Kompletan vodič za razumevanje porodične dinamike: Tipovi porodica i uticaj na odnose koje imamo danas

Porodica je sastavni deo našeg života. Uprkos tome što užurbano živimo, porodična dinamika je i dalje duša svakog pojedinca. Porodičnu dinamiku najjednostavije možemo opisati kao skup interakcija i odnosa unutar porodice. Ove interakcije, te stil komunikacije čine pozadinu porodične dinamike.

Ali šta je zapravo porodična dinamika? Koje su različite porodične strukture? Pročitajte u nastavku.

Porodica i značenje porodične dinamike

Porodična dinamika se odnosi na funkcionisanje porodice u različitim situacijama. Takođe, uključuje načine na koji se donose odluke, rešavaju problemi ili razmenjuju osećanja. Porodična dinamika zapravo pomaže pojedincima da procenjuju sebe i spoljni svet. Pored toga, značajno utiče na ponašanje i odnose sa drugim ljudima. Jedna studija američkih sociologa ukazala je na to da jači porodični odnosi pomažu u suočavanju sa stresom, te da povećavaju blagostanje pojedinca.

Dalje, loši odnosi mogu da utiču na fizičko i mentalno zdravlje pojedinca. Dakle, kada dete proživljava depresiju, zadatak terapeuta je da proučava porodičnu dinamiku. Ovim se dolazi do temeljnog uzroka problema.

Mnogi ljudi nisu svesni različitih porodičnih struktura. Zamišljaju porodice kao televizijsku seriju – za njih je to jedinica koja se sastoji od majke, oca i deteta. Stoga ćemo pomenuti neke od tipova porodica i njihov uticaj na porodičnu dinamiku.

Tipovi porodičnih struktura i značenje porodične dinamike u njima

Nuklearna ili uža porodica

Ova porodična struktura je osnovna i česta. To je najidealnija struktura za podizanje dece. Sastoji se od dvoje roditelja i dece.

Nuklearne porodice poznate su i kao tradicionalne porodične strukture. Ove porodice se sastoje od muža, žene (dvoje roditelja) i dece – može biti više dece, bilo biološke ili usvojene.

Prednosti

• Finansijska stabilnost
• Stabilno roditeljstvo
• Obrazovanje, zdravlje, vaspitanje je vrhunski prioritet
• Akcenat na efikasnoj komunikaciji

Mane

• Usamljenost zbog toga što nema šire porodice
• Izolacija dovodi do stresa i depresije
• Rešavanje sukoba može postati teško

Samohrani roditelji

Nakon nuklearne porodice, samohrano roditeljstvo postalo je vrlo uobičajena porodična struktura. Ovom tipu porodice pripadaju majka ili otac, koji sami odgajaju dete sa velikom ljubavlju i naklonošću.

Porodicu sa jednim roditeljem čini samohrani roditelj koji odgaja jedno ili više dece. Samohrani roditelj može biti majka ili otac. U ovoj porodičnoj strukturi roditelj je najčešće razveden ili udovac, tj. udovica.

Prednosti

• Podela kućnih obaveza sa decom
• Podrška porodice i rodbine
• Deca i roditelji postaju dovoljno snažni da se suoče sa bilo kojom situacijom

Mane

• Finansijska nestabilnost
• Ograničene mogućnosti zaposlenja i prihoda
• Čuvanje i briga o deci mogu biti komplikovaniji

Proširena porodica

Proširene porodice koje se sastoje od više članova takođe nisu retke, a u našem okruženju ih ima jako mnogo. U ovakvim porodičnim strukturama ključna je međusobna mentalna i finansijska podrška.

Proširenu porodicu čini više osoba koje su u krvnom ili bračnom srodstvu i žive u istoj kući sa drugim rođacima kao što su tetke, ujaci, bake i deke ili bliski rođaci. Kada oba roditelja rade i ne provode dovoljno kvalitetnog vremena sa decom, postoje šanse da se deca osećaju ignorisano i frustrirano. Međutim, u takvim situacijama šira porodica priskače u pomoć.

Šira porodica deli zajednički cilj. Svi zajedno odgajaju dete, obavljaju kućne poslove i doprinose finansijski. Takođe, ne treba zaboraviti da članovi širih porodica grade snažne emocionalne odnose ako je porodica zdrava.

Prednosti

• Stalna podrška, posebno u teškim situacijama
• Finansijska, mentalna i socijalna podrška
• Podela poslova i prihoda

Mane

• Nedostatak privatnosti
• Finansijsko opterećenje ili nestabilnost prihoda (ako pojedini članovi ne doprinose materijalno)
• Konstantno mešanje u tuđe odnose

Porodica bez dece

Porodica bez dece je ona u kojoj partneri nemaju decu. Uzrok ovakve situacije može da bude odlaganje proširenja porodice ili neplodnost. Neki ljudi više vole da grade karijeru i da uživaju u drugačijem načinu života.

