Separaciona anksioznost: Razvoj, simptomi i kako je prebroditi

Koliko često pomišljate da će se nešto tragično desiti osobama koje volite u vašem odsustvu? Koliko često se zapitate da li je „pametno“ da se na neko vreme odvojite od osobe koju volite? Koliko često se opirete životnim promenama kako ne biste napustili vama poznato i sigurno okruženje?

Ukoliko prepoznajete sebe ili nekoga iz vašeg kruga bliskih osoba u prethodno navedenim pitanjima, u ovom članku možete pronaći objašnjenje za naizgled neobjašnjivo stanje straha od odvajanja od ljudi koje volimo.

Šta je separaciona anksioznost?

Separaciona anksioznost je veliki strah od odvajanja od osobe za koju ste vezani. Osobe koje pate od separacione anksioznosti preterano brinu u situacijama kada je potrebno da se odvoje od partnera/prijatelja/dece/roditelja… Stalno ih obuzimaju negativne misli da će se nešto strašno i nepovoljno desiti osobama koje vole. Separaciona anksioznost može ići i do te mere da osoba počinje da oseća fizičke simptome i bolešljivost bez vidljivog razloga.

Separaciona anksioznost se obično vezuje za dečiji uzrast i predstavlja normalnu fazu u razvitku deteta. Obično se završava oko druge godine života. Međutim, ovaj problem se dešava i odraslim osobama i važno je napraviti granicu između separacione anksioznosti i ljubomore, koje se često u praksi poistovećuju.

Kako detinjstvo utiče na razvoj separacione anksioznosti?

Emocionalno vezivanje je primarna potreba svakog ljudskog bića i od načina na koji smo emocionalno vezani za roditelja/stratelja u najranijim godinama života umnogome zavise i naši budući odnosi. Ukoliko dete sa pomenutom značajnom osobom ostvaruje topao, blizak i dosledan odnos, ono će kasnije pozitivno vrednovati sebe i druge. Bez većih poteškoća će uspostavljati i održavati odnose.

Ukoliko dete u situacijama u kojima se oseća nesigurno i uplašeno ne oseća da značajan odrasli adekvatno reaguje na njegove potrebe, vremenom uči da je svet nebezbedno mesto. Nesigurni obrasci emocionalnog vezivanja utiču na to da osoba kasnije u životu uspostavlja odnose koji su preokupirani/anksiozni (manifestuju se preteranim „lepljenjem“ za bliske osobe, stalnim traženjem potvrde i dokazivanja ljubavi od strane partnera) ili izbegavajući (osoba je izrazito hladna i distancirana, potiskuje svoje emocionalne potrebe).

Pored nesigurnog stila vezivanja za značajnu osobu u detinjstvu, na razvoj separacione anksioznosti utiču i stresni događaji tokom odrastanja, poput gubitka nekog bliskog, razvoda, velikih životnih promena (promena škole, mesta stanovanja…), nedosledno i nepredvidivo porodično okruženje, prezaštićujuće roditeljstvo…

Simptomi separacione anksioznosti

1. Konstatan strah – osoba percipira svet kao opasno mesto u kojem se loše stvari dešavaju dobrim ljudima. Prisutan je stalni strah da će neko/nešto uticati na to da ljudi koje osoba voli odu od nje i da opasnost vreba „iza ćoška“. Takođe, separaciona ankisoznost utiče na to da osoba ima velike poteškoće prilikom suočavanja sa tim da je potrebno da se fizički odvoji/udalji od osobe koju voli na određen period, jer svako odsustvo je potencijalna pretnja za neki negativan događaj. Poslovna putovanja, selidbe, kako sopstvene, tako i dragih ljudi povod su da se osoba oseti izrazito uznemireno.
2. Poteškoće sa spavanjem – kada osoba spava sama i/ili van kuće, suočava se sa nemogućnošću da zaspi dokasno ili ne spava uopšte. Moguće su i noćne more u kojima se dešavaju provale, loše stvari bliskim ljudima i slično.
3. Socijalna izolacija – izbegava se širenje socijalnih krugova i upoznavanje novih ljudi kako se ne bi odvajala od poznatih ljudi iz okruženja. Retko se nalazi sa društvom kako se ne bi napuštalo poznato i sigurno okruženje, što najčešće dovodi do prekida prijateljstava.
4. Profesionalni zastoj – separaciona anksioznost odvlači pažnju sa posla. Umesto da se osoba fokusira na ono što radi, stalno je obuzeta brigom za svoje bližnje. Oseća se istrošeno usled emocionalnog tereta koji nosi. Na poslu je dekoncentrisana, bez inicijative i preuzimanja odgovornosti što, dodatno, stvara još veći stres.
5. Izbegavanje promena – kada se nalazi pred određenom promenom, prati je intenzivan doživljaj uznemirenosti i strahovanja. Sve brige su povezane sa osobom za koju je vezana.
6. Fizički simptomi – javlja se neobjašnjivo situaciono stanje bolešljivosti. Osoba može osetiti glavobolju, bol u grlu ili mučnine kada treba da napusti partnera, krug porodice ili prijatelja. Stalna briga proizvodi stres za telo i mozak. Simptomi mogu biti različiti kod svake osobe.
7. Zatvorenost – osobe koje pate od separacione ankisioznosti su obično povučene u društvu, manje se ispoljavaju i izražavaju, jer osećaju stid usled svojih strahova i osećanja.

Kako pomoći sebi?

Osobe koje se suočavaju sa separacionom anksioznošću doživljavaju intenzivna osećanja straha, brige i uznemirenosti. Koliko god da su svesni toga da „ne bi trebalo“ da osećaju toliku uznemirenost, osećanja ostaju izrazito jaka. Dodatno, javlja se stres i stid zbog ovih strahova i tenzija prouzrokovanih svakom najavom odvajanja od kuće ili bliske osobe.

Međutim, u situacijama brige zaboravljamo da imamo sposobnost da „preživimo“ i da se prilagodimo drastičnim promenama kroz neki period. Umesto toga, osoba sa separacionom anskioznošću veruje da će neke buduće okolnosti biti nepodnošljive. Stalno strahuje da će biti sama i nezaštićena pod velom opasnosti i da se svakog trenutka može dogoditi nešto strašno.

Ukoliko se ne radi na ovom problemu, osobe mogu postati previše kontrolišuće i ući u ulogu „policajca“ sa stalnim proveravanjem osoba za koje strahuju. Kao što je već rečeno, separaciona anksioznost se ne sreće samo u partnerskim odnosima, već se ona može osećati i sa prijateljima, porodicom ili nekom drugom značajnom osobom.

Komunikacija je ključna u rešavanju ovog problema. Otvoreno se izrazite osobi za koju ste vezani povodom vaših strahova i poradite na traženju rešenja i načina podrške koji će vam pomoći da na lakši način izađete na kraj sa čestim i upornim brigama. Naravno, najbolje što možete da uraditi za sebe jeste da se obratite stručnjaku sa kojim ćete napraviti plan i raditi na rešenju ovog problema, u zavisnosti od intenziteta i individualnih karakteristika. Rešenje uvek postoji, važno je samo da budete strpljivi, uporni i posvećeni.

Referenca:
Separaciona anksioznost kod odraslih