Sekundarna dobit: Skriveni razlog zašto ne rešavaš svoje probleme

Većina ljudi želi da živi ispunjeno i srećno, bez problema. Ipak, u realnosti se svi suočavamo sa izazovima – neki su jednostavni, dok su drugi izuzetno složeni i uporno prisutni. Kada nas problemi dugo opterećuju, prirodno je da zatražimo pomoć prijatelja ili stručnjaka. Međutim, u psihoterapiji postoji jedan često zanemaren faktor koji nas nesvesno sprečava da rešimo svoje probleme – sekundarna dobit.

Šta je sekundarna dobit?

Sekundarna dobit se definiše kao nesvesna korist koju ljudi dobijaju održavanjem svojih problema. Ona predstavlja vrstu „nagrade” koja dolazi kao posledica stvarnih poteškoća. Iako na svesnom nivou želimo da rešimo problem, naše nesvesno vidi te probleme kao mehanizme zaštite od potencijalno još težih izazova.

Primera radi, kada se suočavamo sa stresom, fizičkim bolestima, anksioznošću ili depresijom, ne rešavanje tih problema može nam doneti neku formu olakšanja ili izbegavanja još većih emocionalnih ili socijalnih pritisaka. Ovaj paradoks često ostavlja ljude zbunjenim – zašto bismo sabotirali vlastiti napredak? Ipak, naše nesvesno koristi problem kao tampon zonu koja nas štiti od još većih strahova i neizvesnosti.

,,Samospoznaja je prvi korak ka oslobađanju od sekundarne dobiti. Tek kada prepoznamo korist koju nesvesno tražimo, možemo je prevazići.” – Dr. Peter Levine

Zašto se sekundarna dobit dešava?

Sekundarna dobit je najčešće povezana sa strahom od promene i nepoznatog. Čak i kada je problem bolan, on je poznat – nešto sa čime smo se već suočili. Promena, s druge strane, donosi nesigurnost i zahteva suočavanje sa novim situacijama, što može izazvati strah, anksioznost i nelagodnost.

Kada se osoba suočava sa dugotrajnim problemom, na primer, hroničnom bolešću ili emocionalnom poteškoćom, njen identitet može postati povezan sa tim problemom. Gubitak tog problema znači i gubitak dela sebe – što može delovati destabilizujuće. Na nesvesnom nivou, osoba može smatrati da nije dovoljno spremna za život bez problema, zbog čega održava status quo.

Oblici sekundarne dobiti i primeri

Sekundarna dobit je nezavisna od vrste problema i sveprisutna u psihološkim mukama ljudi. Često se javlja kao otpor promeni. Neki ljudi ubrzo postanu svesni dobiti koju imaju od održavanja svojih problema, dok je drugima mnogo teže da uvide da imaju bilo kakvu korist od svojih muka. Što se više opire promeni, to je čoveku teže da uvidi da od njega ima i neke dobiti. Ipak, kada (i ako) do ovih uvida dođe, može biti mnogo jednostavnije da se problem i prevaziđe.

Navešćemo neke primere koji ilustruju sekundarnu dobit koju ljudi imaju od svojih problema, kako bismo objasnili kakva logika nesvesnog uma stoji iza toga. Ovo ne znači da je situacija ista kod svih ljudi koji imaju sličan problem i da je ovo univerzalno pravilo.

,,Sekundarna dobit nas može vezati za naše probleme, dajući nam trenutnu olakšicu, ali nas istovremeno sprečava da doživimo dugoročnu slobodu.” – Dr. Gabor Maté

• Izbegavanje odgovornosti ili pritiska
  Uzmimo primer osobe pod stresom na poslu. Njeno zdravlje pati zbog stresa, što vodi do čestih bolovanja. U ovom slučaju, sekundarna dobit dolazi u vidu izbegavanja stresa na poslu. Ako ozdravi, moraće da se vrati i suoči sa pritiscima, možda čak i sa zahtevima za promenom karijere. Na ovaj način, prolongira donošenje teških odluka i izbegava suočavanje sa potencijalnim neuspehom.
• Ostajanje u zoni komfora
  Osoba koja pati od anksioznosti pred ispite može izbegavati da završi fakultet jer se boji novih izazova koje donosi prelazak u radni svet. Ostajanjem u statusu studenta, ona izbegava odgovornost odraslog života. Sekundarna dobit u ovom slučaju je zadržavanje roditeljskog staranja i izbegavanje izazova poput traženja posla i samostalnosti.
• Zadržavanje pažnje i podrške okoline
  Osobe koje pate od depresije mogu nesvesno koristiti svoju bolest kao način da zadrže pažnju i ljubav bližnjih. Strah od gubitka emocionalne podrške može održavati depresivno stanje. Na taj način, osoba nesvesno koristi svoju patnju kako bi izbegla usamljenost ili osećaj napuštenosti.