Među porodicama bez dece postoje ljudi koji žele, ali zbog zdravstvenih problema ne mogu da dobiju dete. Sa druge strane, neki parovi se svojom voljom opredeljuju za život bez dece – da bi uspeli u karijeri, putovali i slično.

Prednosti

• Nema zavisnosti
• Veći prihodi (ukoliko su fokusirani na karijeru)
• Partneri dobijaju više vremena da provode jedno sa drugim
• Više mogućnosti za aktivnosti poput avantura, putovanja itd.

Mane

• Ponekad se parovi mogu osećati izolovano i usamljeno
• Ukoliko vole decu, ljudi u ovakvim porodicama će imati osećaj da im nešto nedostaje

Porodica baka, deka i unuka

Ponekad teške situacije primoravaju bake i deke da podižu svoje unuke. Iako možda nisu u stanju, bake i deke se trude da oblikuju decu na najbolje moguće načine.

Jedna od porodičnih struktura su i porodice u kojima baka i deka preuzimaju ulogu roditelja. Baba i deda se uključuju u podizanje dece kada se roditelji upletu u teške okolnosti, poput hapšenja, lečenja, drogiranja ili nisu živi. Da bi se u ovakvim situacijama izbeglo da deca završe u hraniteljskim porodicama, bake i deke ,,uskaču”. Kako teške situacije mogu u velikoj meri uticati na dobrobit deteta, dobro je što se bake i deke uglavnom staraju o detetu sa dodatnim oprezom i brigom.

Prednosti

• Baka i deka formiraju jaku porodicu održavajući zdrav odnos sa decom
• Deca se odgajaju sa ljubavlju i brigom
• Siguran osećaj i način za učenje moralnih vrednosti

Mane

• Baka i deka moraju pronaći izvor prihoda
• Zbog zdravlja, njihov nivo energije se ne podudara sa dečjom energijom
• Generacijski jaz može dovesti do sukoba u razmišljanju
• Saosećajan pristup detetu može da dovede do nediscipline

Mešovita porodica

Mnogi razvedeni, razdvojeni ili slobodni ljudi stvaraju nove veze, zasnivajući tako novu porodicu u kojoj deca dobijaju maćehu, odnosno očuha. Porodica sa maćehom ili očuhom naziva se često i mešovita porodica i ponekad život u njoj može biti izazovan. Međutim, to zavisi od svih ljudi uključenih u ovu strukturu.

Veliki deo brakova danas završava se razvodom. Ipak, mnogi razvedeni se odlučuju za ponovni brak i tada se formira mešovita porodica. U ovom scenariju, dve različite porodice se mešaju kako bi formirale jednu jedinicu. Mešovita porodica se može sastojati od novog muža ili žene i dece iz njihovih prošlih veza. U ovakvim porodicama potrebno je više prilagođavanja, kako za roditelje, tako i za decu. Članovi porodice mogu doživeti bes, frustraciju, zbunjenost, pa čak i ljubomoru. Ali sve je rešivo ukoliko se sa ljubavlju i pažnjom pozabave svakom situacijom.

Prednosti

• Deca imaju veliku porodicu i braću i/ili sestre od oba roditelja
• Oba roditelja su tu
• Deca stvaraju jaku vezu sa obe porodice
• Finansijska sigurnost

Mane

• Deci bi moglo biti teško da se prilagode
• Roditelji se možda svađaju zbog svoje dece
• Deca mogu postati nedisciplinovana

Dakle, sada smo videli različite porodične strukture – njihove prednosti i mane. Pored toga, postoje vrste porodične dinamike – zdrave i toksične. Istražili smo više o njima i evo o kakvim porodičnim odnosima se radi.

Zdrava porodična dinamika

Funkcionalna porodica osigurava da se neguje zdrava porodična dinamika i da se održava bezbedno porodično okruženje. U zdravoj porodici, pored sigurnosti, postoji ljubav i poštovanje jednih prema drugima. Da bi to postigli, roditelji ili članovi porodice postavljaju granice. Iako ovo zvuči lako u teoriji, redovna praksa je neophodna.

Znaci zdrave porodične dinamike

Komunikacija ima vrhunski prioritet. U zdravoj porodici postoji visok nivo razumevanja. Članovi porodice procenjuju situacije bez osuđivanja i pritom svi imaju jednaku priliku da se izraze. Sve ovo doprinosi zdravoj dinamici.

Prihvatanje je jedan od znakova zdrave porodične dinamike. U zdravim porodicama članovi prihvataju jedni druge, ali ne tolerišu bilo kakvo zlostavljanje ili agresivno ponašanje. Odrasli prihvataju izbore dece. Na primer, ako je jedan od roditelja fenomenalan u nekoj oblasti, a deca nisu, to ne znači da će manje voleti ili poštovati decu. Umesto toga, i dalje će ih ohrabrivati da daju sve od sebe u onome što vole.

