresivno ili možda imate suicidne misli, gotovo je sigurno da ćete kontaktirati nekog psihoterapeuta, a ne kouča.

Jedan od najlakših načina da saznate da li da izaberete koučing ili psihoterapiju je da identifikujete svoje ciljeve. Ako želite da radite na jednoj specifičnoj stvari, kao što je npr. promena uverenja u vezi sa odnosima ili novcem ili rešavanje prekretnica u vašem poslu, koučing je verovatno pravi izbor.

Ako je tema mentalno zdravlje, psihoterapija je pravi odgovor. Možete raditi na ciljevima sa svojim terapeutom, ali to nije jedini razlog da idete na terapiju. A ako imate ciljeve na kojima želite da radite na psihoterapiji, oni se najverovatnije razlikuju od ciljeva na kojima biste radili sa koučem.

Koja važna pitanja treba da postavite sebi pri odabiru stručnjaka sa kojim ćete raditi?

Pronalaženje odgovarajućeg stručnjaka može ponekad biti izazovan proces i ako iz prve ne pronađete osobu koja će da vam ,,legne”, ne odustajte. Ako razmišljate da li je ovo pravi put za vas, postavite sebi sledeća pitanja:

• Da li mi se sviđa osoba i da li mogu da joj verujem?
• Zašto mi je potreban stručnjak i zašto baš sada?
• Da li sam spreman da zađem dublje u sebe i otkrijem neke stvari koje mi se možda neće dopasti ili će me iznenaditi?
• Da li sam i koliko truda i rada spreman da uložim u ovaj proces?
• Da li sam i koliko novca spreman da investiram u rad sa stručnjakom?

Ako ne možete da odlučite

Ako nakon čitanja ovog članka i dalje niste sigurni sa kim treba da radite, evo šta možete da uradite: kontaktirajte bar jednog psihoterapeuta i bar jednog kouča koji vam se sviđa jer, pre svega, mi uglavnom instinktivno biramo i vidimo samog čoveka pre nego profesiju. Pronađite strucnjaka na našem sajtu u odeljku ,,Stručnjaci“.

Gotovo svi stručnjaci besplatno pružaju prvu uvodnu konsultaciju (između 15 i 60 minuta) koja služi da se upoznate, da opišete svoje probleme i izazove i utvrdite koji je vaš cilj. Oni će vam sami reći da li mogu da vam pomognu u tome što ste opisali. Verujte, većina njih se neće upuštati u rad sa vama ukoliko procene da vam ne mogu pomoći, ali će vam rado preporučiti osobu koju možete da kontaktirate. Iako pojedini psihoterapeuti i koučevi ponekad to ne priznaju, oni su ništa drugo nego kolege, a kolege imaju istu misiju – da pomažu ljudima da žive slobodnije i kvalitetnije i uz to da zarade novac.

Preporučujemo i ove članke:

• Anksioznost: Uzroci, simptomi i put ka sreći
• Mitovi o psihoterapiji: Šta psihoterapija jeste, a šta nije?
• Stariji ili mlađi terapeut ili kouč: Koga izabrati u moru stručnjaka?
• Zašto izbegavamo stručnu pomoć i šta nas zapravo koči?
• Šta je koučing i kako može da ti pomogne na putu do uspeha?
• Šta terapeut ili kouč ne sme da ti govori: Ključne smernice za profesionalan rad
• Želim da radim sa stručnjakom, ali imam otpor da se otvorim osobi koju ne poznajem, ne znam šta da radim...

Reference:
The Difference Between Therapy and Coaching
How Do Coaching, Mentoring, and Counseling Differ?
Psihoterapija i lekovi
5 Differences Between Coaching and Psychotherapy