Šta je unutrašnji kritičar i kako da ga utišaš?

Pre svega, svi imamo unutrašnje kritičare. Unutrašnji kritičar – to je onaj glas koji kaže da nismo dovoljno – pametni, iskusni, privlačni, dovoljno dragi ili dovoljno bogati, na primer. Ali kad ga hranimo, pustimo ga da preuzme volan naših života i tumačimo ga kao da je glas istine i stvarnosti, a ne glas percepcije, tada prestajemo da vladamo sobom i to nas rastrže, sabotira nove ideje, odnose i potencijal.

Kao rezultat toga, ne koračamo napred i ne istupamo kao lideri, već se držimo na istom mestu. Ostajemo u našoj zoni komfora. Pravimo previše kompromisa, nadajući se da niko neće primetiti koliko se nesigurno osećamo. Pod stresom i iz navike, izgleda da smo izgubili vezu sa svojim unutrašnjim saveznikom, onim mudrijim ,,ja” koje nas ohrabruje i podržava ako ga hranimo.

Da li ćete hraniti kritičara ili saveznika – vaš je izbor. Da biste svesno vodili sebe i druge, morate da primetite kada je unutrašnji kritičar preuzeo vođstvo i da svesno izaberete svog unutrašnjeg saveznika.

Poreklo unutrašnjeg kritičara

Unutrašnji kritičari su psihološki konstrukti koje razvijamo u detinjstvu kako bismo se zaštitili od srama i odbacivanja u odnosima na koje se oslanjamo radi fizičke i psihološke sigurnosti. Od trenutka kad se rodimo i tokom detinjstva, mi smo toliko ranjivi da nam je neophodna zaštita drugih da bismo preživeli. Kao rezultat toga, imamo izraženu osetljivost i sposobnost da opazimo svaku pretnju da ćemo biti odbačeni. Tako se naši psihički ,,istraživači” pretvaraju u unutrašnje kritičare.

Dete internalizuje ono za šta veruje da su pokazatelji takvih pretnji – kao što je roditelj koji se ljuti ili vršnjak koji ne želi da se igra – a zatim sve te opažene poruke generalizuje, one su izuzetno važne za dete koje nema emocionalnu zrelost.

Kada se, kao odrasli, suočavamo sa situacijama koje su nove i neizvesne ili su okidači straha od odbacivanja, neuspeha ili ranjivosti, naš unutrašnji kritičar pokušava da nas sačuva upozoravajući nas da ostanemo u svojoj zoni komfora. Da bi privukao našu pažnju, unutrašnji kritičar se ne pita: „Jesi li se dovoljno pripremio?“, na blag i smiren način; umesto toga, on paniči: „Nećeš uspeti i izgledaćeš kao budala.“

Unutrašnji kritičari su tragovi programa strategije preživljavanja u detinjstvu, koji se još uvek odvija u nama kao odraslima, poput starog operativnog sistema. Zamislite ih kao lojalne vojnike koji vode rat koji se završio. Niko im nije rekao da je rat završen, da onaj osećaj psihološke ugroženosti više nije upozorenje na opasnost za opstanak.

Utešno je da shvatimo da je normalno imati unutrašnjeg kritičara. Ali to ne znači da treba dozvoliti da negativno mišljenje i govor upravlja našim životom, što se može desiti ako ne preuzmemo odgovornost za to. Pokrećemo stari program. Vreme je za nadogradnju.

Unutrašnji kritičar – koje vrste postoje?

Predstavljamo vam porodicu unutrašnjih kritičara i njihove tipične scenarije. Postoji više od jednog i možda ćete moći da dodate svoj tip:

• Sudija: Nikada nisi dovoljno dobar;
• Udovoljavač: Da bi bio prihvaćen, moraš usrećiti druge;
• Tvorac pravila: Ako ne ispunjavaš određene kriterijume, nećeš biti dovoljan;
• Perfekcionista: Da bi bio cenjen, moraš biti savršen;
• Upoređivač: Svi drugi su bolji od tebe;
• Onaj koji sumnja: Ne možeš to da uradiš;
• Strogi roditelj: Toliki si gubitnik što ovo nisi uspeo;
• Popustljivi roditelj: Ne umeš to da uradiš, pa umesto toga uradi nešto lakše.

Rad sa mnogo različitih vrsta lidera iz različitih oblasti pokazao je da su unutrašnji glasovi uvek slični. Pa ipak, toliko ljudi se odriče liderstva nad svojim životom, zamišljajući da su lideri neka ,,viša rasa”, ljudi oslobođeni unutrašnjeg kritičara. To nije tako. Zapravo, svi lideri su ljudi i ranjivi su.