U zdravoj porodici, popravljanje narušenih odnosa je visok prioritet. Zbog toga je temelj takve porodične dinamike još jači.

Ako postoji ranjivi član porodice, poput mentalno obolelog ili problematičnog deteta, u zdravoj porodici on dobija obilnu ljubav, saosećanje i razumevanje.

U zdravoj porodici, svaki član se uključuje u zajednički rad i igru, u skladu sa mogućnostima. Kada se roditelji igraju sa decom, to može pozitivno da utiče na kognitivni razvoj deteta, kao i razgovor i tretiranje dece kao ravnopravnih članova porodice.

Deljenje odgovornosti na odgovarajući način na osovu uzrasta i fleksibilnosti takođe ukazuje na zdravu porodičnu dinamiku. Jedna od najvažnijih stvari – u zdravoj porodici uvek ima mesta za oproštaj.

Uticaj zdrave porodične dinamike

Socijalna podrška koju pruža porodica pozitivno utiče na pojedinca. Blisko povezana porodica je okosnica pojedinca, pruža mu emocionalnu i finansijsku podršku. Deca koja žive sa svojim biološkim roditeljima uživaju u većem emocionalnom blagostanju, što u detinjstvu i odrastanju, što kasnije, kada odu od kuće i sami formiraju odnose i sopstvene porodice. Takođe, mnogo će za njihov razvoj značiti ako vide da roditelji rade na rešavanju svojih bračnih problema na konstruktivan način. Takođe, bliska porodica i prijatelji pomažu u očuvanju zdravlja.

Međutim, nemaju sve porodice zdravu dinamiku, neke su i toksične.

Toksična porodična dinamika

Nažalost, nije svaka osoba rođena u srećnoj porodici. Mnogi žive u toksičnom porodičnom okruženju. Ako u zdravoj porodici ima ljubavi i poštovanja, onda se toksični odnosi zasnivaju na diskriminaciji, manipulaciji ili čak zlostavljanju. Dakle, toksična porodična dinamika utiče na članove porodice tako što ih često vodi ka depresiji ili mentalnoj bolesti.

Znaci toksične porodice

Član porodice koji se ponaša toksično ne pruža emocionalnu podršku nijednom članu ili detetu. Prema tome, postoji opasnost da se dete dovede u emocionalnu nestabilnost. I ne samo to! Moguće je favorizovanje dece, kada se, na primer, sva naklonost i pažnja usmeri na najstarije dete, dok se ostala deca zanemaruju.

Toksični roditelji skloni su nezdravoj kontroli iz sebičnih razloga – najčešće su to emocionalna ucena ili preterana kontrola. Deca koja rastu uz preterano stroge i kontrolišuće roditelje imaju niži stepen mentalnog blagostanja kad odrastu.

U toksičnim porodicama uloge dece i roditelja se menjaju. Ako jedan od roditelja pije ili se drogira, nije nikad kod kuće, deca moraju da brinu o sebi, pa preuzimaju svakodnevne obaveze roditelja poput kuvanja, čišćenja itd.

Toksična porodična dinamika podrazumeva okruženje dominacije. To znači da neko od članova porodice ,,vlada” i odlučuje o svemu, dok se mišljenja ili stavovi drugih članova ne uzimaju u obzir.

Nasilje je ključni znak toksičnog ponašanja. To mogu da budu fizički, psihološki, seksualni, finansijski, emocionalni i drugi nasilni odnosi. Odrastanje usred nasilja u porodici takođe može da dovede do mentalnih bolesti, depresije, pa čak i bolesti zavisnosti poput alkoholizma i narkomanije.

Tamo gde izostaje empatija, nema prostora ni za privatnost. U toksičnoj porodičnoj dinamici posedovanje lične imovine postaje teško, zbog toga što su lični predmeti uništeni ili pozajmljeni na neodređeno vreme bez pristanka.

Uticaj toksične porodične dinamike

Ako je dete svedok razdvajanja između roditelja, to može uticati na njega pre nego što se stvarna razdvojenost dogodi. Počinje da se distancira od oba roditelja i izbegava da živi sa bilo kojim od njih. Razdvajanje takođe može dovesti do ekonomske nestabilnosti, što utiče na dete, kao i na mentalno zdravlje samohranog roditelja. Ulazak u mešovitu porodicu takođe može naneti štetu detetu.

Da li ste znali da porodična dinamika podrazumeva i postojanje različitih uloga?