Koju sekundarnu dobit neko ima iz problema je individualna stvar i zavisi od slučaja do slučaja. To što neko ima dobiti od svog problema ili poremećaja ne znači da osoba ne pati zbog njega i da svesno ne želi da ga reši, već znači da istovremeno svesno želi rešenje, ali nesvesno ima razloge zašto problem održava.

Ponekad se ljudi zapravo identifikuju sa problemom i izgrade svoj identitet oko njega, tako da se čini da ne znaju ko bi bili bez tog problema ili poremećaja. Često problemi sa mentalnim zdravljem omogućavaju osobi da se izbavi iz situacija ili aktivnosti koje ne želi da obavlja ili prosto odloži neke važne životne odluke ili poduhvate.

Kako prepoznati i prevazići sekundarnu dobit?

Prvi korak u razumevanju sekundarne dobiti je osvešćivanje njenog postojanja. Ljudi često ne primećuju da im nesvesno koristi održavanje problema jer je to duboko ukorenjen mehanizam odbrane. Kako bi osoba započela proces promene, potrebno je da postane svesna kako sekundarna dobit sabotira njene napore ka rešavanju problema.

Saveti za prepoznavanje sekundarne dobiti:

1. Istraži koristi – Pokušaj da prepoznaš kakve bi posledice imala ako bi rešio/la problem. Da li bi promena izazvala novu vrstu stresa, neizvesnosti ili potrebe za donošenjem teških odluka?
2. Identifikuj emocije – Da li osećaš strah ili nelagodnost pri pomisli da više ne bi imao/la problem? Ponekad nesvesno koristimo problem kako bismo izbegli suočavanje sa dubljim emocijama.
3. Razmotri odnose s drugima – Da li tvoji problemi utiču na to kako se drugi ophode prema tebi? Dobijaš li više pažnje ili podrške zbog svog stanja?

,,Razumevanje sekundarne dobiti je prvi korak u oslobađanju od unutrašnjih blokada koje nas sprečavaju da zaista rešimo svoje probleme.” – Dr. Tara Brach

Kako se odreći sekundarne dobiti?

Iako može delovati zastrašujuće, oslobađanje od sekundarne dobiti donosi ogromnu slobodu i mogućnost za rast. Evo kako se možeš postepeno osloboditi tog mehanizma:

1. Razmotri štetu – Uporedi trenutne koristi od održavanja problema sa štetom koju ti donosi. Često je šteta mnogo veća, ali to ne primećujemo jer nas nesvesno vodi ka kratkoročnim olakšanjima.
2. Razvij novi sistem podrške – Nauči da tražiš pažnju, ljubav i podršku na zdrav način, bez potrebe da održavaš problem. Učini odnose sa bližnjima stabilnijima i manje zavisnim o tvojoj trenutnoj situaciji.
3. Uključi stručnu pomoć – Kroz proces psihoterapije možeš dobiti neophodnu podršku za osvešćivanje sekundarne dobiti. Stručnjak ti može pomoći da pronađeš zdravije načine suočavanja sa strahovima i potrebama.
4. Izgradi novi identitet – Ako si dugo vremena vezivao/la svoju ličnost za problem, može biti korisno da preispitaš šta te još definiše i koji su tvoji potencijali bez tog problema. Ovaj proces može zahtevati vreme, ali će ti omogućiti da kreiraš stabilniju i ispunjeniju sliku o sebi.

Kako preuzeti kontrolu nad svojim problemima

Prepoznavanje sekundarne dobiti nije znak slabosti ili svesne manipulacije, već prilika za duboku samorefleksiju. Naš nesvesni um često koristi mehanizme zaštite koji na prvi pogled deluju paradoksalno. Kroz proces osvešćivanja ovih obrazaca, možemo započeti put ka istinskom rešavanju problema i oslobađanju od ograničenja koja sami sebi postavljamo.

Promena počinje prihvatanjem i razumevanjem – a prepoznavanje sekundarne dobiti je prvi korak na tom putu.

Reference:
Sekundarna dobit od poremećaja mentalnog zdravlja
Sekundarna dobit – korist od problema