Da li dete u tebi pati i kako da ga isceliš?

Sećanja na iskustva koja smo imali kao deca a koja su ostavila jak utisak na nas i koja iznova proživljavamo i sada, kada nismo više tako mali, u situacijama koje naš um vidi kao sličneonima iz prošlosti, zovemo našim unutrašnjim detetom.

[elementor-template id=“70952″]

Nekada su ova sećanja bolna i taj bol na naš odrasli život ima veliki uticaj. Toliko veliki da se odražava na naš kvalitet života. Evo koje su to najčešće rane koje nosi naše unutrašnje dete, kroz najčešće simptome koji ih prate.

Strah od napuštanja

• Osećate se izostavljeno
• Stalno ste u strahu
• Ne volite da budete sami
• Stupate u kozavisne odnose
• U strahu ste da će otići od vas
• Obično privlačite emocionalno nedostupne osobe

Nametnuto osećanje duga ili krivice

• Često se osećate kao da ste ,,krivi“ ili ,,loši„
• Ne volite da tražite nešto od drugih
• Koristite krivicu da manipulišete drugima
• Plašite se da postavite granice
• Obično privlačite ljude koji u vama izazivaju osećanje krivice

Iznevereno poverenje

• Plašite se da ne budete povređeni
• Ne verujete sebi
• Pronalazite načine da ne verujete ljudima
• Osećate se nesigurno i treba vam puno potvrde vaše vrednosti od drugih
• Ne osećate se sigurno
• Obično privlačite ljude koji se ne osećaju sigurno

Zanemarivanje

• Uvek se iznova vraćate na stvari koje su prošle
• Imate nisko samopoštovanje
• Lako se naljutite
• Borite se da kažete ne
• Potiskujete emocije
• Plašite se sopstvene ranjivosti
• Obično privlačite ljude koji vas ne cene ili čine da se ne osećate ,,viđenim“

Srećom, svako od nas može pružiti sebi ono što nije dobio u detinjstvu: sigurnost, razumevanje, bezuslovno prihvatanje… Kako pružiti sebi sigurnost? Ne napadati sebe, biti na svojoj strani, pokazati nežnost i blagost vodeći računa kako se sebi obraćamo, podržavati sebe u naporima…

A za sve što ne možemo sami, uvek je korisno potražiti pomoć stručnjaka sa kojim ćemo raditi. Ovo je (provereno) najbolji i najbrži način da dođe do promene.

[elementor-template id=“70952″]

Referenca:
Psihoterapija Majkić – Instagram