Ako ne preuzmete odgovornost za svoje unutrašnje kritičke obrasce, oni će vas voditi na nesvesnom nivou. Kada primetite svog unutrašnjeg kritičara i uočite poznati scenario ili fizičku napetost, uradite ovu vežbu: imenujte ga da biste ga odvojili od svog dubljeg i mudrijeg ,,ja”, koristeći pomenute nazive i karakterizaciju.

Primera radi, možete da imate unutrašnjeg revizora koji se pojavi kada pokušavate da budete kreativni, sa stotinu razloga zašto vaša nova ideja nikada ne bi mogla da donese prihod. Zahvalite mu se i zamolite ga da se vrati kad vam bude potrebna njegova forenzička procena za izračunavanje i plaćanje računa.

Unutrašnji kritičar kao nešto korisno?

Ponekad glas našeg unutrašnjeg kritičara pokušava da prenese nešto korisno, poput naše potrebe da se pripremimo. Ponekad ono što se javlja nije strah od neuspeha, već strah od uspeha. Svi smo oprezni u susretu sa nepoznatim. Lideri promišljeno ublažavaju unutrašnje kritičare kako bi udobnije živeli na toj neizvesnoj ivici gde su im saputnici nepoznato i nesigurno.

Budite pripremljeni: unutrašnji kritičar će ponekad preuzeti vođstvo, ali čim to primetite, nemojte biti strogi prema sebi. Uklonite ga i umesto njega postavite na mesto svoje mudrije, odraslo ,,ja”.

Vrste unutrašnjih saveznika

Pored unutrašnjeg kritičara, postoji i unutrašnji saveznik. To je onaj koji se usuđuje, koji podržava i koji veruje u vas. Svako od nas ima unutrašnje saveznike – duboke izvore iz kojih možemo da crpimo mudrost, jasnoću, saosećanje i hrabrost. Evo nekoliko članova ove porodice:

• Onaj koji je zahvalan: vidi šta je dobro u ovom trenutku;
• Mudrac: vidi šta se zaista dešava ispod površine;
• Planinar: umesto da bude preplašen kad pogleda planinu, prikupi ono što mu treba i napravi prvi korak;
• Saosećajni prijatelj: podržava vas onako kako biste vi podržavali drugog;
• Istraživač: prihvata priliku za avanturu;
• Prorok: drži se dugoročne perspektive i plana;
  
• Dobar roditelj: razume vaš strah i neće vas napustiti dok pokušavate;
• Pripovedač: podseća vas na sve što ste već savladali.

Zamislite sto za kojim sede vaši unutrašnji saveznici, spremni i voljni kad god ih pozovete. Možete zamisliti ljude koje poznajete ili javne ličnosti. Kad osetite neizvesnost zbog starenja, zamislite šta bi rekla Helen Miren.

Takođe, možemo i vizuelnim putem pozvati naše nesvesno da nam da unutrašnjeg saveznika koji nam je potreban. Šta bi vam vaši unutrašnji saveznici rekli u ovom trenutku vašeg života?

Primeri:

Jedan osnivač agencije i izvršni direktor dao je mnogo ljudima oko sebe, ali ne i sebi. Tokom vizualizacije svog unutrašnjeg saveznika zamislio je svog psa, druželjubivog, vernog, uvek srećnog što ga vidi, izvor bezuslovne ljubavi koji ga je podsticao da se brine o sebi.

Menadžer u velikoj firmi je vizualizovao žuti dijamant koji mu je pomogao da pristupi svojoj unutrašnjoj jasnoći. Jedna preduzetnica je zamislila svoju baku kako je drži za ruku, i to je slika kojoj bi se vratila kada oseti zabrinutost zbog svog novog projekta.

Naše nesvesno nam često govori u slikama i osećajima u telu, ali mi ih često isključujemo kao „buku“. Pažljiv lider ostaje otvoren i radoznao za svoje nesvesno zbog bogatih informacija koje mu svakodnevno šalje. Na ovaj način on postaje svestan da ima izbor i da, umesto unutrašnjeg kritičara, može izabrati saveznika koji će mu pomoći u svemu što želi da uradi i postigne. Radom na sebi možemo osvestiti ovu moć izbora, kako bismo birali najbolje za sebe.

Preporučujemo i ove članke:

• Čega se mi to zapravo plašimo: 5 vrsta strahova
• Šta je koučing i kako može da ti pomogne na putu do uspeha?
• Šta je samosvesnost i kako je razvijati u nesvesnom društvu?
• Šta su okidači i zašto su važan deo tvoje promene?

Referenca:
Don’t let your inner critic hold you back