Porodica i različite uloge u porodičnoj dinamici

U svakoj porodici postoje različite uloge koje ,,igraju” njeni članovi. Ove uloge se formiraju i pojavljuju zbog izbora koje pravimo, u skladu sa našom ličnošću. Takođe, kada bilo koja porodica zapadne u neku tešku situaciju, porodične uloge imaju vitalni značaj u očuvanju porodičnog sistema. Spasilac, heroj, maskota ili nešto sasvim drugo – pogledajte koju ulogu vi igrate u svojoj porodici.

Heroj

U porodici uvek postoji član koji je „uspešan“ i koji je ponos porodice. On je lider, samodisciplinovan i odgovoran, pa je zbog svega toga i označen kao „heroj“ porodice.

Crna ovca

Svaka porodica ima ,,crnu ovcu” – osobu koja se ponaša ili misli drugačije, dok se drugi često smatraju „dobro vaspitanim“. Iz tog razloga su njeni problemi uvek u centru pažnje, a ona ,,glavni krivac” za disfunkcionalnu porodicu.

Spasilac

Spasilac je onaj koji suviše brine i razmišlja o tuđim emocijama dok rešava probleme za druge. Ovaj član porodice preuzima odgovornost da pomaže drugima, ali zanemaruje činjenicu da to može biti štetno po njega. Zbog toga nije u stanju da se usredsredi na svoj život.

Mirotvorac

Ulogu mirotvorca uglavnom igraju deca bez ikakvih namera. To se dešava kada se osećaju loše i pokušaju da reše sukobe između roditelja. Mirotvorac obavlja plemeniti posao održavanja mira i harmonije u porodici. Osim toga, njegova uloga je da opusti i popravi odnose kada postoji strah da će porodica da se raspadne.

Maskota

Maskota je sastavni deo porodice, osoba koja humorom ili drugim talentima skreće pažnju ostalih članova porodice. Ne samo da preusmerava pažnju na sebe, maskota svojim ludorijama ublažava stres.

Čuvar

Uloga čuvara slična je mirotvorcu koji neprestano pokušava da smiri haos. Međutim, ako u porodici postoji toksična osoba sa aktivnom zavisnošću, fokus čuvara će biti upravo na njoj, uz rešavanje problema uzrokovanih zavisnošću.

Izgubljeno dete

Izgubljeno dete je pokorni član porodice. Sve porodične uloge traže pažnju, ali izgubljeno dete ćuti. Ono takođe sve drži za sebe i izbegava da postane problem i zato se „izgubi“ u porodici.

Manipulator

Ovaj član porodice je obično oportunista. On koristi greške drugih članova radi manipulisanja zbog sopstvene koristi.

Faktori koji utiču na porodičnu dinamiku

Faktori koji utiču na porodičnu dinamiku su različiti za svaku porodicu. Uticaj će imati finansijska stabilnost, klasa, društveni faktori, kultura itd. Od ovih uslova zavisi da li će se osnova porodice održati ili slomiti:

• priroda odnosa između roditelja;
• posebno blag ili strog roditelj;
• veći broj dece u porodici;
• kombinacija ličnosti članova porodice koji žive pod istim krovom;
• odsutan roditelj;
• previše porodičnih problema – zloupotreba droga, nasilje, mentalni poremećaji itd;
• uticaj spoljašnjih događaja – bolest, smrt, trauma itd;
• roditelji koji pripadaju različitim kulturama i vrednostima;
• dinamika koju praktikuju starije generacije;
• uticaj šire porodice…

Porodica i porodična dinamika – završne misli

Sa svakim pojedincem, značenje porodične dinamike se stalno menja. Ali svaka porodična struktura je jedinstvena, tako da prilagođavanje može postati izazov. Zato verujte svom instinktu i potrudite se da ojačate porodične veze. Otkrijte pravu porodičnu dinamiku za bolji i kvalitetniji život svoje porodice.

Preporučujemo i ove članke:

• 8 karakteristika disfunkcionalnih porodica: Da li živiš u jednoj?
• Imaš li sindrom ,,dobrog deteta" i koju cenu plaćaš?
• Kako da pomogneš detetu da prihvati razvod roditelja?
• Kako traume iz detinjstva utiču na tvoj život danas?
• Karpmanov dramski trougao: Koju ulogu igraš i dokle tako?
• Ovo su važne stvari koje moraš da znaš o svojim roditeljima
• Sindrom Kalimera: Život u ulozi žrtve i kako da iz nje izađete
• Sindrom zlatnog deteta: Kako da (ne) upropastiš dete
• Zastrašivanje kao metoda vaspitanja dece: Efekti na razvoj i ponašanje
• Šta je crna ovca u porodici i zašto ima najteži zadatak od svih predaka?
• Šta je disfunkcionalna porodica: Uvod u porodičnu dinamiku

Referenca:
Understanding Family Dynamics Meaning and Family Types